Grad Kragujevac u ovom trenutku u svom vlasništvu ima 855 stanova, useljeno 779

U eri gašenja gradskih javnih i javno komunalnih preduzeća te, sada daleke 2017. godine, na red je došla i Gradska stambena agencija. Potrebu gašenja, do tada uspešne firme, obrazložio je tadašnji gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić.

Protiv je tada bilo devet odbornika Zajedno za Šumadiju, a kako je pisao portal InfoKG, odbornik Bojan Stojadinović, u to vreme zaposlen u Agenciji, izneo je podatke da je Agencija izgradila 655 stanova i 37 lokala, ukupno 45.000 kvadrata, te da na računu ima blizu 29 miliona dinara, sve obaveze uredno isplaćuje, nikada nije imala kredit kod poslovnih banaka ili dozvoljeni minus, niti se izdržavala od subvencija. Time je obrazložio likvidnost Agencije i neophodnost njenog postojanja, nasuprot činjenici da će sve poslove od sada obavljati privatnici. 

Protiv likvidacije Agencije za skupštinskom govornicom bio je Veroljub Stevanović, koji je izneo podatke da je za 10 godina, a do 2014. godine, Agencija izgradila više od 700 stanova, te da je posao koji je izuzetno bitan za grad obavljala stručno, ispravno i sa dobitkom za grad. 

Sedam godina kasnije Glasu Šumadije sve češće se javljaju građani, po raznim osnovama žive u stanovima koji su sada u vlasništvu grada, a stižu i informacije da jedan broj stambenih jedinica nije useljen, zbog čega grad ima samo takozvane režijske i troškove održavanja.

Zbog toga smo pitali sa koliko stambenog prostora grad Kragujevac u ovom trenutku raspolaže i kako se ti stanovi koriste. I dobili sledeće odgovore:

Grad Kragujevac u ovom trenutku raspolaže sa ukupno 855 stambenih jedinica u svom vlasništvu, a prema zvaničnim podacima, useljeno je 779 stanova. Ovi podaci ukazuju da je više od 90 odsto raspoloživog stambenog fonda trenutno aktivno u funkciji, odnosno da se u tim jedinicama nalaze korisnici — bilo da je reč o zakupcima, socijalno ugroženim licima ili drugim kategorijama stanovništva.

Kriterijumi za useljenje u stanove u vlasništvu Grada Kragujevca: Kome i na koji način se dodeljuju

Gradska uprava za imovinske poslove, urbanizam, izgradnju i ozakonjenje nadovi da useljenje u stanove u vlasništvu Grada vrši po strogo definisanim kriterijumima, zavisno od namene stambene jedinice, pravnog osnova i specifičnih potreba korisnika.

• Stanovi u zakupu po neprofitnoj zakupnini. Namenjeni su građanima slabijeg imovinskog stanja.Kriterijumi su materijalni položaj, broj članova domaćinstva, zdravstveno stanje, druge socijalne okolnosti.

• Stanovi za ratne vojne invalide i porodice palih boraca. Namenjeni su da bi sambeno zbrinuli RVI i porodice palih boraca. Kriterijumi su utvrđen status korisnika, dužina čekanja, porodične i stambene prilike.

• Stanovi za izbeglice. Namenjeni su integraciji izbeglica i licama raseljenih usled ratova. Kriterijumi su da imaju status izbeglice, dokaz o izbeglištvu, potreba za trajnim rešenjem.

• Zakup dela stana – slučaj „Stara radnička kolonija“. Namenjeno bivšim stanovnicima baraka, površina novog stana veća od stare – plaćanje razlike u kvadraturi.

• Socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima. Određen broj stanova dodeljen je Centru za socijanli rad „Solidarnost“. Namenjeno je licima u stanju socijalne potrebe kojima je potrebna dodatna podrška. Kriterijumi su psiho-socijalna procena, prisustvo rizičnih faktora, zavisnost od podrške zajednice.

• Nužni smeštaj / Privremeno stambeno zbrinjavanje. Hitan, privremeni smeštaj lica u vanrednim okolnostima (požari, izbacivanje, nasilje, prirodne nepogode i sl.). Kriterijumi su hitnost, životna ugroženost, procena organa socijalne zaštite ili drugih nadležnih službi.

• Stanovi izdati po tržišnim uslovima. Namenani lica u radnom odnosu sa redovnim primanjima koja nemaju rešeno stambeno pitanje. Kriterijumi su sposobnost plaćanja tržišne zakupnine i stabilni prihodi.

• Stanovi dodeljeni sportskim društvima. Korisnici su Sportska društva osnovana od strane Grada.

• Stanovi u procesu otkupa. Namenjeno fizičkim licama koja su već korisnici stanova i imaju pravo otkupa. Otkup omogućava dugoročno rešenje stambenog pitanja i prelazak iz zakupa u vlasništvo.

• Stanovi opredeljeni za zaštićene stanare. Namenjeni preseljenje lica koja imaju status „zaštićenih stanara“ – bivših nosilaca stanarskog prava u privatnim stanovima.

• Stanovi u postupku restitucije. Trenutno nemaju korisnike – u statusu su pravne neizvesnosti. Nema kriterijuma korišćenja.

U odgovoru piše i da „Grad Kragujevac upravlja stambenim jedinicama na osnovu različitih pravnih modela, prilagođenih vrsti stana i ciljnoj grupi korisnika. Iako je ugovor o zakupu najzastupljeniji i najčešći oblik pravnog odnosa između Grada i korisnika stana, nije jedini, niti isključiv“.

Građani Kragujevca koji koriste stanove u javnoj svojini grada plaćaju različite cene zakupa u zavisnosti od pravnog osnova, zone u kojoj se stan nalazi, kao i namene samog objekta (socijalni, komercijalni, programski ili drugi zakup). Grad je, tvrdi se u odgovoru, kroz zvanična akta utvrdio jasne i transparentne tarife, a u nastavku je pregled aktuelnih cena zakupa po metru kvadratnom, važećih za 2025/2026. godinu.

• Propisan je iznos neprofitne zakupine po metru kvadratnom i on po zonama iznosi: prva zona 309,12 dinara, druga zona 247,79 dinara, treća zona 241,09 dinara. Visina zakupine važi u periodu od 1. jula 2025. do 30. juna 2026, navode iz Gradska uprava za imovinske poslove, urbanizam, izgradnju i ozakonjenje.

Dodaju i to da u ovom trenutku nije useljeno 76 stambenih jedinica, od kojih je aktuelno 31 u proceduri dodele i 29 ruinirano iz kog razloga istima nije moguće raspolagati.

• Fiksni mesečni troškovi za stanove u vlasništvu Grada razlikuju se od stana do stana u zavisnosti od kvadrature, kao i postojanja ili nepostojanja upravnika stambene zajednice u konkretnom slučaju. Konkretno, za prazne stanove Grad ne snosi nikakve troškove vezano za vodu i odnošenje smeća. s prazne“ Što stanove se tiče troškova električne energije, tamo gde postoji zasnovan potrošački odnos, reč je o redovnim troškovima i isti se kreću u rasponu od 751,38 dinara do 1.556,38 dinara. Troškovi profesionalnog upravnika i investicionog održavanja kreću se u rasponu od 1.370,00 dinara do 1.857,71.

Navode da centralno grejanje za trenutno neuseljene stanove plaćaju samo fiksne trokove (paušalni deo), dok troškova potrošnje nema s obzirom na to da se u neuseljenim stanovima po zahtevu grada radijatori isključe i blombiraju. Zato fiksne troškove grad kao pravno lice plaća samo tokom grejne sezone koja traje šest meseci.

Piše: Nikoleta Jošović