„Čaurnica” – Mesto gde je zasvetlela prva sijalica srpske industrije

Društvo Grad Istraživanje

Kompleks fabrike oružja u Kragujevcu predstavlja jednu od najranijih industrijskih celina u Srbiji 19. veka. Podignuta u cilju omogućavanja veće vojne moći srpske države, kragujevačka fabrika je predstavljala ogledalo razvoja i uspona Srbije. Zato su objekti, podizani za potrebe rada i uprave fabrikom, izgrađivani prema najaktuelnijim tokovima industrijske arhitekture i vizuelno iskazivali status i ugled države, istakao je dr Nenad Makuljević, sa Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, pišući o istorijskom značaju kragujevačke fabrike oružja, između ostalog, u svojoj recenziji publikacije „Istorijska i umetnička baština Vojnotehničkog zavoda”. 

Krajem 19. i početkom 20. veka srpska država se opredelila za uvoz artiljerije iz Francuske zadržavajući se na kontinuiranoj proizvodnji municije u Vojno-tehničkom zavodu. Tehnološki razvoj u ovoj grani po istoričarima tog doba „bio je silovit” i „trebalo ga je slediti”. Zbog novih tehnoloških potreba bila je neophodna izgradnja objekta za proizvodnju čaura.

Po Radmili Milivojević, istoričarki umetnosti koja je o „Čaurnici” pisala u svom radu „Arhitektonsko-građevinski kompleks vojnotehničkih zavoda” u već pominjanom izdanju „Istorijska i umetnička baština Vojnotehničkog zavoda” zgrada Livnice (o kojoj je „Glas Šumadije” već pisao) u neposrednoj blizini mesta na kojem je podizana „Čaurnica” nametnula je visoke standarde i njenom projektantu i izvođačima, na šta, po njoj, ukazuje sličnost u izboru materijala (fugovane opeke) i, posebno dekorativni elementi brižljivo primenjeni i na ovoj zgradi. Sve zajedno, piše ona, govori da nije propuštena prilika da i ovaj radni prostor, pre svega svojom siluetom, bude dopadljiv.

„I ovde se odmah nameće utisak simetrije i ravnoteže, postignut rasporedom i ritmom otvora, na obe etaže. Repertoar arhitektonskih ukrasa, sličan ononom na zgradi ’Livnice’, ograničen je svakako materijalom u kome je izveden – opeka zrakasto ređana na pervazima otvora, zupčasti venci koji vrše horizontalnu podelu i ograničavaju zidno platno (krovni venci), i mestimično malterisane površine koje u sadejstvu sa crvenom bojom opeke razbijaju fabričko sivilo. Uspešnu završnicu vertikale čini smirena – razvučena atika nad glavnim ulazaom glavne fasade”, istakla je ona pišući o estetici ovog zdanja.

Izgled „Čaurnice” (oko 1910. ili 1911. godine)

Tokom 1883. godine počele su da pristižu prve mašine za izrade metaka 10,15x63mmR. Naredne, 1884. godine završena je i nova zgrada „Čaurnice”, u kojoj je pod rukovodstvom inžinjera Todora Toše Seleskovića, montirana nova linija teoretskog dnevnog kapaciteta od 100.000 do 120.000 metaka M1880 ali, kako istorijski izvori iz „Zastave oružja” navode: „realno, izgrađivano je 30.000 metaka dnevno”.

Inžinjer Selesković se od prvog trenutka zalagao da su u novu „Čaurnicu” uvede električno osvetljenje. Po podacima iz monografije „160 godina Fabrike oružja” (autora Branka Bogdanovića, Dragoljuba Grujovića i Dragislava Rosića) saznanja o dinamo električnoj mašini, patentiranoj u Nemačkoj samo osam godina kasnije, srpskoj stručnoj javnosti još uvek je bila malo poznata – tako da je ideja o njenoj nabavci predstavljala pravi pionirski poduhvat.

Unutrašnjost zdanja danas

Selesković je iskoristio saznanja o skorijoj poseti kralja Milana i kraljice Natalije Obrenović Kragujevcu i u sklopu priprema za svečani doček vladarskog para uspeo je da izdejstvuje sredstva za nabavku mašina. Tako je do leta 1884. godine uz novu zgradu „Čaurnice” završena i električna centrala „Šukert”. Ona je bila snage 3,7 kW (5 KS) i napajala je 32 ekektro-lučne lampe ukupne snage 3,9 kW. Po pisanju autorske trojke mongrafije po dužini proizvodne hale bio je razvučen provodnik sa kojim je bilo povezano 16 sijalica jačine po 16 sveća (16 W) i dve ulične elektrolučne lampe od po „čak 1.200 sveća”. Tako je „Čaurnica” kragujevačkog VTZ-a bila prvo industrijsko zdanje u Srbiji sa električnom rasvetom (elektrificirano mnogo pre zgrade Dvora u Beogradu, ističu, ne bez ponosa, autori monografije „160 godina Fabrike oružja” ).

Šukertova elektrolučna lampa M878 sa kojom je bila osvetljena „Čaurnica” (monografija „160 godina Zastava oružja”)

Istoričar Boriša Radovanović u svojoj knjizi „Stari Kragujevac” navodi da je kralj Milan Obrenović sa kraljicom Natalijom, svojom svitom, ministrima i delegacijom najuglednijih građana ondašnje kragujevačke varoši bio oduševljen dejstvom te male „dinamomahine”.

Inače, Selesković je predočio upravniku Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu da se proizvodnja u novoj „Čaurnici” može odvijati i noću ako bi se opremila savremenom opremom za električno osvetljenje. Ministarstvo vojno je odobrilo nabavku od firme „Sigmund Schukert” iz Nirnberga a oprema je uvezena pod stavkom „akumulator” beleže istoričari.

Danas zdanje u kompleksu Kneževog arsenala i Exploziv DJ stage Arsenal festa (foto Zoran Laki Lazarević)

Za ovaj svoj pionirsko-inventivni podvig i početak elektrifikacije srpske privrede inžinjer Todor Selesković je odlikovan Takovskim krstom. Po Radovanoviću, koliko je Selesković bio dalekovid pokazaće se već naredne, 1885. godine kada se Srbija našla u ratu sa Bugarskom – pogoni VTZ-a, pre svega „Čaurnica” mogli su da rade danonoćno.

Nekada reprezentativno zdanje vojne fabrike, danas je „Čaurnica” sastavni deo kompleksa Kneževog arsenala i u njenom rustičnom zadnju se tokom Arsenal festa organizuje Exploziv DJ stejdž. Zdanje „Čaurnice” je (zajedno sa zgradom „Stare Livnice” i Velikim dimnjakom „Stare Kotlare”) stavljena pod zaštitu države 1953. godine kao kulturno dobro od velikog značaja.

Foto: N. Raus
Tagovi:

2 komentara

  1. Da ste se malo bolje informisali, uvideli bi logičku pogrešku u vašem članku. Zgrada koja se danas naziva Čaurnica podignuta je 1913. godine, dakle skoro 30 godina nakon prve električne sijalice u čaurnici – koja danas ne postoji. Ali to vam se ne uklapa u priču, ili niste imali koga da pitate. Ovo je samo jedan primer u nizu pogrešno interpretiranih podataka koji objavljujete vezano za kompleks VTZ.

  2. Lepo je sto se vise pise o ovome, insistira na znacaju, mladi upoznaju sa istorijom ovog grada i njegove industrije. Samo, molim vas, inzEnjer, a ne inzinjer.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.