Istorijski važni objekti Kragujevca kontinuirano propadaju

Društvo Grad Video

Tendencija urušavanja kulturno-istorijskog nasleđa Kragujevca nastavljena je urušavanjem poslednjeg dela krovne konstrukcije na Staroj mašinskoj radionici, jednom od objekata u okviru kulturno-istorijskog kompleksa Knežev arsenal.

Knežev arsenal je, kako se navodi na sajtu Grada Kragujevca u centralnoj Srbiji, jedinstveni vojno industrijski i arhitektonski kompleks u Srbiji i Evropi. Ta ambijentalna celina sastoji se od fabričkih zgrada i radionica, sa kraja XIX i početka XX veka, a za kulturno dobro od velikog značaja proglašen je 1979. godine.

Država je 2014. godine industrijski kompleks Vojnotehničkog zavoda (VTZ) iz sredine 19. veka stavila pod svoju zaštitu, kao prostornu i kulturno-istorijsku celinu od izuzetnog značaja. Međutim, 26. januara krovna konstrukcija na jednom od objekata se urušio.

Istoričar Nenad Đorđević rekao je Radiju Slobodna Evropa (RSE) da se uprkos tome što je 2014. godine donet set zakona, uredbi i odluka kojima je taj industrijski kompleks stavljen pod zaštitu države, propadanje nastavilo.

  • Kragujevac ima jedinstven vojno-industrijski kompleks koji su podizale dve dinastije – Obrenović i Karađorđević koji, nažalost, decenijama propada. Ovih dana Mašinska radionica površine oko 6.000 metara kvadratnih potpuno je ostala bez krova. To je objekat stariji od 100 godina i krajnje je vreme da se nešto preduzme kako bi se zaustavilo dalje propadanje, rekao je Đorđević.

On je podsetio da su na prostoru današnjeg Kneževog arsenala, poznatom po istoimenom rok festivalu koji se u poslednjih deset godina tu održava, 1853. u novoizgrađenoj Topolivnici izliveni prvi topovi, čime je označen početak razvoja srpske industrije, i da je u pogonu tadašnje Čaurnice 1884. godine zasijala prva električna sijalica u Srbiji.

Đorđević je rekao da je Knežev arsenal u vlasništvu Grada Kragujevca, ali da zbog njegovog ogromnog kulturno-istorijskog značaja za celu Srbiju brigu o njemu treba da vodi država.

Pehovi na rekonstrukciji Gradske tržnice

Tu nije kraj urbanističkim problemima Kragujevca, jer se rekonstrukcija zgrade Gradske tržnice iz 1929. godine, zbog pehova koji prate radove pretvorila u „zidanje Skadra“.

Prvo se tokom radova na izgradnji podzemne garaže pored nje urušio deo zida i fasade, potom je objavljena informacija da je na zgradu koja je istorijski spomenik arhitekture stavljena hipoteka, da bi nedavno tik uz nju osvanuo veliki betonski bunker koji je, prema oceni stručnjaka, narušio vizuelnu vezu sa Starom skupštinom i arhitekturu kulturno-istorijskog kompleksa Milošev venac.

Kragujevačka Gradska tržnica, jedna od prvih zatvorenih pijaca u Evropi, izgrađena 1929. godine prema projektu ruskog emigranta Đorđa Pavlovića Kovaljevskog, pripada Miloševom vencu u kome se nalaze najznačajnije građevine izgrađene u vreme kada je Kragujevac bio prva prestonica moderne srpske države.

U tom istorijskom delu grada nalaze se Amidžin konak, Stara pridvorna crkva, Stara skupština, Konak kneza Mihaila, Prva kragujevačka gimnazija, Knjaževsko-srpski teatar, Gradska tržnica, Knežev arsenal i Mali park sa Spomenikom palim Šumadincima, hrvatskog vajara Antuna Augustinčića.

Objekti su izgrađeni od prve polovine 19. do početka 20. veka i prema navodima istoričara Nenada Đorđevića, predstavljaju nepokretna dobra od neprocenjive istorijske vrednosti.

  • Gradska tržnica je deo te arhitektonske, urbanističke ali i istorijske celine u kojoj je svaka dogradnja ili nadogradnja, apsolutno neprihvatljiva, objasnio je Đorđević.

On se slaže da je rekonstrukcija zgrade neophodna, ali uz maksimalan oprez i brižljivo planiranje.

  • Međutim, propusti prilikom izvođenja radova prouzrokovali su rušenje jednog dela fasade, a izgradnja novih objekata pored nje promenila je izgled ovog autentičnog dela grada, kaže Đorđević za RSE.
Posledice nepoštovanja procedura

Aleksandar Rudnik Milanović, doktor tehničkih nauka iz oblasti urbanizma i arhitekture iz Kragujevca, rekao je za RSE da u procesu urbane obnove svi gradovi doživljavaju promene, ali je naglasio da one moraju biti adekvatne i primerene prostoru u kome se odvijaju.

  • Kada je u pitanju Gradska tržnica, moj stav je bio jasan još u fazi planiranja i projektovanja, da se u tom slučaju morao primeniti postupak izrade urbanističkog projekta koji bi imao mogućnost javnog uvida građana, koji bi se na taj način upoznali sa rešenjima i dali svoje primedbe i predloge. Kako nije bilo te propisane procedure, sada se pojavljuju problemi.

Arhitekta Rudnik Milanović koji je magistrirao na temi „Urbana obnova Kragujevca”, dodao je da ima utisak da je postojao znatno veći broj mogućnosti pristupa tom rešenju, a da je „situacija na terenu sa pojavom betonskih struktura apsolutno neprikladna za to kulturno dobro grada”.

  • Očigledno je da su te strukture neprimerene što ukazuje na činjenicu da nije na pravi način i blagovremeno sagledan problem vizuelizacije prostora i posmatranje iz ugla sugrađana i turista kojima je sada onemogućen potpun pogled na Tržnicu, rekao je Milanović za RSE.

Sveopšta nebriga za spomenike kulture

Etnolog Borivoje Radić, nekadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture, takođe smatra da je arhitektonsko rešenje betonske konstrukcije za lift podzemne garaže morao biti u „apsolutnoj senci Gradske tržnice”, kako ni na koji način ne bi ugrožavao njen izgled.

  • Ne štiti se samo objekat spomenika kulture već se štiti i njegova okolina, jer okolina može učiniti da on bude potpuno devalviran, što se u ovom slučaju i događa, objasnio je Radić za RSE.

Ako ostane ovakvo rešenje, dodao je, autentični izgled Gradske tržnice će biti prema njegovoj oceni uništen.

  • Izgradnjom ovakvog objekta sve to se devalvira, a moralo se voditi računa da se to ne dogodi, rekao je Radić.

On je kao primer dobrog rešenja naveo podzemnu garažu u Beogradu, ispred zgrade Starog dvora, „koja je tako urađena da se ulaz u nju ne primećuje, kao što se ne može ni na koji način zaključiti da se ispod zelenog travnatog tepiha nalazi podzemna garaža”.

Radić je podsetio da Gradsku tržnicu prate brojni pehovi. Prvo je zbog podizanja kredita od pet miliona evra za njenu obnovu i izgradnju novog paviljona zelene pijace, paviljona za mlečne proizvode kao i za izgradnju podzemne garaže, na zgradu koja je spomenik kulture stavljena hipoteka. Potom se zbog nepažnje izvođača urušio deo zida, a na kraju se ispostavilo da će nadzemni delovi podzemne garaže ugroziti njen autentični ambijent.

  • S obzirom da se kod nas po tradiciji ne vodi prevelika briga o spomenicima kulture, nije ni čudo što se događaju ovakve stvari. Nama su puna usta kada govorimo o našem kulturnom nasleđu, njegovoj vrednosti, ali kada treba štititi spomenike kulture, bilo da se izdvajaju sredstva ili da se izvode radovi na njima, onda se jasno vidi da naš odnos prema kulturnom nasleđu nije valjan, rekao je Radić.
Vlasti uveravaju da će prostor zadržati autentičnost

Nebojša Dimitrijević, direktor kragujevačkog Javnog komunalnog preduzeća “Šumadija”, u čijem je vlasništvu Gradska tržnica, rekao je za RSE da je taj objekat u više navrata stavljan pod hipoteku, i da je to i sada učinjeno.

On je precizirao da je ukupna vrednost radova na rekonstrukciji zgrade Gradske tržnice, izgradnje pijačnih paviljona i javne garaže 299.865.000 (2,5 miliona evra) i da su do sada, prema ispostavljenim fakturama, izvedeni radovi u vrednosti od 109.505.000 dinara (oko 930.000 evra).

  • Radovi napreduju planiranom dinamikom i posao će biti završen u planiranom roku, u prvoj polovini ove godine, rekao je Dimitrijević za RSE.

On je dodao da će saniranje oštećenja na delu fasade koji se urušio biti obavljeno o trošku izvođača radova.

  • Urušena fasada biće vraćena u prvobitno stanje i ceo objekat zadržaće autentični izgled. Evakuacioni i protivpožarni ulazi i izlazi biće kompletno uklopljeni u ambijent, tako da će biti potpuno diskretni i neće upadati u oči kao sada, rekao je Dimitrijević.
Mreža za nasleđe jugoistočne Evrope: Zabrinutost i negodovanje

Pehovi koji prate rekonstrukciju Gradske tržnice u Kragujevcu našli su se u fokusu pažnje Mreže za nasleđe jugoistočne Evrope (South East European Heritage Network – SEEH) koja je izrazila „veliku zabrinutost i negodovanje” povodom urušavanja dela zida.

  • Kulturno nasleđe predstavlja neraskidivu sponu između prošlih i budućih vremena, ono daje jedinstvenost lokalnim zajednicama, a urušavanjem ovakvih celina dovodi se u pitanje identitet koji je građen vekovima”, navodi se u pismu koje je Mreža za nasleđe jugoistočne Evrope uputila 2020. godine lokalnim vlastima.

U njemu se ocenjuje i da Gradska tržnica predstavlja neosporno kulturno-istorijsko-arhitektonsku vrednost.

  • Činjenica da je njena namena kao jedne od prvih izgrađenih zatvorenih pijaca u Evropi još od 1929. ostala nepromenjena sve do sada, samo uvećava značaj ovog objekta i potrebu da se on očuva u originalnom obliku i za naredne generacije, kojima smo obavezni da prenesemo što je moguće više vrednosti, navodi se u pismu Mreže za nasleđe jugoistočne Evrope.
Piše: Branko Vučković, slobodnaevropa.org
Tagovi:

1 komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.