Budžet pogrešnih prioriteta

Komentar

Bitna karakteristika ovog budžeta je nezabeležena netransparentnost koja potire sve principe normalnog budžetskog postupanja uz opasno povećanje diskrecionog odlučivanja kod trošenja javnih sredstava.

Prednjači Kancelarija za javna ulaganja, ali je slično i sa ostalim infrastrukturnim radovima.

Praktično je suspendovan zakon o javnim nabavkama i kod izgradnje infrastrukture i finansiranja tih projekata.

Sve se svelo na model polutajnih međudržavnih bilateralnih sporazuma sa nepovoljnim kamatama, daleko viših cena i sa obavezom angažovanja stranih izvođača umesto domaćih.

Narodna stranka nije protiv izgradnje infrastrukture, ali jeste za analitičko planiranje prioriteta, transparentnost postupka na javnim tenderima uz poštovanje obaveze da se kod radova većih od pet miliona evra napravi analiza isplativosti projekata. Sve suprotno od onog što vlast radi i što se reflektuje i kroz budžet za 2022. godinu.

Tipičan primer netransparentnosti i promašenih prioriteta je planirana izgradnja Nacionalnog stadiona. Ne postoji nijedan dokument isplativosti, kao ni potrebe njegove izgradnje.

Za taj novac se mogla dati pomoć od po 10.000 evra za 25.000 poljoprivrednih domaćinstava u Srbiji.

Na drugoj strani, čitav agrarni budžet iznosi 520 miliona evra, koliko i dva stadiona, ili nešto više od stavke budžetskih rezervi i ostalih tekućih rashoda, koja je u zoni potpune diskrecije i bez obrazloženja trošenja gotovo 415 miliona evra.

To je “rezervoar“ iz kojeg Vlada Srbije ispunjava ono što predsednik Aleksandar Vučić obećava bez ikakvog kriterijuma i smisla i van svojih ustavnih ovlašćenja.

Isto je i sa povećanjem u budžetu subvencija stranim kompanija i smanjenju podrške domaćoj privredi.

Ove dve anomalije generišu treću – zabrinjavajući rast javnog duga.

Po podacima Uprave za javni dug, on je 30. septembra 2021. godine iznosio gotovo 30 milijardi evra (29,934 milijarde evra), računajući samo povučene, ali ne i ugovorene kredite, njihovu ročnost i kamate.

Istog dana sa donošenjem Zakona o budžetu, doneta su i dva zakona o novom zaduženju Srbije od 890 miliona dolara i 22 miliona evra, koji ne ulaze u formalni javni dug. Kao ni sredstva za finansiranje budžetskog deficita, nabavku finansijske imovine i otplatu glavnice po osnovu dugova domaćim i stranim zajmodavcima, do ukupno 624,7 milijardi dinara ili 5,3 milijarde evra… Ili dve milijarde evra potrebnih za restituciju, čija bi isplata trebalo da počne početkom 2022 godine.

Razmere zaduživanja Srbije će se, nažalost, znati tek kada ova vlast siđe sa scene i to neće biti nimalo prijatna vest za građane. Ali zato ne manjka njihovo predizborno korumpiranje preko pomoći penzionerima ili jednokratne pomoći za prvo dete.

Piše: Borislav Borović
Autor je predsednik Odbora Narodne stranke za privredu i finansije
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.