U Petrovoj vodenici u Grošnici, u ponedeljak, 12.jula, u 12 sati, biće otvorena stalna izložbena postavka povodom 80 godina od ustanka koji su 1941. godine podigli komunisti iz ovog kraja. Postavka je svojevrstan prikaz zaštite narodnog graditeljstva i etnološka prezentacija života i rada u vodenicama potočarama. Autori izložbe su Goran Milosavljević, viši arhivista istoričar, Jelena Munjić, konzervator etnolog i Nataša Nikolić, muzejski savetnik.
Izložbu će otvoriti Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić -Tepavčević, a na otvaranju će govoriti gradonačelnik grada Kragujevca Nikola Dašić i direktor Narodnog muzeja Miloš Jurišić.
Na izložbi je predstavljeno 30 panoa, koji nas, uz prateći katalog, upoznaju sa tri segmenta izložbe: istorijskim, konzervatorskim i etnološkim. Izloženi su i predmeti koji govore o životu i radu vodeničara. Izložbu je podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije.
U Petrovoj vodenici u Grošnici održan je sastanak Okružnog komiteta KPJ za Kragujevac, 12. jula 1941. godine, kada je formiran Kragujevački partizanski odred. Za komandanta odreda imenovan je Raja Nedeljković, komunista iz Grošnice. U sastav kragujevačkog odreda ušle su tri čete. Kragujevački partizanski odred delovao je na području Kragujevačkog i Gružanskog sreza. Pod naletom Prve ofanzive, Kragujevački partizanski odred povukao se na zapad, i uz druge šumadijske odrede prešao u Bosnu. Ušao je u sastav Prve proleterske brigade, formirane 21. decembra 1941. u Rudu, kao Treći kragujevački bataljon.
Vodenica u Grošnici utvrđena je za spomenik kulture Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Kragujevca 1972. godine. Tokom 2019. godine Zavod je izveo opsežne konzervatorsko – restauratorske radove, koji su obuhvatali: sanaciju krovne i tavanske konstrukcije, sanaciju fasadnih zidova, reviziju i sanaciju stolarije i zamenu krovnog pokrivača. Vodenici je vraćen autentičan izgled rekonstrukcijom otvorenog ognjišta, izradom nape za odvod dima, unutrašnjih vrata sa ključanicom, spoljnih masivnih vrata od hrastovine, kao i prozora sa horizontalnim prečkama – toplijama. Izvedeni radovi stvorili su uslove za njenu punu revitalizaciju.
Mlinovi za preradu žitarica se u našim krajevima pominju u 13 veku. U Šumadiji je zastupljen tip vodenice potočare, u kojoj se melju kukuruz, ovas, raž i ječam za ljudsku i stočnu ishranu. Zbog velike materijalne vrednosti bili su u vlasništvu vladara, vlastele i manastira. Posle Prvog srpskog ustanka vodenice preuzimaju narodne starešine i knez Miloš. Vodenice su mogle biti i svojina celog sela, roda ili njegovog dela, kao i porodične zadruge. U 20. veku, kao i danas, najčešći oblik svojine je ortačka vodenica, a sasvim retko jednog vlasnika. U Grošnici je do 1920-ih radilo 35 vodenica, krajem 20 veka radilo je šest vodenica, a danas jedna.
Raja Nedeljkovic je direktno odgovoran sto nije sprecio streljanje 21. oktobra 1941. Sa obronaka brda oko Kragujevca je taj cuveni odred posmatrao kako Nemci skupljaju narod za streljanje i nisu reagovali. Cak je tada govorio da je dobro da Nemci pobiju sto vise talaca, jer ce „narod iz revolta da se prodruzi partizanima“. Epilog je bio da u Kragujevcu skoro da nije bilo punoletnog muskarca posle tog dana. Za narodnog heroja je proglasen tek 1954. godine i to za zaslugu sto je na Kongresu KPJ sa govornice odgurnuo pukovnika koji je javno optuzio Clana CK da mu je oteo zenu i na silu je vencao. Za TO je Raja postao narodni heroj, a pravi junak je bio njegov rodjeni brat Vlada Drndalo, koji nije proglasen za heroja iako je bio ranjavan nekoliko puta. Vlada je bio i poznat po tome sto je usvojio nekoliko ratnih sirocica i podigao ih i iskolovao.
A ti si bio tamo i sve video svojim ocima.
Minimalna.