DNEVNIK U DOBA KORONE: DVESTA MRTVIH A PANDEMIJA PRERASTA U PREDIZBORNODEMIJU

Doba korone Društvo
Dan pedeset i treći – 05.05.2020

Meteorolozi su za danas najavljivali kišu u popodnevnim i večernjim satima ali je zato jutros osvanuo lep i sunčana dan, pravi prolećni, k’o stvoren za izlazak u pandemiju. Tako i bi. Da l iko ostao u kući? Ne izgleda. Parkovi i igrališta prepuni. Mada, mora se priznati, ljudi se nešto baš i ne zgomilavaju (sa izuzetkom omladine) mahom se i napolju „druže u krugu porodice”. Bašte kafića, koje su juče bile onako „stidljivo” (polu)popunjene danas pak (pre)punjene. Pojavili se uprkos pandemiji i ulični prodavci đurđevskih venčića da nas podsete na neki „normalan život”.

Polako ali sigurno korona odlazi (mada, još se ona „pita”) ako ne baš skroz „u zaborav” onda je debelo pala u drugi plan zbog političkih aktivnosti (i nepodopština vlasti) i (pred)izbornih igrarija. Kako se bliži dan ukidanja vanrednog stanja (rimuje se, jeste) strasti su sve uzavrelije i ne slute na dobro.

Što reče Vida Ognjenović (a ona je „prekaljena” u borbi sa „istim”) teško to kod nas ide „plišanim putem.

A „nosioci vatre” iz SNS-a sve više iritiraju javnost koja se s razlogom pita kako se mobilišu, motivišu (plaćaju) i ko im daje dozvolu za kretanje te „divizije SNS-a”? Neki tvrde da bakljadžije nisu aktivisti SNS-a nego „nepoznata banda” (ako su „nepoznata” kako su ih onda pronašli i kontaktiralo, preko društvenih mereža, ono, kao „imam jednu omanju bandu za iznajmiti”?). Nišlije protestuju sa geslom „nismo dužni da gledamo te peformanse” dok su Novosađani „dali pedalu Vučiću” i sa svog dvotočkaškog protesta poručili da je ovo „mrtva država”. Šapčani otvoreno upiru prst u policiju i pravosuđe koji opstruiraju sopstveni posao pretvarajući se kao da „nosači plamena” ne postoje i dejstvuju tokom zabrane kretanja, kada su svi ostali građani utamničeni od strane njihovih nalogodavaca a najiskusniji tvrde da će se „bakljanje” završiti „kao slučaj Savamale”, dakle neće se završiti uopšte.

Svi ističu da su slobodni mediji „stub demokratije” ali ovdašnja vlast demokratiju ni ne želi, jer bi u „njoj” morala da polaže račune i odgovara za sva ona nepočinstva koja svakodnevno vrši nada nama a čiji je „spisak” nesaglediv i nepobrojiv. Profesor Miodrag Radojević, sa Fakulteta političkih nauka tvrdi (i to baš sa dobrim razlozima) da će „mediji iz ove krize izaći još više oslabljeni”. Da li se može i to „dno dotaći”. Pisac S. Basara u svojoj kolumni pita se: „Može li niže?” i odmah odgovara: „Može!”… pa, kada smo mi u pitanju izgleda da da… Ali čak i takvi malobrojni (na prste jedne ruke se mogu nabrojati medijske kuće koje prkose samovlašću i strahovladi SNS-a) i slabački poput one „buke” svaki večeri do ludila izbezumljuju A.V.-a i njegove stranačke satrape i troglodite koji na sve načine pokušavaju da „ućutkaju” kako „ta” glasila tako i same građane. Jednostavno oni kvare onu idiličnu i kič „sliku” o njima „samima” i apsolutnoj podršci koju uživaju među građanima, smatra profesorka Biljana Stojković, sa Biološkog fakulteta po kojoj zbog toga režim pribegava „ogoljenom nasilju prema neistomišljenicima ” i poziva da se ponovo (ot)počne sa protestima koji bi bili organizovani uz „sve epidemiološke mere”.

Premijerka Ana B. koja je uz koronu (kao ništa manje zlo) narasla u prvu, proto i arhi jastrebicu (ah, rodna senzibilisanost, nadasve) i jurišnicu SNS-a i vojničicu (ili se kaže „vojnikinju”) svoje partije i dalje beskrupulozno svaki iole kritički mediji krsti imenom „tajkunski” dok je ljudi iz tih kuća opominju i podsećaju da redovno gostuje na dve najtajkunskije televizije (i, najgore) „Pinku” i „Hepiju” i narodnim (ne svojim, već budžetskim, od građana) galantno obasipa „najogavnije” (kakav blag izraz za to đubre) tabloide. O tome se pak ona ne izjašnjava. Sorry ana B.

Ipak ljudi sa „one strane” vlasti podsećaju da je sada vreme za „čin lične pobune” i cene da se „vlast uplašila jer je se ljudi više ne boje”, jer, realno, nemaju šta više da izgube.

Upozoravaju lekari i epidemiolozi ali ih sada više, izgleda niko ne sluša baš pomno, kao do skora. Doktor Tiodorović „vraća” to na sportsku terminologiju i kaže da ide „drugo poluvreme”. Kod nas u Kragujevcu doktor Dragan Vasiljević „podseća” da „ništa još nije prošlo” i da ukoliko se izostave mere opreza virus će se vratiti „kao bumerang”. Epidemiolog Zoran Radovanović kao glas „struke sa druge strane” razmišljajući „naglas” o budućnosti pandemije smatra da „nije nužno da će drugi talas korone biti blaži?!” i po njemu on nas može zadesiti krajem ove ili početkom naredne godine. Iju! Njegov kolega sa „one strane struke” p.p.P.Kon daje danas „razrešenje” za starije od 65 godina rekavši da sa ukidanjem vanrednog stanja oni „mogu da izlaze” ali im on „preporučuje da ne sem velike potrebe”. Po njemu oni trebaju da „prate situaciju” i sami (pro)cenjuju da li za njih povoljna situacija ili ne što se tiče vanjštine i glede „izlaska u svet”. Takođe, najstariji trebaju poslednji da se „uključe u gradski prevoz”, dobacuje p.p.P.Kon u odlasku. Sem upotrebe „gradskog prevoza” lekari preko medija edukuju građanstvo kako da se ponašaju „kad su napolju” (jer virus još vreba) i „propisuju” tokom šetnje obavezne distancu od dva metra a tokom vožnje bicikla čak 10 (od čega?)… Privatna slavlja biće dozvoljena tek posle 15. juna.

Na svu ovu (samo delimično i letimično pobrojanu) „muku” zbog jučerašnjeg datuma (4. maj) i 40 godine od smrti Josipa Broza mediji raspredaju priču i analizu „kakav” i „koliki” je „on stvarno bio”? Ostavimo to ipak konačnom sudu historije a ovako, samo letimično kad bacimo pogled cenimo da je za „ove sada i ovde” nedostižan u svakom pogledu. San svakog srpskog autokrate i diktatora je da „bude Tito” ali izgleda da njegovi kvaliteti nisu bili sastavljeni samo od „autokratije i diktature”. Ne, ne…

Korona i dalje ne miruje… raste broj obolelih u Braničevskom okrugu (125) čemu lavovski „doprinosi” 84 zatvorenika obolela u Zabeli. Od sutra se gasi i privremena bolnica u studentskom domu u Nišu dok se „Čair” već odavno demobilisao. Najopskurnija stvar nam danas baš „dolazi” iz „kude je taj Niš” ali nije toliko epidemiološka koliko etička. Naime, tamo su uhapsili dva volontera koji su krali pakete koje su trebali da dostavljaju socijalno ugroženim građanima. Setismo se onog Basarinog sa početka teksta – kod nas uvek može i gore i još niže…

To je što se tiče nas. Najbizarnija pak belosvetska vest dolazi nam iz „prestonice korone” SAD. Juče je policija tamo uhapsila tipa koji je provalio (inače zatvoren) zabavni park „Diznilend” i na jednoj od parkovskih atrakcija – karipskom (pirati, šta li?) napravio kul ćerence za karantin i izolaciju. Ko zna koliko je tamo boravio, doduše epidemiološki zbrinut i infektivno siguran dok ga nisu „provalili” prilikom jučerašnjeg sređivanja parka za ponovo otvaranje. Kad smo kod američkih parkova, od juče su oni u Majamiju posle pet dana ponovo zatvoreni jer je za to vreme policija uhvatila više od devet hiljada šetača bez maski. U Americi samo veliki brojevi. Neki njihovi lekari cene da će od kovida početi da umire i po tri hiljade njihovih sunarodnika dnevno, pak Tramp sada „ceni” da će možda da „prođu” i „ispod” 100.000 žrtava?!

Rusija se ustalila na 10-11 hiljada novoobolelih dnevno i „izašla” još juče na 156.000 zaraženih i oko 1.500 mrtvih (umire ih stotinak svakog dana) a asimptomatično je što su oboleli od kovida u Moskvi (pola svih slučajeva) u čak 90 % mlađi od 65 godina. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da su sem Rusija nova žarišta: Brazil (juče već više od 7.500 mrtvih), Iran, Meksiko i Saudijska Arabija gde broj obolelih još uvek raste. U Evropi Britanija je „preuzela” prvo mesto po broju žrtava sa mnogo više od 32.000 preminulih. Tipično za imperijalni narod Englezi su bili (u svojim brojkama koje objavljuju u javnosti) „zaboravili” da „dopišu” žrtve iz Škotske i Severne Irske. Sada je to „ispravljeno”. Kao jednu od mera koju Britanci preduzimaju protiv „gomilanja” ljudi ističemo veliko poskupljenje karata u gradskom i javnom prevozu.

U Kini (već tri nedelje bez smrti i sa samo jednim obolelim juče) ponovo turisti dolaze u Vuhan ali zato pandemija „divlja” po Singapuru (20.000 obolelih i novih oko 700 svakog dana) u kome je „izgubljena borba” u kvartovima i spavaonicama jeftine radne snage iz tog dela Azije. U Španiji insistiraju na produženju vanrednog stanja i ističu „da nema plana B” i da vanredno stanje „nema alternativu”. Oni su juče imali kako to oni kažu „samo” 185 preminulih (već su „prešliö 25.000 mrtvih) a obolelo je 2220.000 Španaca.

Da mi nismo najgori (ma, kakvi, među boljima smo, majke mi) govori podatak da je od uvođenja vanrednog stanja u Italiji kažnjeno 424.000 ljudi zbog kršenja mera. To je broj! A, Francuzi rešili da ponovo (pre)ispitaju neke stare uzorke i otkrili među njima da su imali pacijenta obolelog od korone (koji se lečio od nečeg drugog) još 27. decembra. Dakle korona se u Evropi pojavila mnogo ranije „od zvanične promocije”. U Belgiji već više od osam hiljada preminulih, a u Mađarskoj 363 na nešto više od tri hiljade obolelih. I Dodik u RS razmatra ukidanje vanrednog stanja, s tim što bi on možda zadržao policijski čas samo bi ga „pomerio” sa 20 na 22 sata.

Nažalost noćas su u našem Kliničkom centru preminule dve osobe (muškarac i žena) obe iz Čačka. Kod nas deseti dan za redom nema novih pacijenata u Kragujevcu i Šumadiji a u Kliničkom centru se trenutno nalazi 52 pacijenta od kojih je troje na respiratoru. Do sada je u ovoj ustanovi izlečeno 125 ljudi iz ovog dela Srbije. A, kada smo već kod zdravstvenih radnika u svim (pro)vladinim medijima gromopucatelno je objavljivano da je „danas taj dan” kada dobijaju onih čuvenih 10 % povećanja plate… Čitaoci-saradnici „Dnevnika” (iz zdravstvene oblasti, jakako) dojavljuju da „povećanje nisu osetili”… Oni mediji „što ih vlast ne voli, ali baš” (očigledno i oni nju nešto „ne mirišu”) pišu da je od svih zemalja u Evropi, Srbija najtakše „nagradila” zdravstvene radnike, čak mnogo manje i nego Albanija. Ispade ništa… Vlast se šizofreno ponaša i u vezi onih (to je najmanja dotacija u svetu) galantno najavljivanih 100 evra. Sad ispada ko se za njih ne javi „tajkun je” (omiljeni izraz premijerke Ane B.) a pak, ko se javi „nije patriota”. Tako se otelotvorila ona priča o „tamnom vilajetu”. Ekonomski stručnjaci (sa one „druge” nevladine strane) pominju mogućnost da se svih 700.000 članova SNS-a cirka jave i uzmu te pare pa ih promptno „vrate” u stranku. Hm, ko zna… Kod njih je stranačka disciplina i donatorstvo na ceni. Ma, „propevaće” kad-tad neko od njih (SNS-ovaca, ne nevladinih ekonomista) zinuće mu bulja za sto jura. 

Na vladinom sajtu KOVID-19 u 15 sati informisaše nas da je novih pozitivnih 120 pacijenata (što znači ukupno 9.677 osoba), a da je preminulo troje (do danas 200) i da je procenat smrtnosti je 2,07 posto. U hospitalu je 1.855 pacijenata a na respiratorima 51 od njih. Do sada je ukupno izlečeno 1.723 ljudi a testirano je nešto više od 111 hiljada.

Predsednica Skupštine Maja Gojković sazvala je drugu sednicu parlamenta za vreme vanrednog zasedanja za sutra, a poslanici će razmatrati Predlog odluke o ukidanju vanrednog stanja. Ukidanje vanrednog stanja povlači i angažovanje vojske koja se baš i nije proslavila u mirnodopskom zadatku čuvanja staračkih domova. Na žalost kako javljaju tamošnji mediji u Subotici je preminuo u ponedeljak i vojnik koji se kovidom „zarazio na svom radnom zadatku”.

Poče jedan od poslednjih (barem se nadamo) policijskih časova u doba korone. Svi uđoše u kuće a aktivisti SNS-a izađoše da zaduže baklje i razglase. Oni svojih 100 evra ne mogu da zarade samo sa tri klika na telefonu.

Piše: Zoran Mišić
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.