Arsenal Fest je završen. Sa oduševljenjem zbrajamo utiske i prisećamo se najboljih nastupa. Redakcija Glasa Šumadije prilikom 12. festivala imala je priliku da razgovara sa Buč Kesidijem – dvojcem koji je otvorio ovogodišnji Main stage. Ovom prilikom prenosimo detalje našeg razgovora:
Na nastupu ste istakli da ovo nije vaš prvi put na „Arsenalu”, kao i zahvalnost našem Mikici Zdravkoviću, na čiji poziv se prethodni nastup i dogodio. Kao bend ste u ekspanziji. U pitanju je sastav mladih ljudi. Od kakvog je značaja to što ste otvorili glavnu binu?
- Nama jako znači, Arsenal je trenutno jedan od najjačih festivala u Srbiji i regionu i čast nam je bila da otvorimo glavnu binu. Mislimo da je dobro i za festival da da šansu mlađem bendu jer će tako osvežiti svoju publiku, a i podstaći druge festivale da urade slično. To bi onda trebalo da motiviše i nove bendove i izvođače da se trude i da rade za svoje mesto na glavnoj bini, što sve zajedno radi za vitalniju i dinamičniju muzičku scenu u regionu.
Posetioci su komentarisali vaše odevne kombinacije na +X°C. Estetika sinoćnog nastupa, čini se, počiva u zanimljivom trokutu: Bitlsi – Čolić – Kejv, što vabi neku vrstu nostalgije. Ipak, po svojim odlikama vaše pesme su nove. Od kolikog značaja je za vas performans?
- Performans = nastup u prevodu, dakle čim smo mi na bini i radimo nešto dok nas gleda publika tu postoji nekakav performans. Veoma nam je stalo do celokupnog doživljaja sa strane publike i radimo sve što možemo da taj nastup bude upečatljiv i efektan, pored muzike i zvuka tu onda spadaju i svetlo, kostim, scenografija i režija koncerta. Nama je cilj da budemo što svesniji kako to sve zajedno izgleda i kakav efekat ima na publiku, da bi ga napravili onako kako želimo.
Teme koje tretiraju vaše pesme na ovim prostorima često su prepuštene ’drugoj’ strani muzike. Nova optika je očigledna i, nesubjektivno rečeno, prilično uzvišenija. Stižu li do vas informacije sa estrade? Koliko se ta scena oseća komforno otkada ste joj zašli u teren? (smeh)
- Publika je uvek otvorena za nešto autentično i kvalitetno, što se mi trudimo da naša muzika bude. U tom smislu ne postoji tu neka trka ili podela teritorije, što se publike tiče što više muzike koja im se dopada i u kojoj se prepoznaju to bolje.
Govorili ste da su vam uzori bendovi poput: Arctic Monkeys, The Strokes, The Vaccines. Prenošenje studijske atmosfere na koncertnu polazi vam od ruke, čemu doprinosi i odličan tonac. Koja je od dve navedene atmosfere bliža vašoj inspiraciji?
- Gledamo na snimanje i koncerte kao na dve strane istog novčića. Kada pišemo i snimamo pesme tu pokušavamo da zađemo što dublje u emotivne efekte reči i muzike i da sklopimo pesmu da bude što tačnija i da jasno rezonuje. Tada ne brinemo o broju glasova, instrumenata, efektima, koji god alat nam je dostupan je strava dokle god pesma radi ono što smo zamislili i što nam se dopada. Taj proces je onda vrlo uzbudljiv ali i vrlo naporan jer su praktično sve opcije otvorene. Na koncertima imamo zadatak da te pesme spakujemo tako da zadrže suštinu, ali da možemo da ih sviramo i pevamo nas dvojica. Taj posao je jako zabavan na svoj način, dosta je više praktičan i neposredan, i zadovoljavajuće je uzeti i dalje rasviravati neku pesmu koja je snimljena, i naravno prelep je osećaj na kraju izneti to pred publiku.
Koliko je na ovom kulturnom prostoru festivalska scena živa govori to da se dvojac sa kragujevačkog nastupa zaputio pravo u Dojran, gde su nastupili drugog jula – a upravo s tamošnjeg festivala pristigao nam je i Darko Rundek, koji je iste večeri imao zakazan nastup u Kragujevcu.
Pančevački levoruki disko pop-rok elektro boj bend duo iz Kragujevca poneo je lepe utiske i želju za nastupima preko godine, a posle đuskanja kakvo su nam priredili prve festivalske večeri ostaje nam samo da im poželimo dobrodošlicu!