Božićna poslanica Episkopa šumadijskog G. Jovana

Društvo

J O V A N
PO MILOSTI BOŽIJOJ
PRAVOSLAVNI EPISKOP ŠUMADIJSKI

SVEMU SVEŠTENSTVU, MONAŠTVU I VERNOM NARODU
OVE BOGOM ČUVANE EPARHIJE ŠUMADIJSKE,
BLAGODAT VAM I MIR OD BOGA OCA, BOGA SINA I BOGA DUHA SVETOGA
UZ SVERADOSNI BOŽIĆNI POZDRAV:
MIR BOŽIJI – HRISTOS SE RODI!

Kad se Gospod Isus rodi od Svete Djeve sve se prosvetli.
Dok pastiri na polju bdiju, a magi se klanjaju i anđeli pevaju,
Irod je uznemiren – jer se Bog javio u telu, Spas duša naših.
(Kasijina Božićna stihira)

Iskreni hrišćanski doživljaj da je Pasha najsjajniji, a Božić najradosniji praznik, najneposrednije se potvrđuje u pesmama Božićne službe kroz dominirajući stih: “Slava na visini Bogu, a na zemlji mir!” Ovim radosnim usklikom se pokazuje da su nebo i zemlja na Božić sjedinjeni jer se Bog na zemlji javio, a čovek do neba popeo, da je zbog čoveka vidljiv u telu Onaj koji je po prirodi nevidljiv. Danas se “Reč ovaploćuje, ali se od Oca ne odvaja, anđeli i pastiri zajedno slave”.

Događaj kada se svetu otkrila tajna Božija “koja je bila skrivena od postanja sveta i naraštaja” (Kološanima 1, 26), kada se Bog Logos ovaplotio da bi obnovio našu od greha oveštalu prirodu, večna je tema i inspiracija civilizacijskog toka: proroci Starog Zaveta su prorokovali o tom događaju, Novi Zavet je to opisao sa neprevaziđenom jednostavnošću, sveti Oci i bogoslovi su na neuporediv način pronikli u njegov sadržaj, himnografi i melodi su ispleli izuzetne pohvalne himne, ikonografi višeznačne predstave, prozni pisci i pesnici su napisali divne pripovetke, priče i pesme, filosofi su bili inspirisani ovom tajnom koju je narodna pobožnost doživela i doživljava u bogosluženju, predanju i običajima. Sve ovo skupa predstavlja neopisivu i dragocenu riznicu od vekova skrivene tajne, koja je posed svečovečanski, posed vaseljene, ali i svakog čoveka i svake duše ponaosob.

Naravno, u naše vreme, duh sveta udaljuje čoveka od suštine ovog praznika i od njegovog svetotajinskog izvora, čime se gubi iz vida crkveni sadržaj, pa i izvorni smisao Božića. Međutim, za one koji žele da duhovno dožive Božić i da očiste svoje srce bogonadahnutim stihovima bogoslužbenih himni, dolazak Božića je uvek predstavljao jedinstven i neponovljiv doživljaj. Oni neprekidno iščekuju da čuju poruku anđela: “Gle, blagovestim vam radost veliku, koja će biti svim narodima, da se danas rodio Spasitelj, Koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovu”. Čovek želi da otvori svoje srce, bez oklevanja i pomisli sumnje, kako bi podržao pastire, prepoznao glas anđela, poslušao Božansku poruku i pohitao da se pokloni velikom Bogu kao novorođenom Detetu u jednoj siromašnoj pećini. U najlepšoj pećini staroga sveta.

Veliki otac Crkve, Sveti Jovan Zlatousti, govoreći o prazniku Božića, kaže: “Poštujte, braćo, dane praznične, ponajviše dan Rođenja Hristovog; jer ko Rođenje Hristovo nazove majkom svih praznika, taj neće pogrešiti” zato što iz praznika Rođenja Hristovog izviru svi praznici kao reke iz izvora.

A Grigorije Palama, svetitelj svetlosti, na sledeći način nam približava Rođenje Hristovo: “Ne bojte se, kaže, jer vam evo javljam radost veliku koja će biti svemu narodu (Luka 2, 10). Šta je to dakle bilo, i kakva je ta vaseljenska radost? Poslušaj do kraja pesmu blagovesnika i saznaćeš, jer kaže: Mir, među ljudima dobra volja, jer je Bog, Koji se razgnevio na ljudski rod i predao ga strašnom prokletstvu, došao u telu da bi im doneo Svoj mir i pomirio ga sa najuzvišenijim Ocem.” O tome koliko je ovo Rođenje jedinstveno i zašto se mir koji donosi Božić razlikuje od svetskog mira, Palama kaže: “Iako je Bog mnoge nazivao sinovima, samo je jedan bio ‘po NJegovoj volji’ (Matej 3, 17), kao što je i mnogo puta darivao Svoj mir, ali je samo jedan onaj mir sa kojim je sjedinjeno i NJegovo blagovoljenje i koji se kroz ovaploćenje Gospoda našeg Isusa Hrista kao savršen i nepromenljiv daruje svakom narodu i svakome ko ga želi.” U duhu Božića žive samo oni koji žive u ljubavi jedni sa drugima, shodno rečima Svetog apostola Pavla “Podnoseći jedni druge, i opraštajući jedan drugome ako ko ima tužbu na drugoga; kao što Hristos oprosti vama” (Kološanima 3, 13).

Božić je dan u kome smo mi ljudi Živome Bogu prineli Prečistu i Svetu Devu: “Čudo nad čudima u tebi gledajući tvar se raduje, jer si začela bez semena i rodila si neizrecivo onoga koga vođstvo anđela videti ne može. NJega moli za duše naše.” Zemlja mu je prinela pećinu, nebo – zvezdu, mudraci sa Istoka – zlato, tamjan i smirnu. Bezbrojna pokoljenja hrišćana kroz vekove, sabirajući se oko NJegovog imena, oko NJegovog Tela i NJegove Krvi, prinosili su Mu svoja srca, sebe i jedni druge na dar, svoju dušu i svoje telo, svoj trud, svoj podvig, svoju ljubav, svoju veru, svoju nadu, svoje biće. Milioni onih koji su u Hrista poverovali, NJega su primili i NJime zadobili zalog besmrtnog života; oni koji su se upokojili u NJemu – pokoj su našli, a oni koji su živeli i koji žive u NJemu – radost, nadu i istinu nalaze. Doneo nam je Gospod mir nebeski, osveštao nas je, osvetlio istinom Svojom, svetim bogopoznanjem Svojim, podarivši nam Svoju Crkvu, Svoje Telo kao dom, kao stub i tvrđavu istine. Da mi u njoj i kroz nju NJega poznajemo, NJime se prosvetljujemo, NJegovu nauku učimo, po NJemu živimo, u NJemu umiremo i NJime da vaskrsavamo u život večni, u Carstvo nebesko.

Božić nam otkriva smisao života. Bog postaje čovek da bismo se mi ljudi obožili, da bismo postali bogovi po blagodati ispunivši svoje biće punoćom Božanske blagodati. Ovo nije hrišćanski maksimalizam, niti antropološka utopija. To je realnost života u Hristu. To je duhovna realnost koja je dar Božića i zato ne smemo da dozvolimo da nas išta od ovoga sveta odvoji od ljubavi Božije.

Ko razume smisao Božića, naći će i dobar razlog da bude srećan, zadovoljan i uspešan bez obzira na okolnosti i poteškoće, znajući da se do toga dolazi stvaralaštvom, a ne čekanjem da se nešto dogodi. Verom spoznajemo da je ljubav Božija u temelju ovoga praznika, jer Bog se rađa od Deve da bi spasao čoveka, a ne da nas zaprepasti svojom pojavom. On je uvek tu, stvara neprestano, a ne samo šest dana. Vrhunac svega je ono što se događa u Vitlejemu: “Jer Bog se javi u telu onima koji sede u mraku i senci, rodivši se od žene. Pećina i jasle Ga prihvataju, pastiri čudo razglašavaju, magi sa Istoka u Vitlejem dare donose, a mi, nedostojnim ustima, ugledajući se na anđele, hvalu mu odajemo: ‘Slava na visini Bogu, a na zemlji mir’“ (Samoglasna stihira na velikom povečerju). Ova anđelska pesma ostaje životni smisao vere i pokreće čoveka u stvaralaštvo. Podiže nas iz preživljavanja u stvaralačku dinamiku života u veri.

Ko ne želi ili nije sposoban da blagodari, verovatno ne može ništa od hrišćanske vere da dokuči (Prva Solunjanima 5, 8; Filimonu 4, 6). Mnogi smatramo da nikome ništa nismo dužni i da nam sve pripada po našim sopstvenim zaslugama. U tom slučaju ne dugujemo ništa svojim roditeljima i precima, društvu u kome živimo, bližnjima sa kojima živimo, a ponajmanje smo dužni Bogu. Tako se manifestuje životni etos krajnje samoživosti koji prepoznajemo i u vremenu u kome živimo. A itekako smo dužni i precima, i roditeljima, i društvu čiji smo deo, a posebno Bogu. “Jer Bog tako zavole svet da je Sina svojega Jedinorodnoga dao, da svaki koji veruje u njega ne pogine, nego da ima život večni” (Jovan 3, 16). Otac nam Svoga Sina dade, ne kao platu i nagradu za naš trud, već kao nezasluženi dar NJegove ljubavi, jer “tako zavole svet”. Zato, slaveći Božić, mi se uvek iznova podsećamo na tu neizrecivu i sveprožimajuću Božansku ljubav i proslavljamo ljubav kojom nas je Bog zavoleo pre nastanka sveta i kojom nas večno voli u Sinu Svome ljubljenom, od Duha Svetoga i Presvete Deve rođenog, radi nas, našeg spasenja i života večnoga. Volimo jedni druge ljubavlju koja ne traži svoje, koja se ne gordi, koja sve trpi i svemu se nada.

Sin Božiji prima ljudsku prirodu i u vitlejemskoj pećini se rađa i polaže u jasle ne prestajući da biva Bog, postajući potpuni čovek. Najveća tajna naše pobožnosti je to da nam se Bog javio u telu (Prva Timoteju 3, 16). Od Duha Svetog i Marije Deve rađa se istiniti Bog i istiniti čovek, Bogočovek Isus Hristos. Od tog davnog vitlejemskog događaja sve je u čovekovom životu novo, isto tako kao što je i ovo bio neponovljiv i jedinstven događaj u istoriji (Druga Korinćanima 5, 17). Bog se neraskidivo sjedinjuje sa čovekom i ko god se u krštenju i miropomazanju rodi od Duha Svetoga sin je Očev, istina ne po prirodi kao Hristos, već po blagodati i usinovljenju (Galatima 3, 26). Rađa se novi čovek od Duha Svetoga, za spasenje i večni život. I tako, sam Bog kroz Ovaploćenje, a zatim i naša vera, uzdižu čoveka, i to svakog čoveka, na najveće moguće ljudsko dostojanstvo – da bude projava Božije prisutnosti u svetu.

Nebozemnu istinu da je prvo Gospod zavoleo nas, a da smo mi pozvani da na tu ljubav odgovorimo hrišćanskim životom, posvedočili su naši sveti preci, pokazavši nam da se u ovakvoj istoriji, u ovakvom svetu i ovakvom vremenu u kome živimo, bije bitka za Carstvo nebesko. Utvrdili su nas u veri da se podvigom ulazi u večni život i da, ukoliko na taj način priđemo životu, nema podvojenosti na Carstvo nebesko i carstvo zemaljsko.

Hristos je rekao: “Nisam došao da donesem mir, nego mač” (Matej 10, 34). Hristos je sa neba doneo mir na zemlju. NJegov mir nije kao naš mir, kao što Hristov mač nije isto što i naše isprazno junačenje i nasilje. Hristos nam ne nameće mir, traži da ga mi primimo voleći bezgranično jedni druge, voleći i one koji nas mrze. Zato kaže da nam ne donosi mir, jer neće nasilje nad našom slobodom; mi treba da nesebičnošću ostvarimo mir uzimajući mač ljubavi tako što će svako od sebe odsecati mržnju. Taj mač, mač kojim odsecamo trulost mržnje u sebi, a ne kojim se ubijamo međusobno, donosi nam Hristos, a mir nam daje tako što ga mi bez prinude primamo. Zato, naoružajmo se mačem ljubavi koji odseca svako zlo u nama, kako bismo stvarno imali mir u sebi i među sobom. Hrišćanski život je stalna borba sa sobom. Sveti Oci pravi hrišćanski život nazivaju “mirovanje u ljubavi Božijoj”, insistirajući na stalnom napredovanju u podvigu pobede nad sebičnošću i samoživošću. To je velika borba sa sobom u neprestanosti sebedavanja.

Na Božić je Bog zagrlio svojim večnim Božanskim zagrljajem čoveka, ljudsku, svečovečansku prirodu i kroz nju sve vidljive i nevidljive svetove. Od tada pa zauvek, nismo sami u vasioni, nismo izgubljeni. Zato i mi o Božiću zagrlimo svako ljudsko biće, a posebno one koji stradaju, boluju, pate; one koji su ožalošćeni jer su izgubili svoje mile i drage u ovim nevoljama koje su snašle i nas i ceo svet. Danas zablagodarimo Bogu što proslavljamo NJegovo Roždestvo, a isto tako zablagodarimo Bogomladencu Hristu, našim lekarima i svom medicinskom osoblju koje se nesebično trudi da pomogne svakom čoveku, često i po cenu sopstvenog života. Zablagodarimo svim ljudima od prvog do poslednjeg koji doprinose da se ublaži ova nedaća, ujedno moleći se Bogomladencu Hristu koji je pobedio svet da i mi verom u NJega pobedimo ova iskušenja.

LJubav Bogomladenca Hrista obavezuje nas da vas, deco naša duhovna, sve pozovemo i zamolimo da u ovim teškim vremenima za svekoliki rod ljudski, čuvate svoje zdravlje i svoj život i da čuvate druge na način kako to propisuju zdravstvene organizacije. Tako čineći, vi ne pokazujete odsustvo vere ili maloverje, već svedočite da poštujete svetinju života, da volite bližnje i ljubite Gospoda koji je sam život. Pozivajući vas na tu i takvu ljubav, zasnovanu na veri, ali i na veru zasnovanu na ljubavi, molimo se novorođenom Bogomladencu da blagoslovi vaše domove, vaše porodice i vašu decu. Molimo se Gospodu da blagoslovi Naš prestoni grad Kragujevac, kao i svaki grad, selo i kraj Eparhije šumadijske. Molimo se Gospodu da blagoslovi sav naš narod i da se seti naše braće i sestara izgnanih sa njihovih vekovnih ognjišta na Kosovu i Metohiji i drugih krajeva i da im Bog podari mudrosti, snage i trpljenja da izdrže na putu Božijem i istraju i dočekaju da se vrate svojim domovima i da u njima pale badnjake i proslavljaju praznik mira, ljubavi i radosti.Sa tim željama i molitvama Vitlejemskom Bogomladencu Hristu, izvoru mira, radosti i dobre volje, pozivamo vas da u miru i ljubavi, sa Bogom i ljudima, proslavimo Rođenje Hristovo, pozdravljajući jedni druge radosnim Božićnim pozdravom:

MIR BOŽIJI – HRISTOS SE RODI!
VAISTINU SE RODI!

Srećna i Bogom blagoslovena nastupajuća
Nova 2021. godina.
Vaš molitvenik pred Bogomladencom Hristom

JOVAN, episkop šumadijski

Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.