Narodni poslanik Stranke slobode i pravde, Dalibor Jekić, govorio je tokom rasprave o budžetu Republike Srbije, o (ne)ravnomernom regionalnom razvoju. Prenosimo Jekićev govor:
Ja moram da pitam Sinišu Malog, čoveka koji svakog dana ponavlja kako „Srbija napreduje“ – kako tačno napreduje? Da li je normalno da za regionalni razvoj izdvojite bednih 3.2 milijarde dinara, a da za softvere i licence u Ministarstvu finansija date gotovo 7,5 milijardi? Da li je to vaša vizija razvoja? Da li je to Srbija za koju se borite? Da li je moguće da su vam važniji softveri i licence od ljudi koji žive u Vojvodini, Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, Južnoj i Istočnoj Srbiji? U ta tri regiona živi dve trećine stanovništva Srbije, a svi do jednog žive u — nerazvijenim regionima. To je rezultat vaše politike.
Kako izgleda regionalni razvoj u režiji Aleksandra Vučića i Siniše Malog? Tako što ga — nema. Ne postoji. Ne da nema razvoja, nema ni „R“ od razvoja. Siniša Mali troši pare na delfinarijum, dok građani Svilajnca, Despotovca, Petrovca na Mlavi i Žagubice prelaze Veliku Moravu preko pontonskog mosta, kao da smo u ratu, a ne u 2025. godini. Taj most je pre dva dana odnela voda. Sada je zbog visokog vodostaja potpuno uklonjen.
Pitam vas, gospodine Mali — da li ste makar jednom razmislili kako deca iz tih mesta idu u školu? Kako ljudi odlaze kod lekara? Kako privreda funkcioniše kada je odsečena od ostatka zemlje? Naravno da niste. Vas to ne zanima. U vašoj glavi postoji samo EXPO, samo šminka za svet, samo projekti iza kojih stoje dilovi, kombinacije i privatni interesi.
Kako izgleda izgradnja vidi se na današnjem urušavanja puta u okviru kompleksa Cantra za matične ćelije u Kragujevcu, SNS firma potkopava SNS firmu.
Kažete da razvijate Srbiju — a pola Srbije se svakodnevno muči sa vodosnabdevanjem, sa nedostatkom kanalizacije, sa ulicama po kojima lome automobile, sa opštinama koje umiru jer ih je država napustila. Šta mislite, da li je bilo pametnije da ste milijarde bačene na EXPO uložili u smanjivanje regionalnih razlika?
Vaš plan nema veze sa razvojem. Vaš plan je pražnjenje Srbije. Vaš plan je da se ceo ovaj deo zemlje pretvori u izvor jeftine radne snage i prirodnih resursa koje ćete izmusti do kraja — pa šta ostane, ostane.
Na Homolju imate preko 2.500 bušotina. Ugrozili ste Mlavu i Pek. Ljudi strahuju za zdravlje, za vodu, za prirodu, a vi se pravite da je sve u redu. Umesto ulaganja u poljoprivredu, turizam, prirodne potencijale — vi trajno uništavate ono na čemu generacije žive. I to radite širom Srbije.
Siniša Mali i Adrijana Mesarović izdvojili su neverovatnih 0,12% za smanjivanje regionalnih razlika. Pa ja vas pitam — ljudi, da li ste vi normalni?! U kojoj zemlji mislite da živite? U kojoj stvarnosti?
Podsetiću vas na brojke. Region Šumadije i Zapadne Srbije — najsiromašniji u Srbiji. BDP manji od republičkog proseka za gotovo 38%, a zaostajanje raste, prošle godine dodatnih 5%.
Region Južne i Istočne Srbije – manji od proseka za skoro 29%, i to sa daljim pogoršanjem od 2%.
Region Vojvodine – manji od proseka za 6%, takođe pogoršanje za 3%.
A Beograd? Beograd je 71% iznad proseka. Razlika nikada nije bila veća. Srbija je zemlja ogromnih regionalnih razlika.
A kad pogledamo indikatore EU27 — Region Šumadije i Zapadne Srbije je na nivou od 30% evropskog proseka. To nas svrstava u najdublju kategoriju siromaštva. Ne samo da niste smanjili razlike — vi ste ih povećali.
Da li je ovo primena Zakona o regionalnom razvoju o kojoj ste pričali? Da li je ovo načelo solidarnosti? Da li je ovo približno jednaka šansa za sve građane Srbije? Je li ovo smanjivanje dispariteta? Je li ovo pravedan budžet? Naravno da nije.
Vi ste Zakon o regionalnom razvoju suspendovali. Potpuno. Niste primenili ni osnovna načela. Nemate ni nacionalni plan regionalnog razvoja za narednih deset godina. Nemate čak ni regionalne razvojne strategije. Kako onda planirate? Kako onda upravljate? Kako onda pričate o „razvoju“?
Regioni koji su već u zaostatku dobili su najgori tretman. Gurali ste u njih investicije sa najnižim platama, najtežim radom i najmanjim standardom. Oni koji su bili siromašni — postali su još siromašniji. Oni koji su zaostajali — sada još brže propadaju.
Stanje je alarmantno. Odlazak ljudi se ne zaustavlja. Gradovi i opštine se prazne. Unutrašnji odliv mozgova je razoran. Mladi odlaze u Beograd ili u inostranstvo jer tamo vide priliku, a ovde samo zidove i prazna obećanja.
Smanjivanje regionalnih razlika u Srbiji nije ni lako, ni brzo, ni jednostavno — ali je izvodljivo. Samo što za to treba iskrena politika, odgovornost, strategija i briga o ljudima, a ne o tenderima, projektima i investitorima koji dolaze po jeftinu radnu snagu.
Srbija mora da se razvija ravnomerno — ekonomski, infrastrukturno, administrativno. Mora da ima koordinisan plan, jasnu strategiju i političku volju da se razlike smanjuju, a ne produbljuju.
I moramo konačno da kažemo — ko god godinama pravi ovakav budžet, ko god godinama ponavlja iste greške, ko god namerno zanemaruje tri velika regiona u kojima živi dve trećine zemlje — taj ne razvija Srbiju. Taj je uništava.
Pa dobro g-din. Jekicu i vi ste pokazali vase umece i doveli na vlast „sposobnije“ od onih takodje „sposobnih“ pre njih u gradu Kragujevcu. Sve u svemu zavitlavate nas gradjane… a neke cak mozda i vucete za nos.