Hanuka ove godine i u Kragujevcu

Društvo Grad

Udruženje srpsko-izraelskog prijateljstva „Ahava” iz Kragujevca u saradnji sa Ambasadom Izraela u Republici Srbiji organizuje manifestaciju obeležavanja jevrejskog praznika Hanuka koji se obeležava u decembru.

Ambasada Izraela u Beogradu u danima koji prethode prazniku Hanuka tradicionalno organizuje deljenje prazničnih kolačića udruženjima i ustanovama socijalne zaštite na teritoriji grada Beograda.

S obzirom na to da Udruženje „Ahava” ima uspešnu saradnju sa Ambasadom, došlo se do ideje da se manifestacija proširi i na naš Grad. Stoga je planirano da sa predstavnicima Ambasade, 11. decembra u 11 sati organizujemo podelu tradicionalnih kolačića, u Centru za razvoj socijalnih usluga „Kneginja Ljubica”, nakon čega su  istog dana planirani odlazak i podela u SC „Iskra”.

Celokupna manifestacija će biti u skladu sa pravilima o zaštiti lica tokom pandemije izazvane virusom COVID 19.

Praznik Hanuka slavi se 25. Kisleva po jevrejskom kalendaru, a naziva se još i praznikom  svetlosti. Možda najkarakterističniji običaj vezan za praznik Hanuka jeste paljenje sveća na  osmokrakom svećnjaku. Prva sveća se pali prvog dana praznika, drugog dana se pale dve  sveće, trećeg dana tri i tako redom do osmog dana praznika, kada se na svećnjaku pali svih  osam sveća. Svećnjak se obično stavlja kraj prozora i simbolizuje objavu čuda, jer praznik  Hanuka seća na specifični događaj iz jevrejske istorije vezan za svetlost koja je, umesto  očekivanog jednog dana, gorela čitavih osam dana.

O čemu se tačno radi? Priča je locirana u drugi vek pre nove ere, u vreme kada je jevrejski  narod bio pod helenističkom vlašću. Zahvaljujući hrabrosti Jude Makabejca i bunta koji je  poveo protiv represivne helenističke vlasti, Hram, centralno mesto jevrejskog bogosluženja, je  vraćen pod jevrejsku direktivu. S obzirom na to da je trebalo ponovo urediti Hram i pripremiti  ga za službu, a nije bilo dovoljno posebno pripremljenog i za to podesnog ulja, Jevreji su se  suočili sa problemom; međutim, postojeće ulje je gorelo čak osam puta duže, čitavih osam  dana, i omogućilo posvećenje Hrama.

U jevrejskim porodicama Hanuka je radostan praznik. Osim paljenja sveća večeri su  obeležene porodičnim okupljanjima, pravljenjem hrane pržene u ulju (ulje je na svojevrstan  način jedan od glavnih elemenata istorijske priče o Hanuki) kao što su krofne i latkes  (posebne vrste palačinki), a deca dobijaju i gelt, odnosno izvesnu manju količinu novca koju  mogu da utroše na svoja zadovoljstva. Popularna je i igra sa specifično oblikovanom  kockicom koja se zove dreidel ili sevivon, a koju deca posebno vole i igraju u večernjim  časovima kraj svetla sveća.

Hanuka je danas jedan od popularnijih jevrejskih praznika u širim krugovima i kao takav je  često predstavljan u medijima i savremenim filmovima i serijama.

Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.