Boško Obradović: RIO TINTO nije dobrodošao u Srbiju i treba im zabraniti rad u našoj državi

Ekonomija Izbori/Bojkot Politika

Predsednik Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović i potpredsednik IO Dveri Slaviša Miletić danas su predali Vladi Republike Srbije drugo Zeleno pismo. Zelena akcija Dveri redovno dostavlja vlastima na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou zelena pisma kojima mapiramo najveće probleme u zaštiti životne sredine i nudimo konkretna rešenja u ovoj oblasti.
 
Na prvo Zeleno pismo Vladi Srbije, predato još u novembru 2020. godine, nismo dobili odgovor, ali su se problemi u njemu izloženi dodatno usložili, pre svega kada je u pitanju zagađenje vazduha, ilegalna seča šuma, uništavanje zelenih površina u gradovima, ugrožavanje prirode i posebno zaštićenih prirodnih dobara. Ovo drugo pismo adresirano je na Ministarstvo za rudarstvo i energetiku i ministra Zoranu Mihajlović, koja je najodgovornija za izdavanje dozvola za izgradnju mini-hidrocentrala a sada i za istraživanje ruda i izgradnju rudnika od strane zloglasne strane multinacionalne kompanije RIO TINTO širom Srbije.
 
U pismu koje je dostavljeno Vladi Srbije, a koje je u ime Srpskog pokreta Dveri potpisao Boško Obradović, stoji: „Građani Srbije koji žive u oblastima rudarskih basena već strahovito pate usled izuzetno lošeg Zakona o rudarstvu koji u sprezi sa Zakonom o planiranju i izgradnji dovodi do kršenja Ustavom zagarantovanih prava građana na neometano korišćenje privatne imovine, na zdravu životnu sredinu i na učešće u donošenju odluka u lokalnoj samoupravi.

I do sada su građani Bora, Smedereva, Kostolca, Lazarevca bili žrtve zagađenja, nezdravog vazduha i drugih opasnosti po zdravlje, a sa novim istraživanjima ruda i otvaranjem novih rudnika preti nam potpuna katastrofa po životnu sredinu. Građani Srbije ustaju u odbranu svoje ugrođene prirodne sredine od Jadra i Rađevine, preko Dobrinje do Pranjana, a slični narodni ustanci se mogu očekivati i u drugim mestima gde su najavljena nova rudarska istraživanja kao što su Valjevo, Mionica, Ljig, Prijepolje, Vranje… Građani svih ovih mesta, ali i Srbije u celini ne žele „RIO TINTO” koji je svuda u svetu gde je radio ostavio ekološku pustoš i rukovodi se samo interesima ekstraprofita uništavajući kulturno-istorijske spomenike, životnu sredinu i zdravlje ljudi. Razumemo šta je interes „RIO TINTO”, ali ne razumemo šta je interes države Srbije i zašto Vlada Srbije staje na stranu multinacionalne kompanije a ne ekološke i zdravstvene bezbednosti svojih građana.

Zahtevamo da sve lokalne samouprave u Srbiji moraju da se pitaju za saglasnost za sve istražne radnje na svojoj teritoriji i moraju imati značajno veće učešće u taksama koje se naplaćuju na ime ovih istražnih radnji. Mora se ostaviti diskreciono pravo lokalnim samoupravama da kažu NE rudarstvu u svom kraju.

U vezi sa ovim tražimo da se poništi Plan posebne namene za rudnik litijuma u Loznici jer je donesen bez validnih, obaveznih i dovršenih projekata rudnika i fabrike za proizvodnju litijuma. Ovaj ilegalni dokument donešen je u sadejstvu kompanije „RIO TINTO” i određenih činovnika u Vašem ministarstvu i Vladi Srbije.

To što ovakve planove donosi Vlada smatramo protivustavnim jer je građanima onemogućeno da nesmetano koriste svoju imovinu, da budu pitani o opravdanosti i prihvaljivosti istražnih ili eksploatacionih radova, a bivaju izloženi sistematskoj zloupotrebi instituta javnog interesa i eksproprijacije. Zahtevamo hitno uvođenje uredbe ili zakona o obaveznoj distanci građana od svih rudarskih radova na celoj teritoriji Srbije na minimum 500m (obavezni zaštitni pojas – zeleni pojas uz obavezno raseljenje po tržišnim uslovima). Tražimo hitno i drastično povećanje rudne rente za sve vrste rudarskih radova na nivo barem 20% od vrednosti minerala na svetskom tržištu a ne kao do sada od dobiti kompanije. Konačno, zahtevamo da kompanija „RIO TINTO” zbog svoje negativne poslovne istorije bude zabranjena u Srbiji, a svi njeni dalji radovi na otvaranju rudnika zaustavljeni.

Mi nismo protiv istraživanja ruda i rudarstva u Srbiji, ali pitamo zašto se ovo prirodno bogatstvo daje u ruke stranih multinacionalnih kompanija, da li su ispoštovane sve procedure procene uticaja na životnu sredinu, da li se tim putem uništavaju druge komparativne prednosti srpske privrede kao što je poljoprivreda, i zašto je rudna renta toliko niska da ne može da pokrije ni troškove koji nastupaju po životnu sredinu u rudarskim basenima u Srbiji?
 
Slaviša Miletić, inače meštanin iz sela Nedeljice kod Loznice koje se našlo na udaru kompanije „RIO TINTO” i novog rudnika u ovom kraju, a koji se nedavno obratio i meštanima Dobrinje u opštini Požega i Pranjana u opštini Gornji Milanovac koji su se našli u istom problemu, ovim povodom izjavio je sledeće:

– Obraćam se kao meštanin sela Donje Nedeljice i predstavnik ljudi koji svedoče o svim ovim problemima sa kojima se danas suočavamo iako do samog otvaranja rudnika još uvek nije došlo i kako, prema svedočenjima zaposlenih u kompaniji „Rio Tinto”, to treba da se desi tek 2023. godine. S obzirom na to da je kompanija započela istraživanje još davne 2004. godine, a da meštani i javnost nisu bili upoznati sa tadašnjim namerama ove ozloglašene multinacionalne kompanije, mi smo upali u jednu zamku i dozvolili da dođe do tih istražnih radnji. Današnja vlast sve svodi na odluke koje je navodno pređašnja vlast dozvolila, ali ovo bi bila jedna idealna prilika da sadašnja vlast ispravi sve greške prethodne vlasti. Ono što je važno da kažem je to da je vrlo zanimljiv put aktuelne ministarke Zorane Mihajlović, koja je od Ministarstva energetike, preko Ministarstva građevinarstva, danas ponovo stigla do Ministarstva rudarstva i energetike, a sve prema potrebama ove ozloglašene multinacionalne kompanije „Rio Tinto”. Zorana Mihajlović je agent stranog interesa jer ne radi ništa u interesu građana, meštana Loznice, Jadra i okoline i drugih ugroženih područja, već sve radi u interesu multinacionalnih kompanija. Najobičnijom pretragom na internetu možemo pronaći kakav je efekat ostavljala kompanija „Rio Tinto“ u svim zemljama gde je obavljala svoja rudarska iskopava, a to su pustoš, zavađen narod i izazvani ratovi u kojima je desetine hiljada ljudi stradalo. To je jako važno da se zna i zato svedočimo o tome da su meštani Loznice, Krupnja, Mionice, Valjeva, Ljiga, Požege, Kosjerića, Gornjeg Milanovca, Prijepolja i Vranja ustali i odlučno rekli „NE” geološkim istraživanjima bilo koje kompanije. Vlada i ministri, naročito Zorana Mihajlović, ubeđuju nas da je litijum resurs 21. veka.

Najvažniji resursi u ovom trenutku su zdrava hrana, zdrava voda i zdrav vazduh. Litijum kao potrebna sirovina za pravljenje baterija jeste važnak, ali ne želimo da se to dešava u našim krajevima jer znamo da su naša najveća nalazišta u ovom trenutku na granici između Nemačke i Češke, ali Nemci i Česi nikada nisu dozvolili bilo kakva geološka istraživanja, a kamoli bilo kakva iskopavanja, jer je estrakcija litijuma kao proces izuzetno opasan za ekološku sliku. Ekološka slika može biti promenjena i na međunarodnom nivou, a onda se postavlja pitanje kolike će biti ekološke takse koje Srbija mora potencijalno platiti u slučaju da ugrozi Drinu. U svakom slučaju, meštani iz svih pobrojanih delova Srbije su apsolutno složni, bez obzira na stranačke i ideološke razlike, da se zajednički bore protiv ovog problema. Još jednom pozivam ljude, bilo da su oni stranački, nestranački, pripadnici određenih ekoloških udruženja, pripadnici, sipmatizeri ili glasači Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije, Srpskog pokreta Dveri ili bilo koje druge stranke, da je potrebno da budemo složni i da odlučno kažemo NE iskopavanju litijuma i ugrožavanju celog regiona, a mogu da kažem i ovog dela Evrope.
 

Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.