Predlog organizatora ovogodišnje dulenske Štraparijade, da u nedelju (kada je bilo najavljeno „preko 40 stepeni”), 1. avgusta spas iz vrelih gradova potraže u levačkom zelenilu i prirodi obronaka Gledićkih planina – mnogi su poslušali.
Od jutra u centru sela, 25 kilometra od Kragujevca, gužva, „kuva”, nema mesta da parkiraš kola… Živa muzikica „bije” pod šatrom od 11 sati. Mnogi su doveli konje ali su mlađi, 21. vek je, stizali i onim „grlima” na četiri točka „kvadovima”.
Plakati Konjičkog kluba „Šumadinac” kao organizatora upućuju nas da su domaćini manifestacije Slava Dulenac i Vitka. Lepo, domaćinski. Dulenci koriste ovu manifestaciju za promociju svog kraja – „Zapratite nas na facebook-u ’Dulene KG/Gledićke planine’”. Pratimo.
Pod šatrom već dobrano popunjeno (sa razglasa bije – „ti si moje najmilije”) ali kod staze za konjičko nadmetanje, kao što je i red još veća gužva. Navija se za konje, bodri.
– Čuvajte se kud štrapari provode konje. Razmaknite decu, upozorava voditelj i moderator smotre.
Mudro.
– Što li ovaj rže? Da nije besan?
– Nije samo je nervozan, na ovu vrućinu.
Dobro je što su konji (kao i gledaoci) mahom u hladovini, šumici na obroncima reke Dulenke. Zaista nije vrelo kao u gradu. Ljudima onako al konjima, stvarno nije lako.
Štraparijada je nadmetanje konja (negde se koriste i volovi) u izvlačenju trupaca. Dulenska staza je dugačka 92 metra a konji trupac trebaju da uz nju izvuku za pet minuta. Težina trupca (od 0,75, 1,2 ili čak dva kubika) zavisi od kategorije konja koji su podeljeni u laku, srednju i tešku. Takođe se u štraparanju takmiče i dvoprezi.
– Ove godine imamo preko 30 konjara koji su došli iz svih krajeva Srbije, pa čak i Bosne: Rume, Sandžaka, Kruševca, Paraćina, Jagodine, Uba, Valjeva, Trstenika, Kraljeva, Oparića – naši iz levačkog kraja, upoznaje nas sa učesnicima i odakle dolaze Slavoljub Mošić (67) alijas Slava Dulenac koji je idejni tvorac, organizator i domaćin manifestacije.
Slava je zaradio penziju radeći preko 40 godina u Beču ali svoju ljubav prema konjima „nikada nije zabatalio”.
– Držali smo ih u kući oduvek, deda i baba, otac i majka… ali su to bili radni konji. Ja sada držim paradne, kaže Slava dok mu se brk smeška i ističe da ima zapregu „šaraca lepih k’o lutka”. (Ima, pokazao ih je). Sa njima sada, iz zadovoljstva vozi mladence na svadbama u fijakeru. Na sličnim smotrama se dele novčane nagrade (idu do 1.000 evra) ali Slava ističe da njegove kolege iz KK „Šumadinac” i on ovo sve organizuju zbog druženja. Pobednici dobijaju pehare za uspomenu.
Konjari odasvud a i posetioci Štraparijade potegli u Dulene sa raznih strana: Kragujevca, Jagodine, Rekovca…
– Ove godine imamo duplo više gledalaca nego na Prvoj održanoj 2019. godine. Prošle smo morali da „preskočimo” zbog korone. Organizacija je na nivou, ladovina, posluženje za učesnike i goste, muzika… ima sve, galantno, domaćinski napominje Dejan Milenković, predsednik Saveta MZ Duleni i neumorni promoter levačkog kraja.
Po njemu i štraparijada ima cilj da ljudima iz gradova približi i pokaže ovaj „zeleni raj” u Levču i promoviše njegove turističke potencijale.
– Ni manjeg mesta, ni više manifestacija, jer u Dulenima sem Štraparijade i fijakerijade, imamo i MTB (mauntin bajk) maraton i „Gospojinski kotlić”, ne bez ponosa ističe Milenković.
A, za to vreme na zemljanoj stazi oivičenoj drvenim gredama i talpama, naprežu se konji i gledaoci. Konji vuku, ljudi viču. Nekima teško pada način na koji pojedini konjari stimulišu svoja grla da izvuku balvan. Zvuk biča reže kroz vazduh.
– Biju konje. Muče ih, samo što ne zaplače jedna devojčica.
E, dete, promocija potencijala zvičaja nema cenu. Još kad je po tuđim leđima, konjskim…
„Takmičari” se nešto uskopistili. Niko da izvuče deblo uz stazu. Džaba i bodrenje i „stimulacija”.
– Smeta im: vrućina, gužva, galama, buka, razglas…, cene iskusno posmatrači uz stazu.
– Bodrite konje! Imaju i oni neki svoj moral, apeluje, konferansije.
– Ni ja ga ne bi izvuk’o na ovu vrućinu, ceni jedan ljubitelj konjarstva i masovnih okupljanja iz najdebljeg lada dulenskog šumarka.
– No, daj mu „koka kolu”, osetno je bezdušniji kolega pored njega.
– Ajmo još jedan aplauz za Pašinu požrtvovanost, neumorniji je od učesnika na stazi voditelj.
– Cufla da spremi Micu za sledeći krug.
– Je l imaš jedan am na zajam?
– Imam, vidi kod Ustaše. (Ustaše?! – konjari kad ti nakače nadimak)
– Ko vozi šesti krug?
– Ne da mu se danas, nikako. Nije mu dan.
Kome je? Konji se trude, cimaju, vuku, zasipaju prašinom i grudvama kopitima izorovane zemlje sa staze auditorijim pokraj nje.
– Momci su pokušali. Ne ide. Fer, korektno ajmo aplauz i za njih, čuje se sa razglasa.
– Nenad neka spremi svoga Doru.
– Je l ovaj iz Rume da povuče ume?, duhovit je neko iz prikrajka.
Ume. Izvuče ga Dora i to za cirka 50,88 sekundi. Apaluzi. Čestitanja.
Umorili se konji al, bogami i ljudi. Pod šatrom ne mož’ mesto da nađeš da si Vučić. U Sali pored prijatnije. Organizatori ispoštovaše medije (hvala). Vreme je da se predahne i zaliju osvojeni pehari i trofeji. Deca zajahaše ponije u dvorištu. Neki zajahaše i ringišpil.
„Kuvanje” u Dulenima tek počinje. Pevač za veselo društvo i konjare cepa onu: „Vozio sam jednu malu uz Ibarsku magistralu”.