Besmislica je da sudski procesi oko kredita mogu ugroziti poslovanje banaka

Komentar

U novom broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) koji izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut u Beogradu građani se upozoravaju da bi sudski sporovi koje vode sa bankama oko kredita mogli ugroziti stabilnost bankarskog sektora.

Ističe se da bi efekti sudskih odluka u vezi sa naknadama i troškovima obrade kredita bankarskom sektoru doneli gubitke koji bi mogli da dovedu do stečaja pojedinih banaka. I iz kabineta guvernerke Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanke Tabaković dolaze tumačenja ovih sudskih sporova sa sličnim upozorenjima o potencijalnoj destabilizaciji bankarskog sektora.

Na stranu što su ovakva postupanja banaka dovela samo do destabilizacije miliona porodica u Srbiji, krajnje je vreme da se široj javnosti predoči suština načina plasiranja kredita i ukaže koji su to navodni rizici banaka na koje se one pozivaju kod ovih sudskih sporova, ne ulazeći u arbitriranje ishoda tih sporova.

Sve ovo što banke i njihovi “drveni advokati” uključujući i NBS navode u rizike bi možda imalo smisla, da je reč o zajmovima koje bi banke davale građanima, a ne o kreditima koji se plasiraju.

Banke nikada ili u retkim izuzecima građanima daju zajmove, već kredite kao svojim deponentima. Ono što poznaje Zakon o obligacionim odnosima, ne poznaju ili neće da poznaju NBS i banke, a najmanje o tome, nažalost, znaju građani kao korisnici kredita.

Postoji bitna razlika između zajmova i kredita. Kada banka daje zajam, ona je posrednik između novca štediša ili sredstava iz inodugova poslovnih banaka sa jedne strane, i onih kojima je taj novac potreban sa druge strane, a razlika između kamatnih stopa je njihova zarada. Reč je o novcu koji je već u opticaju.

U slučaju zajma, vrednost poslovne imovine banaka se ne menja već se likvidna sredstva na računu pretvaraju u potraživanja po osnovu datih zajmova. Sav rizik je na banci, on je realan i ne može se potpuno eliminisati, a pokriva se raznim sredstvima obezbeđenja da bi se taj rizik smanjio.

Kod kredita o kojima se vode sudski sporovi, banke su kreatori novog novca koji banke nisu imale niti pre, a ni pri emisiji tih kredita.

Krediti su zapravo računovodstvene operacije banaka preko kompjutera, gde “iz ničega” stvaraju svoja potraživanja po osnovu plasiranih kredita sa jedne strane, i obaveze klijenata po osnovu dobijenih sredstva sa druge strane. Prilikom davanja kredita banke zapravo emituju novac koji do tada nije postojao u finansijskom sistemu preko sekundarne, a suštinski preko primarne emisije novca koju im je NBS omogućila.

Kada banke daju kredite, vrednost njihove bilansne sume ili poslovne imovine se uvećava. Kakav je onda rizik za sredstva koja su se plasirala „iz ničega – ex nihilo” na koji nas upozoravaju banke i njihovi sponzori? Odgovor je – nikakav.

Iz ugla banaka, reč je jedino o “riziku” smanjenja enormnog profita bankarskog sektora, a ne o bilo kakvom gubitku koji bi ih navodno doveo u stečaj. Zato je ordinarna besmislica da bi im presude oko naknada i troškova obrade kredita mogle ugroziti poslovanje i oterati ih u stečaj, jer prihodi koje banke ostvaruju plasiranjem kredita po raznim osnovama daleko prevazilaze iskazane kamatne stope, što bi trebalo u stvari da bude zarada banke.

Piše: Borislav Borović
Autor je predsednik Odbora za privredu i finansije Gradskog odbora Narodne stranke Beograd
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.