- U Srbiji je 80 odsto umrlih od nehroničnih bolesti, a to je zato što se loše vodi prevencija – kampanjama, umesto da bude planska. Ona je sada kao „švedski sto“, sa kojeg građani uzimaju šta hoće, izjavio je danas poslanik Srbija centra (SRCE) prof. dr Dragan Delić.
- Ovaj sistem kampanje za preventivne preglede nije dobar, treba napraviti plan, rekao je Delić, inače redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji, na sednici skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu, na kojem je ukazao na mnoge probleme, od nesprovođenja zakona i kadrovske politike u zdravstvu, do uvođenja inovativnih terapija.
- U Evropi su uvedena 193 inovativna leka, u Srbiji u poslednje dve godine nijedan. Za uvođenje inovativne terapije u Srbiji se čeka više od 900 dana, naveo je on.
Delić je zatražio od Ministarstva da objasni na šta se troši 466 miliona evra kredita za zdravstveni sistem, kao i koliko je potrošeno sredstava u vreme pandemije korone, kada je sagrađena fabrika vakcina „Sinofarm“ ili koliko je para otišlo na „Sputnik“ vakcine, gde su nabavljeni respiratori i zašto tri kovid bolnice, za koje je dato 100 miliona evra, stoje prazne.
- Politika imenovanja v.d. direktora bolnica je neprihvatljiva, krši se Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Nemojmo da kadrovsku politiku uništavamo imenovanjem v.d. direktora. Potrebni su konkursi, da poštujemo zakon i ništa više, da kandidati za direktore daju svoj plan i program rada. Kadrovska politika mora biti promišljena, dugoročna i planska, objasnio je on.
Prema oceni Delića, rad skupštinskog Odbora je u poslednjih godinu i po dana potpuno marginalizovan i obesmišljen, i to neradom. Ne raspravlja se o planu rada, nego samo o izveštajima, u kojima nema analiza, zaključaka, preciziranja ko je odgovoran i koji su rokovi”.
- Kada je počela pandemija 2020. godine, Aleksandar Vučić i Ana Brnabić su rekli da će se napraviti detaljna analiza. Za pet godina se to nije desilo, ukazao je Delić.
On je upozorio da je u vreme kovida Srbija imala neprihvatljiv nivo smrtnosti pacijenata na respiratorima, čak 90 odsto, puno više od ostalih evropskih zemalja, i zato treba da se analizira zašto se to dešava, da se poredi sa drugim zemljama, i da se vidi šta promeniti u terapijskom smislu.