Evropa obeležava 80 godina od pobede nad fašizmom i 75 godina od objave Šumanove deklaracije, istorijskog dokumenta kojim je udaren temelj Evropskoj uniji kao projektu mira, saradnje i zajedničkih vrednosti. Danas, dok se evropski kontinent priseća trijumfa nad najmračnijom ideologijom 20. veka i početaka evropskog ujedinjenja, Srbija se, nažalost, nalazi na istorijski niskoj tački svog evropskog puta.
Srbija nikada nije bila bliže, a tako daleko od članstva u Evropskoj uniji, i za to punu političku odgovornost snosi vladajuća većina Aleksandra Vučića. Već četiri godine nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje, niti su sprovedene suštinske reforme. Od ukupno 35 poglavlja, otvoreno je svega 22, dok su samo dva privremeno zatvorena – čime je Srbija postala najsporiji kandidat u istoriji evropskih integracija koja još uvek pregovara.
Izveštaj Evropske komisije jasno ukazuje na ozbiljan pad u ključnim oblastima: vladavina prava, nezavisnost pravosuđa, sloboda medija, borba protiv korupcije i funkcionisanje demokratskih institucija. Komisija je konstatovala zabrinjavajući nedostatak napretka, pogoršanje izbornog ambijenta, politizaciju institucija i smanjivanje prostora za delovanje civilnog društva.
Evropski parlament je pre nekoliko dana usvojio novu rezoluciju u kojoj se izražava duboka zabrinutost zbog urušavanja demokratije u Srbiji, posebno ukazujući na represiju nad učesnicima studentskih i građanskih protesta koji već šest meseci širom Srbije pozivaju na slobodu, pravdu i odgovornost. Podrška tim protestima stiže i iz evropskih institucija, ali je vlast u Beogradu za sada odgovarala samo represijom i ignorisanjem.
U isto vreme, Crna Gora napreduje ka zatvaranju pregovaračkog procesa, a Albanija bi do kraja 2025. godine mogla da pretekne Srbiju po broju otvorenih i zatvorenih poglavlja. Dok region nastavlja putem reformi, Srbija stoji, svezana političkom voljom jednog čoveka.
Dodatnu senku na ovaj Dan Evrope baca i poseta predsednika Vučića Moskvi, gde prisustvuje vojnoj paradi i organizuje sastanak sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Taj čin, upravo na dan kada Evropa obeležava svoj trijumf nad fašizmom, predstavlja jasnu poruku političke dezorijentisanosti i oportunizma, u suprotnosti s vrednostima na kojima počiva Evropska unija i deklarativno podržava Ustav Srbije. U trenutku kada EU očekuje usklađivanje spoljne politike sa njenim principima, predsednik Srbije bira da se solidariše sa režimom koji je pokrenuo brutalni rat u Ukrajini.
Zato jasno poručujemo: Srbiji je potrebna nova, politički ujedinjena evropska snaga koja će odlučno i bez kompromisa prekinuti ambivalentnu spoljnu i unutrašnju politiku koja nas je koštala generacijaizgubljenih mladih ljudi. Nema više vremena za balansiranje između demokratije i autokratije, vreme je za jasan, konkretan i nepovratan zaokret ka Evropskoj uniji.
Podsećamo na reči Šumanove deklaracije, objavljene pre tačno 75 godina:
„Mir u svetu ne može biti sačuvan bez stvaralačkih napora koji odgovaraju veličini pretnji.“
„Evropska zajednica ne može se stvoriti odjednom, niti jednim planom. Ona će se graditi konkretnim dostignućima koja najpre stvaraju stvarnu solidarnost.“
Lisabonski ugovor nas podseća da je Unija zasnovana na ljudskom dostojanstvu, slobodi, demokratiji, jednakosti, vladavini prava i poštovanju ljudskih prava, vrednostima koje deli većina građana Srbije, ali koje ova vlast uporno guši.
Institut za evropske poslove čestita Dan Evrope i Dan pobede nad fašizmom, uz poziv svim građanima i političkim akterima: Vreme je za novo političko okupljanje i novu viziju Srbije – evropsku, demokratsku, otvorenu i slobodnu. Samo takva Srbija može obezbediti dostojanstven život za svoje građane i zasluženo mesto u zajednici evropskih naroda.
EU je već sada nedostižna za Srbiju. Treba biti realan i reći da naša zemlja verovatno nikada neće postati članica EU. Srbija je sama sebi ugasila svetlo i za tri-četiri decenije možda neće postojati ni ovaj narod ni ova država. Mortalitet nam je već godinama veći od nataliteta a obrazovanje na najnižem mogućem nivou. Razaranjem državnih naučnih i obrazovnih institucija, kao i osnivanjem privatnih fantomskih fakulteta gde se studije „završavaju“ preko noći, dobili smo polupismeni „visokoškolski kadar“ koji masovno pristupa SNS i čini okosnicu te profašističke političke organizacije. Ti neškolovani i neobrazovani mediokriteti danas upravljaju državom i kroje nam sudbinu. Srbija zbog toga ubrzano propada na svim poljima, a mladi beže iz zemlje. Ovo što studenti danas rade je poslednji pokušaj da se pobedi naprednjačka mafija koja je okupirala Srbiju i koja je razara iz dana u dan. Ako se u tome kojim slučajem ne uspe onda nam je propast zagarantovana.