BIRN: Slučaj Vukotić – Podaci iz policije i bezbednosnih službi redovno na stranicama tabloida

Društvo Istraživanje

Sliku iz lične karte komercijaliste Igora Vukotića iz Zemuna, koju je dnevni list Blic objavio predstavljajući ga kao vođu škaljarskog klana, ovom dnevnom listu dostavio je službenik BIA. O kom službeniku se radi duže od godinu dana ne može da sazna Više javno tužilaštvo, a to nije uspeo ni Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti tokom vanrednog inspekcijskog nadzora

  • Izvor informacija je bio iz najviših krugova bezbednosnih službi, koji je bio čest izvor informacija za redakciju i nikada nije bilo problema.

Na ovaj način je donedavni urednik štampanog izdanja Blica Predrag Mihajlović objasnio kako je slika iz lične karte komercijaliste iz Zemuna završila na naslovnoj strani Blica u mreži vođa škaljarskog klana.

Izjava se navodi u presudi Višeg suda u Beogradu od 16. decembra 2021. godine kojom se pomenutom uredniku i dnevnom listu nalaže da Igoru Vukotiću isplate 280.000 dinara zbog povrede ugleda i časti.

  • Informacije potiču od Bezbednosno informativne agencije. Mi smo dobili i fotografiju iz BIA sa celom šemom kriminalnog klana, nije bilo načina da proverimo i eventualno utvrdimo da li je tužilac na fotografiji, objašnjenje je autorke spornog teksta i novinarke Blica Marije Kosanović, kako se navodi u istoj presudi. 

Presuda Višeg suda u kojoj se navodi da izvor sporne fotografije potiče iz najviših bezbednosnih krugova, odnosno iz BIA, nije jedina u kojoj se navodi ovaj zaključak. Do istog saznanja došao je Poverenik za infrormacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti tokom vanrednog inspekcijskog nadzora, ali i predistražni postupak Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. 

Obe istrage zasnovane su na izveštaju Sektora unutrašnje kontrole MUP-a u kome se navodi da je službenik BIA pristupao podacima, koji se odnose na Igora Vukotića neposredno pre objavljivanja sporne fotografije u Blicu.

Koji zaposleni BIA, po kom osnovu i u koju svrhu su pristupali podacima iz lične karte, pitanja su na koja Bezbednosno informativna agencija nije odgovorila Povereniku tokom vanrednog inspekcijskog nadzora. Detalje o ovom slučaju Bezbednosno informativna agencija nije dostvaila ni Posebnom tužilaštvu za suzbijanje korupcije. Iz tužilaštva kažu da zbog toga od 9. marta 2021. godine upućuje urgencije za dostavljanje potrebnih obaveštenja, a da potrebne odgovore još uvek nisu dobili. 

Da je slučaj Igora Vukotića jedinstven samo po tome što je došlo do zamene identiteta, ali ne u smislu toka informacija, smatra izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović i dodaje da “informacije po tabloidima cure stalno”.

Toskić Cvetinović ističe da je sudska praksa u ovakvim slučajevima gotovo nepostojeća odnosno da su presude zbog krivičnog dela neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka jako retke i da je bilo svega sedam od kada je ovo krivično delo uvedeno tokom 2015. godine, što pokazuje izveštaj Privatnost i zaštita podataka o ličnosti u Srbiji iz 2022. godine.

BIA krije ko je pristupio Vukotićevim podacima

Početkom januara 2021. godine, samo nekoliko nedelja nakon što je Blic objavio sliku iz njegove lične karte u shematskom prikazu svih bitnijih članova škaljarskog klana, crtajući tako metu na čelu nevinom čoveku, Igor Vukotić podnosi krivičnu prijavu protiv nepoznatih počinilaca koji su pristupali njegovim ličnim podacima. Krajem januara iste godine obraća se i Povereniku za zaštitu podata o ličnosti, a u međuvremenu šalje dopis i premijerki Brnabić.

lika iz lične karte Igora Vukotića, komercijaliste iz Zemuna, objavljena je u Blicu u okviru šeme škaljarskog kriminalnog klana
Foto: Printscreen

Javno objavljena fotografija odgovara onoj koju MUP čuva u okviru aplikacije Primarni ID, državnom informacionom sistemu sa ličnim podacima i fotografijama građana, jedan je od zaključaka inspekcijskog nadzora Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti koji je sproveden u MUP-u početkom aprila 2021. godine. Međutim, ko je fotografiji iz državnog sistema neovlašćeno pristupio, pa dostavio medijima pitanje je na koje duže od godinu dana odgovore nisu našle dve odvojene istrage. 

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu počelo je da se bavi slučajem objavljivanja sporne fotografije 22. januara 2021. godine, kako je potvrđeno za BIRN iz VJT.  Vukotićevim ličnim podacima pristupali su i pripadnici BIA zaključak je izveštaja od 24. marta 2021. godine, koji je sačinilo Odeljenje za operativne aktivnosti Sektora unutrašnje kontrole MUP-a tokom predistražnog postupka na zahtev tužilaštva, kako se navodi u pisanim odgovorima novinarima BIRN-a.

Tragom ovog saznanja VJT u Beogradu zatražilo je dodatne informacije, odnosno uputilo zahteve za prikupljanje potrebnih obaveštenja od BIA, kao i Uprave za bezbednost. Zahtevi se odnose na utvrđivanje nekoliko krivičnih dela – zlupotrebe službenog položaja (član 359 KZ) ili kršenje Zakona o tajnosti podataka (član 98), odnosno da li je bilo krivičnog dela neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka (član 146 KZ-a).

  • Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije još nisu dostavljeni izveštaji BIA i Uprave za bezbednost po stavljenim zahtevima, navodi se u pisanim odgovorima novinarima BIRN-a iz ovog tužilaštva i dodaje da je prvi zahtev upućen 09. aprila 2021. godine, nakon čega su upućivane urgencije. 
Služba Poverenika bez informacija o curenju podatka iz BIA

Početkom aprila 2021. godine Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti pokreće inspekcijski nadzor u prostorijama MUP-a kako bi utvrdio na koji način je slika iz lične karte Igora Vukotića završila na naslovnoj strani Blica. Kao i u slučaju Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, istraga će službu Poverenika odvesti do ćutanja BIA. 

Tokom inspekcijskog nadzora u MUP-u Poverenik je saznao da je Sektor unutrašnje kontrole MUP-a sproveo internu istragu, koja je pokazala da je uz pomoć “kartice dodeljene drugom državnom organu” vršen pristup podacima Igora Vukotića tri puta tokom decembra  – 9.12, 10.12, ali i na dan objavljivanja spornog teksta 22.12. 

Na pitanje Poverenika o kom organu je reč, iz MUP-a navode da su pristupi omogućeni na osnovu zakona, ali da ne mogu da se izjasne o kom organu je reč. 

Sve činjenice su utvrđene i prosleđene zameniku javnog tužioca Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, naglasili su nekoliko puta predstavnici MUP-a tokom inspekcijskog nadzora Poverenika. 

Ovlašćena lica Poverenika zahtevala su od MUP-a podatke o tome ko je pristupao sistemu u kome se čuvaju lični podaci građana, ali im je iz MUP-a rečeno da nisu u mogućnosti da pruže dodatne informacije po preporuci Višeg javnog tužilaštva u Beogradu koje vodi istragu u vezi sa slučajem. 

Istraga Sektora unutrašnje kontrole u koju je Poverenik imao uvid tokom inspekcijskog nadzora sadrži pojedine detalje o funkcionisanju državnog informacionog sistema u kome se čuvaju lični podaci građana. Podaci i slika iz lične karte čuvaju se u informacionom sistemu Primarni ID, koji beleži ko je i kada pristupao ovom sistemu.

Osim policijskih službenika, pristup pomenutoj aplikaciji imaju samo još službenici Bezbednosno informativne agencije, nalazi su Sektora unutrašnje kontrole MUP-a. Sistemu se pristupa uz pomoć kartica. Razlika je u tome što kartice policijskih službenika sadrže lične podatke, dok ih kartice pripadnika BIA ne sadrže. 

  • BIA poseduje internu evidenciju u okviru koje se na osnovu broja kartice može utvrditi koji pripadnik BIA je zadužen istom, navodi se u izveštaju Poverenika nakon inspekcijskog nadzora MUP-a. 

Nakon nadzora u MUP-u, poverenik se obraća Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije sa pitanjem koja su lica zaposlena u kojim organima pristupala podacima Igora Vukotića.

  • Kroz sistem Primarni ID koji predstavlja bazu podataka MUP-a izvršene su provere 09.12. i 10.12 uz pristup karticom koja je zadužena na službeno lice iz Bezbednosno informativne agencije, navodi se dopisom VJT od 05. maja 2021. godine koji je dostavljen Povereniku. 

Iz tužilaštva navode da nemaju ovlašćenja da dostave podatke o licima koja su pristupala sistemu Primarni ID (imena lica, brojeve kartica, izvod o evidentiranim pristupima) zato što se radi o podacima drugih organa, odnosno MUP i BIA. 

Poverenik se ponovo obraća MUP-u da mu dostavi pomenute podatke o pristupima informacionom sistemu, ali ne dobija nikakav odgovor. Zbog toga pokreće inspekcijski nadzor nad Bezbednosno informativnom agencijom.

Na pitanja kada su, koja lica zaposlena u BIA i radi vršenja kojih službenih radnji pristupala ličnim podacima Igora Vukotića, iz Bezbednosno informativne agencije odgovaraju da u ovom trenutku nije utvrđeno da je postupanjem Agencije povređeno neko pravo Vukotića, navodi se u dopisu BIA od 26. jula 2021. godine koji je upućen Povereniku u postupku nadzora.

Dopisom se takođe navodi da BIA postupa po zahtevu za pružanje potrebnih obaveštenja Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva od 02. juna 2021. godine, kao i da postupanje po tom zahtevu još uvek nije završeno. 

Nakon sprovedenog nadzora, Poverenik je 01. novembra 2021. godine podneo krivičnu prijavu protiv NN lica zaposlenih u MUP ili BIA pod sumnjom da su izvršili krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka. Prijava je podneta Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal pri Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Detalje o istrazi novinari BIRN-a nisu dobili iz ovog odeljenja do objavljivanja teksta. 

Curenje podataka iz policije i bezbednosnih službi

Sudski epilog dobije mali broj predmeta za krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka (čl 146 KZ), zaključak je izveštaja Privatnost i zaštita podataka o ličnosti u Srbiji koji je tokom 2022. godine objavila organizacija Partneri Srbije

Do sada postoji samo sedam osuđujućih sudskih presuda od kada je krivično delo uvedeno 2015. godine, navodi se izveštajem i zaključuje da je neophodno je povećati broj optuženja posebno kada je reč o većim i složenijim slučajevima, koji se odnose na veći broj oštećenih građana ili na ozbiljnije povrede prava. 

Presude pokazuju da podaci najčešće cure iz MUP-a, međutim radi se pojedinačnim slučajevima u kojima nije vođena detaljnija istraga. Tako je na primer u periodu između septembra 2020. i avgusta 2021. godine zbog neovlašćenog pristupa ličnim podacima osuđen policajac koji je imao pristup elektronskoj evidenciji MUP-a Srbije putem kojeg je pribavio identifkacione podatke za više fizičkih lica, matičnih brojeva, pojmova i oznaka.

Poseban problem predstavlja to što ni jedna krivična prijava koju je podneo Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti nije došla do suda, odnosno faze optužnog akta, objašnjava direktorka organizacije Partneri Srbija Ana Toskić i dodaje da je to vrlo problematično zato što ne postoji epilog postupka nadzora koji sprovodi Poverenik. 

  • Ne znamo ni koliko je Poverenik proaktivan. U smislu da kada podnese krivičnu prijavu, misli da je njegov posao tu završen i da ne prati šta se dalje dešava, u kojoj je fazi predmet, objašnjava Toskić. 

Toskić vidi probleme i u radu tužilaštva. Objašnjava da do zastoja i zastarevanja u slučajevima neovlašćenog pribavljanja podataka može da dođe kada je krivičnom prijavom kao osumnjičeni naveden pripadnik MUP-a, a u fazi predistražnog postupka MUP-u dat nalog da prikuplja dalja obaveštenja po krivičnoj prijavi, protiv kolege. 

Drugi problem je to što tužilaštvo ili ne piše urgencije ili ne pokreće disciplinske postupke protiv onih koji ne postupaju po nalogu i ne rade na prikupljanju obaveštenja po krivičnoj prijavi. 

Upitana da prokomentariše slučaj objavljivanja slike iz lične karte Igora Vukotića i njegovo dovođenje u vezu sa škaljarskim klanom Toskić kaže da je slučaj jedinstven samo zato što je došlo do zamene identiteta, ali da ona ne misli da je jedinstven u smislu toka informacija. 

  • Slučaj je došao do pažnje javnosti zato što je čoveku život izmenjen zbog toga, ali iz tih centara informacije po tabloidima cure stalno, zaključuje ona.
Igor Vukotić – vođa kriminalnog klana

Igor Vukotić, komercijalista iz Zemuna, poslednjih petnestak godina ima probleme zato što se zove isto kao jedan od vođa škaljarskog klana – da stvar bude još komplikovanija njegov imenjak sa one strane zakona ima i isti datum rođenja. Policija ga je zbog toga često zaustavljala na graničnim prelazima, proveravala po nekoliko sati, a doživeo je i par policijskih racija u zemlji i u inostranstvu.

Igor Vukotić kaže da i dalje strahuje za svoj i život bliskih ljudi Foto: BIRN

Kada je zajedno sa kolegama uhapšen u Milanu tokom 2019. godine, usred noći tokom  poslovnog puta, Vukotić je odlučio da posluša savet italijanskih karabinjera i po povratku u Srbiju promeni ime. Međutim, godinu dana kasnije saznaće da stari problemi ne nestaju sa novim imenom.

  • Kad sam video da je na naslovnoj strani Blica objavljena moja slika u mreži svih vođa škaljarskog klana, noge su mi se odsekle, kaže Vukotić za BIRN prisećajući se 22. decembra 2020. godine kada je dnevni list Blic objavio sliku iz njegove lične karte u shematskom prikazu svih bitnijih članova škaljarskog klana.

Slika škaljarca Igora Vukotića nikada ranije nije javno objavljena, pa tako starija verzija slike iz lične karte komercijaliste iz Zemuna postaje jedina javno dostupna fotografija kriminalca za kojim u tom trenutku traga policija, ali i suparnički kavački klan.

U trenutku objavljena fotografije bukti rat između škaljaraca i kavčana, u obračunu dva kriminalna klana prema procenama OOCRP-ja i KRIK-a ubijeno je preko četrdeset ljudi od 2015. godine. Igor Vukotić spada u najuže vođstvo škaljarskog klana. Njegov brat Jovan Vukotić označen je kao vođa škaljaraca i nalazi se u bekstvu. Njihov otac Veselin Vesko Vukotić ubijen tokom aprila 2019. godine u Kotoru.  

Zbog situacije u kojoj se našao Vukotić poslednjih godina strahuje za svoj i život bliskih ljudi. Osećaj ugroženosti ne napušta ga ni danas, godinu i po dana nakon objavljivanja fotografije. Ključni razlog za to je nemogućnost institucija da pronađu ko je neovlašćeno pristupao njegovim podacima iz zvanične evidencije

Jedina satisfakcija za sada mu je presuda Višeg suda u Beogradu od 16. decembra 2021. godine kojom je sud obavezao Blic i glavnog urednika ovog lista da Vukotiću isplate ukupno 280.000 dinara na ime nematerijalne štete.  

Godinu dana nakon što ga je predstavio kao škaljarca, Blic objavljuje deo pomenute presude što je i jedina ispravka koju je ovaj list objavio u vezi sa celim slučajem. 

Vukotić objašnjava da objavljivanje presude suštinski ništa ne znači. U sudskoj presudi navodi se njegovo novo ime i prezime, a ona je objavljena na poslednjim stranama lista.

  • Što se tiče medija, što se tiče spoljnog sveta, ja sam i dalje taj čovek, ja se dalje osećam nebezbedno, jer oni nikad nisu objavili da to nisam ja i da su pogrešili, kaže Vukotić. 

Uprkos insistiranju Vukotića, dnevni list Blic nikada nije objavio da se na fotografiji iz lične karte ne nalazi vođa škaljarskog klana, nego komercijalista iz Zemuna. 

  • Nemamo nikakav komentar, postupili smo po svim odlukama suda, kaže nekadašnji urednik štampanog izdanja Blica Predrag Mihajlović na pitanje novinara BIRN-a zašto ovaj list nikada nije objavio ispravku spornog teksta i fotografije. Mihajlović nije želeo da detaljnije komentariše slučaj navodeći “da ne treba da se bavimo radom kolega kao što se Blic ne bavi radom BIRN-a”.

Kršenja kodeksa novinara

Blic je u ovom slučaju prekršio Kodeksu novinara Srbije, kako je ranije utvrdio Savet za štampu. Prekršeni su delovi Kodeksa koji se odnose na odgovornost novinara, poštovanje privatnosti i novinarsku pažnju, zaključak je Saveta za štampu od 28. januara 2021. godine. “Umesto da odmah ispravi grešku i objavi izvinjenje, „Blic“, preko advokata, ucenjuje čoveka kome je već naneo veliku štetu, uslovljavajući ispunjavanje svoje obaveze time da on odustane od tužbe, što je suprotno svim etičkim principima profesije”, navodi se odlukom Saveta za štampu

Radi se o drastičnom primeru kršenja kodeksa i novinarske nepažnje, objašnjava članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skroza, i dodaje da postoje indicije da se mediji u ovom slučaju ponašao neprofesionalno na mnogo nivoa, ne samo objavljivanjem fotografije, već i pokušajem neetičnog namirenja. 

“Čoveku je život direktno doveden u pitanje. Ovde se ne radi o pukom kršenju privatnosti, nego kršenju privatnosti koje te dovodi pred nečiji nišan”, zaključuje Skroza.   

Piše: Natalija Jovanović, BIRN
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.