DNEVNIK U DOBA KORONE: VIŠE OD 100 MRTVIH, PREKO 5.000 ZARAŽENIH A NIŠ PONOVO RATNA PRESTONICA, SAMO SADA ZA OBOLELA LICA

Doba korone Društvo
Dan trideset i četvrti – 16.04.2020

Za početak, saznadosmo još sinoć da smo „maksimumu aktivnosti virusa u Srbiji”, da se „stiče utisak da virulentnost slabi” i da škole neće (pro)raditi „još najmanje četiri nedelje” (đaci uskliknuše ura s ljubavlju) od samog p.p.P.Kona lično koji odgostova svoj termin u emisiji „Oko” (na žalost ne onoj negdašnjoj Babićevoj, kultnoj) RTS-a. Lepo. „Fejs” ni ne pominjemo. Nikako.

Postoje neki trzaji da se kao, život, pro forme, tobož vraća u normalu. Kako? Pa, zelene pijace se na „kvarno” (re)otvaraju u sve više mesta. Seljaci su nezaustavljiviji od korone. Sa ove istorijske distance pod(a)sećamo da je prvi podvižnik i protopijačar na tom (bojnom) polju bio D.M. Palma (svevele)jagodinski.

Imalo se sem, kad smo kod estradnih zvezda, su čim i noćas zabavljati (da ne upotrebim jedan primereniji izraz) a za to su se pobrinuli momci ministra Stefanovića (ne oni što šamaraju – takve on ne ljubi i ne želi u svojim redovima – e, pandemija da pročišćava i „provetrava” muriju) već oni sa saobraćajnijim afinitetima. Uhvatili Severinu u Beogradu jer nije poštovala policijski čas, o čemu nas obilato izvestiše svi relevantni (pro)vladini mediji. Naravno naslovi „privedena Severina” spadaju u etičko-profesionalni kodeks tih izvestilaca. Pa, da li će…, pa kako, a kol’ko…? Da vam skratim muke, na licu mesta sa 50.000 kinti. Platila na licu mesta, da predupredim potpitanja k’o zdravstvene vlasti na svojim obraćanjima. Kad smo kod privedenih (Mirno spavaj Seve, neće da te…) nepoštovalaca policijskog časa njihov broj se smanjuje u onim (ne)privremenim objektima u Požarevcu, Pirotu i Vršcu. Potraja ovo, neki već i odležali ali biće popuna kapaciteta jer je broj (po podacima MUP-a) onih koje sa’vataju po tom pitanju od 120 do 150 cirka na dnevnom nivou. Grade tolike TV školetine, privremene bolničetine a „privremenih i povremenih zatvora” niko da se seti, uskliknuo bi (s osobitom ljubavlju) B. Lečić u slavnom filmu „Tri karte za Holivud”.

Ministarstvo kulture odredilo (is)pomoć za slobodne umetnike 30 soma cirka za naredna tri meseca a kanuše i neke podsticajne mere za poljoprivrednike (da im javim pošto su verovatno na onim re-otvorenim pijacama) šta god to značilo. Ako ima poljoprivrednika među slobodnim umetnicima ili obratno – duplo su se ovajdili od A. V.-ove podsticajnosti. Čestitamo.

Juče pomenusmo i 400.000 onih „od Lugana do Milana i obratno” i spočitavasmo za koga će da glasaju. Seriozniji pak, analitičari, mahom ekonomski zamjetiše da će zbog njihovog najmanje polugodišnjeg produženog boravka u zavičaju (cirka) glasali – ne glasali (za koga?) nezaposlenost po „odlasku” korone promptno porasti preko 13 posto. Po njima, oni su bili „idealni građani” za ovaj i ovakav režim (slutim da se i drugi ne bi bunili, režimi ne građani) jer su radili „tamo” (mahom sezonske poslove) a zarađene pare ostavljali „ovde”. Doživeše u međuvremenu: „Svi došli sad ovde kod Stefanovića da se leče! Je l tako Stefanoviću?” našta ovaj kao pravi predstavnik struke i profesije sa integritetom odgovori: „Tako je! Tako je, druže predsedniče!”, ali to je sada već odavno izglađeno i zaboravljeno. Zaboravljeno što se tiče „odašiljaca poruke”, kako je ona, pak prihvaćena od strane „risivera” pokazaće izbori na koje se oni „oštre” da učestvuju. Bilo kako bilo za njihovo zbrinjavanje trebaće dosta velikog podsticavanja i mnogo, mnogo sezona (rekosmo, mahom su u pitanju sezonski radnici).

Lekari i psiholozi navalili da ove drastične mere koje podnosimo (trpimo?) „ne postižu cilj” a (pro)vladini tabloidi nastavljaju ofanzivu protiv kritičko-analitičkih medija i ponekog (nema ih mnogo) predstavnika opozicije (zbog brojnos’ ne ide da stavim – „lider”, nekako je, brate, pretenciozno, baš) i ta, kako im prozvani uzvraćaju „prostačko-propagandna hajka usred pandemije ne (pre)staje. Bacnem pogled ponekad i ja. Uf, ima mnogo i svi su jaki… Šnjur ipak odnosi naslov „Iz Danasa navijaju za virus”. Ne dangubi se ni u radu od kuće. Zlo must go on.

A, ono (pre)ostale opozicije ovdašnje i dalje „bistri” autorski tekst Ane B. u „Vašington tajmsu”. Po njima ovde demokratija postoji samo za članove SNS-a a po Sergeju T., ovo je „ovo je ozvaničena vladavina jednog čoveka i njegovog političkog hira”. Svi se slažu da je to „pokušaj” da se naša vlas’ „(pr)opere pred svetom”. Slažem se, dodao bih jadan i patetičan ali mi pažnju skrete druga činjenica. Autorski tekst? Pa ja ga juče (k’o A.V. Kona) unapredio (stvarno me mrzelo da to čitam, uhvatili ste me) u intervju?! E, ako je u pitanju autorski tekst onda je to sasvim druga stvar. U Intervjuu bi tamo neki njihov novinar postavljao pitanja i eventualno potpitanja (inače bi moglo i mejlom)… a, autorski tekst… Pa, to je… kako da kažem… Da vam dočaram to ovako – autorski tekst Ane B. u tom glasilu ima snagu i jačinu Vladinog plaćenog oglasa u nekom od njihovih ovdašnjih tabloida psiho-medijskih invalida. Eot, tako i tačno toliko. Sorry Ana B. znamo da u ratu „istina prva strada” a ti ne želiš valjda da se to ovda kod nas dogodi. Ne daj Bože…

E, a zbog tih mejlovskih manjkavosti sa potpitanjima (autorski tekstovi im nisu ni ponuđeni) redakcije počinju da bojkotuju one farsične pseudo konferencije za štampu bez novinara. Nogu prva povuče (ali ne k’o Kon nego odistinski) Agencija FoNet, priključi se list „Danas”… eto, priključujem se i ja, mada sam svestan (i istorijski odgovoran) da to njih „odgovarače na mejlove” potresa k’o one iz vašingtonskog „Tajmsa” u smislu onoga što piše Ana B. u svom devojačkom dnevniku devičanske demokracije i publikuje to u njihovom „zakupljenom prostoru” za slične advertajzinge diktatora iz još sličnijih egzotičnih zemalja.

A, ovo ima samo kod nas. Naleteh na naslov koji direktno prenosim: „Skupština Srbije raspravljaće o uvođenju vanrednog stanja odmah po njegovom ukidanju”?!, i tu čak ni ovakav antidržavni element poput nas nema šta da doda ili oduzme. Sve je rečeno. Preživeli članovi „Monti Pajtona” izvršiše ritualno samoubojstvo zbog toga što njihova mašta i kreativnost nikada nije dosegla ovakve neslućene vrhove humora a „Njuz net” se ugasi konačno shvativši da nema svrhe išta karikirati. Nenormalnost je u nas apsolutno zaživela. Nema onog drugog, njojzi suprotnog.

Pominju se sve više i novi datumi za izbore (ako ih korona dozvoli, A.V. sigurno hoće) i za sada su u opticaju tri komada: 5. i 28. jun i 5. jul. Ja glasam (za datume, ne za kandidate) za 28. jun ne zbog istorijsko-verskog aspekta i značaja tog datuma nego volim da zamišljam kako među glasačkim kutijama i izbornim štabovima (pro)miču svi oni novoodlikovani „vidovdanci” i lagano zamiču za one paravane koji garantuju intimu tog čina (ustalom k’o na Sajmištu ili Čairu) a iza njih samo dopire škripa plajvaza (što ih ne zarezuju ovi iz komisije?) i zveket odličja koje će A.V., slutim, da (iz)odštanca više nego samih glasačkih listića lično.

A na Veliki četvrtak kod nas od jutros ižljeglo se i šljeglo pred prodavnice sve ono što može da miče. Čak će danas i malj režima RTS da postavi (mejlom naravno) pitanje struci da li ima efekta uvoditi toliko long plej karantin vikenda kada se pre njih u klanicu snabdevanja slije sve što mrda i diše i odboravi u njima sate i sate. Oni naravno neće odgovoriti već će to provesti pod njihove čuvene „protokole”. A, današnji su ništa, aj se kladimo za sutrašnje. Tu će se na Veliki petak i pred „prolećno-vaskršnji zimski san” od 84 sata videti ko je vera a ko je nevera. Ko ne stao u sutra u redove ima struka odmah da ga (pro)zove. Od reda mu baš ništa ne išlo, ordenje Vučićevo svo ga mimoišlo!

Po prodavnicama dokone domaćice (po)smenjivali domaćini, mnogo seriozniji a i red je veliki je praznik, najveći a o dužini vikenda da i ne govorimo. Povadili spiskove, spiskove, spiskove (sve po spisku) pa se uvelikoučetvrtkili niko da mrdne sa onim kolicima. Opseli sve vitrine od mesnih do rashladnih, povrćno-sladolednih… Samo one sa osvežavajućim alkoholnim pićima miruju (od početka vanrednog stanja)… nema se s kim podeliti. Tužno. Znam da struka to ne priznaje ali alkohol je pre svega socijalna kategorija.

Maske zaživele ne više samo po apotekama već i prodavnicama („Trnava” je i u tom segmentu liferacije i snabdevanja bila među pionirima) k’o da će poklade a ne Uskrs. Rukavice one hirurške, skuplje al bolje. A, moram da priznam. Što kažu braća Englezi ako ne znaš šta je dobro pitaj šta je skupo. Dobro je. Prosto ti dođe da nešto operišeš. Danas se svi (iz)igr(av)aju lekara pa i mi bi, samo malo… Redovi imaju svoju gradaciju i neki svoj utvrđeni, pod kontrolom ritam. Ujutru nisu strašni, sa danom počinju da rastu, pre podne su podnošljivi ali ne mali i zanemarljivi a od podne… Ludilo. U centru ispred banaka čekaju ljudi ko zna od kada i neće dočekati. Uđe jedan klijent i ostaje unutra u proseku 15-20 minuta. Šta mu rade – korona test? Pa, sad i to ide brže. Oni što (pro)dangubiše cirka dva-tri sata behu vraćeni sa obrazloženjem: „Raziđite se, ionako nećete stići. Ajmo kući ko daleko stanuje da vas ne u’vati policijski čas. Više sreće sutra!” i oni otidoše, malo pokunjeni. Podizanje penzija vrti svoj treći-četvrti krug (prekidano višednevnim vikenda pauzama) ali nastavi da treniraš. Sutra je Veliki petak i to do 17 h. Neki će možda uspeti iz velikopetkovskog izvlačenja. Ispred pošta još i jače. Pred Skupštinom grada radnici vredno i marljivo uređuju one travnjake. Lickaju ih, šišaju i polivaju i dognavaju za Đurđevske svečanosti koje će se, kako je ovo krenulo, cirka odvijati čim prođe 21. oktobar. Redovi se već ušančili i ukrtili pred svakom radnjom i piljarnicom. Svi koje sretneš vuku neke kesetine iz kojih kao obavezan i nezaobilazan modni tač viruckaju neizbežne veselnice rolnice toalet papira. Da se sad iz groba dignu naši slavni preci, grešna mi duša, pomislili bi: „Bre, šta ovi danas rade?! Samo kenjaju!”. E, sad zlo(je)bnici bi insistirali na činjenici da naši preci ne bi ni znali šta je toalet papir i čemu služi ali mi ne ulazimo u te insinuacije i što reče dr Tiodrović „tendencije”.

Skok i do Šumarica da evidentiramo predvikendvaskršnje karantin raspoloženje i borbenu gotovost. Fino, ima vežbača, džogera i biciklista. Sve to trčka, skacka i u vis i dalj se backa. Rasteže se i proteže, zagreva i odgreva… mere se prate parametri… beleži… pa onda na trim stazu da ne popusti kondicija (mal ne napisah Er)… rola (ne to, već kotače) i kotrlja (k’o „Brejkersi”) po stazama i stazicama, puteljcima… Majke sa decom, mališani, bebe, kolica i po koja šetalica (ili šetač) kućnog ljubimca… Pridružuju im se i tate što su stigli „spiskove” da „isprate”. Idila i to porodična i prolećna. Deca, ptice i zverčice rekao bi Čika J.J. Zmaj al ’oće li i ’ča Kon? Jok. On će da dobije nervni slom. Sledeći vikend će da bude do Đurđevdana. Ma šta hajdučki sastanak i to je neko masovno okupljanje. Do svidanja do odlikovanja! Do Vidovdana. I druge ćemo praznike da „praznujemo” (ali ne u smislu slavlja već praznije) u karantinu. Slutim da će da bude i pozdrava: „Kon se rodi! Vaistinu se rodi!”, pa vi gledajte.

Kad smo kod toga u našem Kliničkom centru 102 pacijenta i 13 na respiratorima. Obolelo je do sada 45 Kragujevčana, 13 iz Aranđelovca, po tri iz Topole i rače i jedan pacijent u Batočini.

U povratku ka gradu šok. Redovi u Erdogliji pobedili sve. Pa, oni u centru ni primirisati za ove u kojima su hrabri i postojani Erdoglijci. Pa to je veća razlika od one između malog i velikog piva, majke mi, i to „na račun” Erdoglije. Sledeću reportažu radimo samo iz ovog dela grada. Zaslužili su!

A, što se tiče duhovnog života A.V. posluša patrijarha, patrijarh posluša A.V.a, narod i vernici poslušaše svoje vođe. Odnosno, da iskoristimo „cirka” od ministra Stefanovića jedno 97 posto. Ali ima i onih revnosnijih. TV ekrane preplaviše prilozi sa beogradskog Banovog brda i okupljenih vernika u crkvi Svetog Georgija. U Eparhiji bačkoj objavili raspored bogosluženja. Podvlače da poštuju propisane mere od strane države ali da država ne poštuje prava vernika. Od njih stiže i dopis da se poštuju prava kućnih ljubimaca ali vernika ne. A.V. se dostojanstveno ne meša ali sad se ona igra sa „klinom i pločom” prebaci na druge instance. Irinej u klin Irinej u ploču (ali Bulović da ne pomislite da se svjatejši dablirao).

Sem duhovnih uzbuđenja ne stišava se ni pandemija. Stanje u Ćupriji se ne stabilizuje, naprotiv. Priključuje im se čitav region: Paraćin, Jagodina, Despotovac i Rekovac. Nagli skok obolelih beleže Blace, tu su i Vlasotince. Novoobollei i u Novom Pazaru. Korona je ušla i u staračke domove u Vojvodini, u Molu (ne šoping, ne lancu benzinskih pumpi) već selu kod Ade? U Pećincima (gde?) uhvatili jednog lika dva puta u kršenju policijskog časa za istu noć. Ona pesma bi u njegovu čast mogla da ide „Ima jedan gluperda u Sremu”, a kod nas u Kragujevcu majstora što je pljačkao apoteke tokom zabrane kretanja. U našu odbranu možemo da kažemo da je u pitanju Nišlija. Da li sad ovo ide u „statistiku” naših ili njinih „prekršilaca” to će da (raz)reše umnije glave poput ministra Stefanovića ali moramo da ga pohvalimo jer ga je baja „prekršio” za 150 kilometara cirka.

Vlada RS i struka tamošnja objasniše lepo, ljudski i dadoše stručnu eksplikaciju zašto Dodik ne mora u (samo)izolaciju posle svojih eksport-import ufura i isfura iz zemlje dokazavši davnu tvrdnju nosilaca sadašnje vlasti u nas da „gde su srpske zemlje tu protokoli za sve (ni)su isti”. Struka ’vamo, struka tamo da se skupa poigramo (Zmaj po drugi put).

Uto, eto i Vulina! Ako A.V. Prvi neće da ga spomene, podsetiće se on sam sebe. A, A.V.-Drugi svedokoni laje nešto sproću stožera EU i u svojim (samo)izjavama „prebrojava krvna zrnca demokratije genetski ukrštene sa monitorima respiratora”. Cenim da je ovo ostavilo dojam na čelnike EU kao onomad (1998.) kada je njegov duhovni otac Z. Štambuk (počivši iz JUL-a) poslao pismo Ujedinjenim nacijama kako M.M. (ali ne Merlinka) i on lično zamišljaju kako bi ta organizacija trebala da izgleda po „njihovom skromnom ali strukovnom mišljenju”. Otprilike toliko cirka. Veću pažnju od same izjave (ko to sluša) obraćamo Vulinovom nesvakidašnjem talentu za izmišljanje (pseudo)vojnih odeždi. Ovu izjavu dade u kombinaciji pilot kombinea ratnog vazduhoplovnog veterana Vijetkonga koji je tek oslobodio nebo nad Hanojem od Lindodžonsonovski-Rečardniksonovskih vazdupolohova sa tek primetnim nijansama koporana Napoleonovih voltižera.

Umro je u Kruševcu jedan od najboljih srpskih pozorišnih glumaca Milija Vuković (73) i njega nam je stvarno žao. Bio je veliki umetnik, još veči čovek i prijatelj naše kuće u kojoj je i igrao poput uloge kneževog berberina Nićifora Ninkovića u predstavi „Miloš Veliki”.

Dočekasmo i prvi TV školski mini raspust. Nema onlajn škole u petak i ponedeljak. Raspust je uvek drag to zna svako dete iako ni ovako ne prate šta im na ekranu pričaju one čike i tete.

Dačićeva ajro flota stigla iz Pariza a sprema se za Frankfurt. Javljaju se naši građani sa kruzera kod Sidneja, zakucani tamo već mesecima. I. Dačić još jedino da preuzme i mornaricu pod svoje okrilje. Vulinu bi tako ostali kopnene snage i modni detaljčići.

I u svetu ništa manje dinamično. Tramp rešio da ukine i Senat. tamošnji novinari pišu da je političar „čiju su karijeru kreirali tabloidi – običan pajac”. To su novinari! Ma i tabloidi! Za to vreme „na njegovoj straži” SAD „broje” 31.000 mrtvih, 650.000 obolelih i 22 miliona nezaposlenih i sve za samo mesec dana. Nije zanemarljiv (samo)doprinos.

U Rusiji još luđe. Ne, zaista. Ratni veterani mole Putina da otkaže vojnu paradu za Dan pobede. Dabl V (Vladimir Vladimirovič) za sada nepokolebljiv kao Irinej (ali Bulović). Oni već imaju preko 3.500 obolelih svakog dana. U Evropi već preko 85.000 mrtvih u svetu više od 135.000 preminulih. U Turskoj 1.500 samo juče a obolelo preko 70.000 ljudi. U Španiji 180.000 zaraženih a tamošnje vlasti cene da je svaka treća sestra zaražena (ali prebolela na nogama uz rad, ne od kuće) što je njih 70.000 cirka. I Holanđani cene da je njihovog stanovništva obolelo na stotine hiljada i da oni to podnose „u hodu”. I Grčka produžava zabran vazdušnog i pomorskog saobraćaja, Belgija nastavlja restrikcije do 3. maja a i Crna Gora ih prolongirala na još dve nedelje. Zvona ne zvone samo u Jagodini svaki dan već i u Parizu i to sa Notr Dama a imaju hiljadu i po ljudi samo za 24 sata. U obližnjoj Hungariji V. Orban (bratić na našeg A.V.-a, ali ne Vulina) koristi situaciju da dodatno doučvrsti ionako apsolutnu vlast. Kod nas je njegov kolega Vučić bacio prvi kamen na gastarbajtere a Orban to komotnije, šire, lakše… na strance. Oni su, kao doneli koronu u Panoniju i protera neke studente iz Irana. Ustadoše borci za ljuc’ka prava ali Orban V. to zarezuje k’o kod nas struka i-mejlove sa pitanjima o Vučićevom zdravstvenom stanju i protokolarnom poštovanju.

U Izraelu 12.000 obolelih. Japan uveo vanredno stanje u celoj zemlji. Kina ima nove pacijente a sve više gradova životinje sa jelovnika unapređuje u status ljubimaca. Barem neka korist od korone za njih. Tamo strahuju od novog talasa korone. Naučnici prognoziraju čak četiri talasa pandemije u Evropi i Americi. Da to nije onaj jedan „ali vredan” zbog koga oni sa Harvarda najavljuju odsustvo socijalnih kontakata na još dve godine. (Gradona)čelnici El Eja još juče (od)javili otkazivanje svih sportskih i muzičko-scenskih (kao i okupljanja uopšte) manifestacija do 2021. godine. Najstrašnije vesti stižu iz Južne Koreje, gde prijavljuju 140 slučajeva ljudi koji su kovid odbolovali i ponovo se opet zarazili?!

U Brazilu zaustavljeno istraživanje na leku od korone jer je u drugoj fazi testiranja na ljudima od 80 ispitanika odmah umrlo 11 ljudi?!?!

A, današnje obraćanje struke ista meta (vrema) ali ne i isto odstojanje. Prebačeno u Niš. Taj grad je ionako bio ratna prestonica Srbije u Velikom ratu, pa što ne bi i u ovom „sukobu” bar na jedan dan. Jeftina dramaturgija i bedno-patetično (ali ruku na srce to nije recept samo ovih, već svih naših vlasti, setite se DOS kada je skinuo Slobu svoje sednice održavao je u ponoć) ali žeđ za igrokazima u doba korone kod naših (ruko)vodilaca ne jenjava.

Tim povodom Darija K. T. se spiči za Niš a obraćanje zateče tamo dr Tiodorovića na ratno-životnom rasporedu. Doktorka D. T. K. objavi da su za 24 sata u Srbiji preminule četiri osobe (tri muškarca i jedna žena) tako da je ukupan broj smrti od korone za do danas 103 (71 muškog i 29 ženskog pola). Broj novooblelih je 445 (ukupno 5.138) od kojih je hospitalizovano 3.511 a na respiratorima je 120 pacijenata. Letalitet je u ovom trenutku 1,9 %, a preminulo je i pet zdravstvenih radnika. Njih je obolelo 593 od čega ih je 382 po hospitalima. U privremenim bolnicama na beogradskom Sajmu, po Nišu, Novom Pazaru i Novom Sadu smešteno je preko hiljadu ljudi a u banjama širom zemlje već se leči preko 250 pacijenata. Razjasni se i broj obolelih pacijenata i lekara u Toponici, Blacu i blačkom selu Tbunju, a struka objavi da je do sada obolelo sedam beba od kojih su se tri već oporavile. Tiodorović podvuče „sem gvozdene discipline” (to, ono kad su ga pitali za efekte na zarazu enormnih redova) da su u Nišu od obolelih pacijenata 30 posto činili mlađi ljudi (uslovno rečeni od 40 do 55 godina) ali i ohrabri da je „virus pod kontrolom”.

Nišlije izgleda nisu baš neki tonci pa se ništa ne ču od ponuđenih i-pitanja (Bogu hvala) a ionako ih ne bi ni slušali. Ali, u jednom trenutku Darija K. T. (sklona lapsusima, nadamo se nenamernim, ono lingve ne memorije) govoreći da je u domovima za stare i socijalnu skrb oboleo 271 korisnik i 53 radnika pomenu da je korona ušla u 15 gerontoloških centara i na trećem mestu (premotajte ako ne verujete, ja sam trired) pomenu i Kragujevac. Kragujevac?! Pa, to nikada nigde nije spomenuo. Latismo se promptno „istraživačkog novinarstva” (okreneš par poznanika zakarantinjenih tamo) i oni tu objavu na licu mesta demantovaše. Kažu nema ni jedan slučaj sve mere se poštuju, niko ne ulazi i izlazi, nema šetkanja ne među blokovima, nego čak ni među spratovima a osoblje takođe ne izlazi već „živi” tamo sa njima. Proverismo i to iz više izvora. Ma, jok, čak ih danas „Pink” (na propisnoj udaljenosti od centra – sa ulice) snimao kao primer. Koji onda drugi centar. Pčelice? Vladica ništa ne javlja, mada od tamo (do)javljuju noćne posete u tajnosti (a znamo da nisu došli samo „tetki da odnesu lek”)… Neki privatan…? Nisam ni znao da postoje ali to ništa ne znači… nisam znao ni da postoje Mol i Pećinci…

O tome će se tek raspravljati, može i neki mejl da „padne” dr Dariji i struci, a možda se pokaže i kao proverena informacija. Čitala je sa nekog papira što joj dodavaše.

Duboko smo u šestoj nedelji korone, ko zna kakva nas još iznenađenja čekaju. Saznaćemo. A, sutra je tek Veliki petak. 

Piše: Zoran Mišić
Fotografija: Ivan Stojanović
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.