Hronika davanja u zakup strankama javnog prostora: Od kontinuiteta do parlamentarizma

Verovatno se ni ažurniji hroničari kragujevačkih političkih prilika ne sećaju da je 2016. godine kao uslov za dobijanje poslovnog prostora u vlasništvu grada za političke partije, po povlašćenim cenama, kao kriterijum uveden – kontinuitet.

Naime, kriterijume po Odluci o obezbeđenju uslova za rad odbornika i odborničkih grupa Skupštine grada Kragujevca u to vreme nije ispunjavala tadašnjem gradonačelniku bliska Demokratska stranka Srbije, pošto od 2016. godine u Kragujevcu nije imala ni poslanika ni odbornika. Pa se kao kriterijum uvodi – kontinuitet u radu.

Kontinuitet, kao kriterijum u obezbeđivanju prostora za političke stranke po ukusu kragujevačke vlasti nastavlja se i 2017. godine, kada prostorije po povlašćenim uslovima dobija Pokret obnove kraljevine Srbije, koji u vreme donošenja odluke postoji nešto više od mesec dana. Član Odbora za planiranje i izgradnju, koji zbog članstva u jednoj od stranaka vladajuće koalicije želi da ostane anoniman, svojevremeno je za Glas Šumadije rekao da je tada ocenjeno da se politikom kontinuirano bavi (tada državni sekretar u Ministarstvu pravde, sada pomoćnik gradonačelnika Kragujevca) Mirko Čikiriz.

Nekadašnja samostalna odbornica u Skupštini grada Kragujevca, sada građanska aktivistkinja Suzana Đorđević podseća da je Odbor za planiranje i izgradnju jedan od koraka koji političke organizacije prolaze u dobijanju prostorija.

• Rasprave su vođene uvek kada smo imali kvorum, čest slučaj je bio da predstavnici vladajućih stranaka ne prisustvuju sednicama odbora, kaže Đorđevićeva.

Ona je te 2017. godine jedina u Odboru glasala protiv predloga da prostorije po povlašćenim uslovima dobije Pokret obnove kraljevine Srbije, koji u tom trenutku postoji nešto više od mesec dana:

• Jer nije ispunjavao niti jedan uslov.  Pozivali su se na odluku da pravo na obezbeđenje prostora za rad imaju i političke stranke koje imaju gradsku organizaciju, kontinuitet u radu i višegodišnje političko delovanje na teritoriji grada Kragujevca, dok im je  obrazloženje bilo da se politikom kontinuirano bavi tadašnji državni sekretar u Ministarstvu pravde Mirko Čikiriz, koji je funkcioner POKS-a. Zapravo u obrazloženju smo mogli da pročitamo samo njegovu političku biografiju.

Ono što važi za partiju ministra Nenada Popovića, Demokratsku stranku Srbije i Pokret obnove kraljevine Srbije nije moglo da se primeni i na opozicionu Narodnu stranku. Na zahtev te partije da joj se obezbedi prostor za rad, Odbor za mandatno imunitetska pitanja Skupštine grada, u maju 2019. godine, donosi zaključak da ta stranka ne ispunjava uslove jer „nema kontinuitet u radu i višegodišnje političko delovanje na teritoriji grada Kragujevca“.

Predsednik Gradskog odbora Narodne stranke u Kragujevcu Boris Herman kaže da su zahtev za korišćenje javnog prostora podneli u skladu sa važećom Odlukom, ali i „pozitivnom praksom“:

• Osnov po kome smo tražili prostorije bio je taj da smo tog trenutka imali troje poslanika u tadašnjem sazivu republičkog parlamenta. Svesni smo bili činjenice da poslanici nisu bili iz Kragujevca ali smo bili i svesni činjenice da je tek osnovana stranka POKS dobila prostorije od grada iako su formirani svega dva meseca pre nego što su im dodeljene prostorije i da tog trenutka nisu imali ni jednog odbornika u lokalnom parlamentu.

Herman kaže da se Narodna stranka nije žalila na odluku, iznajmljen je prostor u tržnom centru u užem gradskom jezgru, koji im je vlasnica otkazala nakon godinu dana korišćenja uz obrazloženje „da ne želi strankama da izdaje“.

• Kasnije smo čuli od ljudi iz samog tržnog centra da je tadašnji odbornik SNS-a vršio pritisak na nju da nam otkaže prostor. Mi tu tvrdnju nismo mogli da dokažemo niti smo želeli da vlasnici lokala pravimo dodatne probleme jer je i sama bila vidno uplašena kada smo vršili primopredaju prostorija.

Ova mala politička istorija neprincipijelne dodele poslovnog prostora partijama po ukusu Srpske napredne strane, neophodna je da bi čitaocu bila jasnija Odluka o davanju poslovnog prostora u zakup, kojom je prošle godine ponovo kao kriterijum uvoden – parlamentarizam, odnosno da se poslovne prostorije po beneficiranoj zakupnini, na period od pet godina, mogu dati – političkim strankama koje imaju odbornike u Skupštini grada.

U odluci piše:

Poslovne prostorije, mogu se izuzetno, dati u zakup po beneficiranoj
zakupnini, na period do 5 godina.
Poslovne prostorije mogu se dati na korišćenje u skladu sa stavom 1. ovog
člana: humanitarnim organizacijama koje imaju za cilj pomoć oboleloj deci i
licima sa invaliditetom, udruženjima građana iz oblasti zdravstva, kulture,
nauke, prosvete, sporta, socijalne i dečije zaštite, zaštite životne sredine,
parlamentarnim političkim strankama, koji poslovni prostor ne koriste za
sticanje prihoda, dobrovoljnim organizacijama koje učestvuju u spasilačkim
akcijama, licima koja obavljaju delatnost starih zanata, umetničkih zanata i
poslova domaće radinosti određenih Pravilnikom o određivanju poslova koji se
smatraju starim i umetničkim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti,
načinu sertifikovanja istih i vođenju posebne evidencije izdatih sertifikata,
kao i udruženjima koja ostvaruju saradnju sa ministarstvom nadležnim za poslove odbrane u oblastima od značaja za odbranu ili koja neguju tradicije
oslobodilačkih ratova Srbije, uz obavezu plaćanja zakupnine u visini od 20% od
procenjene tržišne visine zakupnine.
Agencijama, direkcijama, službama i drugim organizacijama čiji je osnivač
nosilac prava javne svojine, može se dati u zakup poslovni prostor, radi
obavljanja poslova iz njihovog delokruga rada, na osnovu obrazložene odluke
nadležnog organa nosioca prava javne svojine, uz obavezu plaćanja zakupnine u
visini od 30% a najviše do 50% od procenjene tržišne visine zakupnine. “

Danas prostorije po povlašćenim uslovima u Kragujevcu koristi 14 partija i pokreta koje imaju odborničke grupe u gradskom parlamentu. Većina tih lokala nije u prizemlju, već na spratovima stambenih zgrada, ili se ne nalazi u užem gradskom jezgru. Poslovni prostor u svom vlasništvu ima jedino Socijalistička partija Srbije, koja je naslednica komunističke partije.

Po važećem kriterijumu političke partije koje su bojkotovale lokalne izbore juna 2020. godine, sada same finasiraju prostor u kome obavljaju svoje političke aktivnosti. Predsednik Gradskog odbora Stranke slobode i pravde Dalibor Jekić za Glas Šumadije kaže da je ta partija „zakupila prostor od fizičkog lica“, kao i da od grada nisu ni tražili prostorije.

Bojan Stojadinović koji je 12 godina bio odbornik Zajedno za Šumadiju u Skupštini Kragujevca smatra da grad raspolaže sa dovoljno prostora da bi svakoj odborničkoj grupi mogao da obezbedi odgovarajuće prostorije. Stojadinović ocenjuje da bi jedan od kriterijuma trebalo da bude broj odbornika koji stranka ima.

• Tamo bi se odbornici pripremali za sednice, pisali amandmane, primali građane, organizovali debate i javne rasprave, konferencije za novinare, i samim tim svoj učinak na plenarnom zasedanju učinili daleko ozbiljnijim i organizovanijim.
  Što se tiče onih političkih organizacija koje su prethodne izbore bojkotovale, one su unapred znale kakve konsekvence proizilaze izlaskom iz formalne političke arene, tako da verujem da su imale unapred pripremljen plan za političko preživljavanje i dalji rad u realno otežanim uslovima. Za njih kao i za političke organizacije koje nisu prešle izborni prag, a zarad razvijanja demokratije, grad bi trebalo da obezbedi prostor koje bi ove organizacije plaćale ali po povlašćenim cenama

Suzana Đorđević, danas građanska aktivistkinja, smatra da političkim organizacijama treba obezbediti jednake uslove za rad, ali i da bi trebalo poštovati važeće odluke.

• Prostorije je mogao da dobije svaki pojedinac koji ima nekakvo kontinuirano političko delovanje, a kasnije smo videli da se takvo tumačenje ne odnosi na organizacije koje nisu bliske vladajućoj stranci. Samo je potrebno poštovati važeću odluku.

S druge strane, Demokratska stranka, koja je prva osnovala odbor u Kragujevcu nakon uvođenja višestranačja, trenutno je u sudskom sporu sa gradom zbog prostorija koje koristi gotovo od osnivanja, odnosno 30 godina neprekidno.

• Demokratska stranka je u tom u tom periodu izmirivala sve obaveze za korišćenje struje, vode, grejanja i ostalih komunalnih troškova ali nikada nije plaćala zakup za prostor, jer su vlasnički odnosi bili veoma specifični a preduzeće koje je bilo upisano kao vlasnik prostora, praktično prestalo da postoji. Sama stranka je u taj prostor u periodu od 30 godina uložila veliki novac u opremanje i prilagođavanje prostora nameni političkog delovanja, kaže predsednik Gradskog odbora Ivan Dubljanin i podseća da je „pre dve godine grad je prvi put pokušao da iseli Demokratsku stranku, tvrdnjom da ima pravo da raspolaže  prostorom, ali su tada odnosi rešeni ugovorom o zakupu“.

Neposredno nakon potpisivanja ugovora u Demorkatskoj stranci dolaze do saznanja da grad ne može da raspolaže tim prostorom, pošto u katastru nije upisan kao vlasnik.

•  Zbog toga nismo plaćali zakup gradu a svoje tvrdnje ćemo potkrepiti dokazima, svedocima i svim pravnim sredstvima koje nam stoje na raspolaganju. Nema drugog načina osim sudskog, jer nas je grad Kragujevac tužio a tužbenim zahtevom traži se i iseljenje iz prostorija, između ostalog i zato što Demokratska stranka u Kragujevcu prema kriterijumima na koje se grad poziva, nema pravo da koristi prostor koji dodeljuje grad po povlašćenoj ceni, kaže Dubljanin.

Predsednik Gradskog odbora Demokratske strankeu Kragujevcu smatra da je reč o „pritisku“ na političke protivnike.

• Scenario je isti za celu Srbiju i praktično je svuda frontalni napad na prostorije Demokratske stranke.  Inače, stav Demokratske stranke je da ne bi trebalo da budemo u zakupodavnom odnosu sa gradom ili državom, jer bi to uvek bilo sredstvo pritiska na odbore. Iz tog razloga DS je već napustio prostorije koje je koristio u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i mnogim drugim gradovima i prešao u druge. Kragujevačka specifičnost je što smatramo da prostorije koje koristi gradski odbor nisu u vlasništvu grada, niti ima pravo da njima raspolaže i za to ćemo se boriti sudskim putem, ističe Dubljanin i dodaje da ima saznanja da su pojedine opozicione stranke, koje nisu bojkotovale prošlogodišnje lokalne izbore, zainteresovane za prostorije u kojima je trenutno sedište DS.
• Tobože, grad nudi i prisiljava takozvanu opoziciju da uđe u prostorije DS-a, dok se  gradski funkcineri pravdaju da takva opozicija insistira da uđe u prostor DS-a. Mi nemamo dilemu da je to dogovor i obostrana želja i jednih i drugih, samo su napravili račun bez krčmara

I ovaj sudski spor pokazuje koliko je političkim partijama važno da mogu da koriste javni prostor po povlašćenim uslovima. Jer, iznajmljivanje lokala od 160 kvadrata u Glavnoj ulici u Kragujevcu, sa „izlogom“, odnosno do ulice, na tržištu bi iznelo hiljadu i po evra. Manji lokali i stanovi, koje većina kragujevačkih stranka sada koristi, mogu se iznajmiti za 200-300 evra. Umanjenje tih troškova značajno je olakšanje za stranke.

Zakon o finansiranju političkih partija regulisanje ove oblasti ostavlja lokalnim samuptavama (član 6. Usluge i dobra iz javnih izvora): Usluge i dobra iz javnih izvora su usluge i dobra određene posebnim propisima, koje političkim subjektima daju organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i druge organizacije čiji su oni osnivači. Usluge i dobra iz stava 1. ovog člana obavezno se daju pod jednakim uslovima svim političkim subjektima. Organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i druge organizacije čiji su oni osnivači bliže uređuju davanje usluga i dobara iz stava 1. ovog člana.

Otuda i različita rešenja, kada je reč o korišćenju javnog prostora. Slično kao u Kragujevcu, i u Beogradu parlamentarne stranke mogu da apliciraju za najam slobodnog poslovnog prostora u vlasništvu grada po povlašćenim uslovima. U Čačku, međutim, nema te pogodnosti pa sve političke partije same finansiraju lokale za političke aktivnosti.

Inače, gradskom imovinom pre dve godine bavio se i državni revizor. Neupisane zgrade, stanovi kojima se ne zna adresa, upisane zgrade koje su odavno srušene, 97 stanova u evidenciji bez vrednosti… Samo je mali deo izveštaja koji je sačinila Državna revizorska institucija o radu gradske Uprave za imovinu u poslednje tri godine.

Naslovna fotografija: DS Kragujevac, FB

Uključivanje građana u donošenje odluka u zajednici, veća odgovornost političkih aktera prema onima čiju podršku očekuju kada dođe vreme za lokalne izbore, transparentnost njihovog rada i finansiranja su teme od javnog interesa za Kragujevčane i Kragujevčanke. Zbog toga Glas Šumadije pokreće serijal tekstova o različitim aspektima delovanja političkih partija i pokreta pre i nakon izbora.