Izveštavanje o pandemiji: Doba korone i tragovi u asfaltu

Doba korone Društvo

Kada istoričari o korona virusu budu pisali kao jednovekovnoj pošasti, „Dnevnik u doba korone“, novinara Zorana Mišića, koji je od uvođenja policijskog časa svakodnevno objavljivan na portalu Glas Šumadije, biće vredna arhivska građa. U tim dnevnicima, pored dnevnih medicinskih izveštaja, opisan je i svakodnevni život Kragujevčana.

Ima, ipak, i drugačijih mišljenja o izveštavanju kragujevačkih medija.

  • Informisanje građana , ne samo u Kragujevcu, o ovoj zaraznoj bolesti je bilo jednoumno, unisono, horsko, bez ijednog disonantnog tona, skoro kao dirigovano, sa katastrofičnim i crnim vestima, što je dovelo do „informativne pandemije“ , koja je kod ogromnog broja ljudi izazvala anksioznost, strah i paniku i osećaj krivice. Takve informacije su plasirane svakodnevno, 24 sata, bez ijedne ohrabrujuće vesti. To je bio psihološki teror. Čak su mnogi psihijatri, psiholozi .., doktori pozivali građane da se klone ovakvih vesti , da ne čitaju i da ne slušaju. Kad govorim o ovome, ne mislim na lokalne medije, već na najtiražnije štampane medije i televizije sa nacionalnom pokrivenošću (sa retkim izuzetcima), i najgledanije kablovske televizije. Lokalni mediji su uglavnom umereno izveštavali, bez katastrofičnih naslova i tekstova, piše u autorskom tekstu kragujevačka ombudsmanka Vesna Stojadinović.

Stojadinović, dalje, ocenjuje da „ni na lokalnim , kao i ni na svim ostalim medijima, građani nisu (ili su vrlo retko) imali priliku da čuju mišljenje onih stručnjaka čije se mišljenje razlikuje od mišljenja, takođe, stručnjaka koji su dobijali medijski prostor“.

Očigledno je da ombudsmanka Stojadinović misli na to da lokalni mediji nisu za sagovornike imali onaj deo medicinske struke koji je tvrdio da virus ne postoji i da je vakcina deo svetske zavere. Zanimljivo je, međutim, da se iz kancelarije lokalnog ombudsmana niko nije oglasio i založio da građani dobiju kompletnu informaciju, poput one o broju preminulih u kragujevačkom Kliničkom centru. Naime, do ove informacije nije bilo moguće doći pa su se mediji, uključujući i Glas Šumadije, dovijali na različite načine. Jedan od tih načina bila je i informacija o broju limenih sanduka koje je, u određenom vremenskom periodu, JKP Šumadija isporučila Univerzitetskom kliničkom centru u Kragujevcu.

„Zaštitnica prava je reagovala na izveštavanje medija tokom pandemije, savršeno se sakrviši da reaguje na ono na šta je pozicija obavezuje“, kaže izvesna Vesna u komentaru na autorski tekst Vesne Stojadinović, koji je objavljen na portalu Glas Šumadije.

  • Kritikuje rad medija, ali ne i države, a posao joj je da štiti građane od nezakonitog rada državnih organa i javnih službi. No, ne želi da se zameri kome treba, ali širi antivakserske stavove i reaguje na rad jedne od profesija koje su bile najviše pogođene epidemijom. Grešili su mediji, i greše, ali nije njihova greška što su im izvori informisanja zatvoreni, navodi se u tom komentaru i dodaje da bi „zaštitinica morala da naloži da javnosti budu dostupni podaci o broju umrlih tokom epidemije od virusa Covid19“.
  • Morala bi da ispita ustavnost odluke da penzionerima bude zabranjeno kretanje uopšte, a građanima delimično. Morala bi da reaguje na nepoštovanje propisanih mera od strane državnih organa. Morala bi da reaguje na to da građani Kragujevca nemaju kome da se obrate za pomoć ako žive sami, a zaraženi su.
    No, svaka od tih reakcija izazvala bi potrese od kojih bi se zadrmala njena fotelja. Pa je lako da udari po medijima. A da je postavila makar jedno od pitanja koja je morala da postavi, mediji bi o tome izveštavali. Ali, nije. Čime ona opravdava dve godine ćutanja?

Za razliku od ombudsmanke, epidemiolog i zamenik direktora Instituta za javno zdravlje u Kragujevcu dr Predrag Delić kaže da je „izveštavanje lokalnih medija tokom pandemije bilo na visoko profesionalom nivou“:

  • Činili su sve što je bilo u njihovoj mogućnosti da prenesu stavove i informacije po pitanju kretanja pandemije.Trudili su se da, kako kroz informativne kratke sadržaje, tako i kroz specijalizovane emisije, prenesu pravo stanje do gledalaca i slušalaca. Lokalni mediji su jako pomogli struci, čak su po meni dali i jedan model ponašanja koji, nažalost, nije postao opšti model izveštavanja i van lokalnih okvira. Saradnja sa lokalnim medijima je bila zaista na visokom nivou prifesionalizma.

Sa doktorom Delićem slaže se i dopisnik Radija Slobodna Evropa Branko Vučković, koji vreme pandemije korona virusa poredi sa izveštavanjem u vreme NATO bombardovanja u Srbiji:

  • U  vanrednim vremenima poput prirodnih katastrofa, ratova i pandemija, mediji i novinari su na  posebnoj vrsti provere, jer u takvim ekstremnim situacijama pravovremene i tačne informacije mogu odlučivati o nečijem životu ili smrti. Tu vrstu odgovornosti najbolje su osetile starije kolege tokom NATO bombardovanja, jer su konstantno morali da se opredeljuju između ratne propaganda i profesionalnog izveštavanja.

Pandemija korona virusa ponovo je stavila kragujevačke medije i novinare na tu vrstu provere, posebno na početku korona krize, kada je vlast svaku kritiku doživljavala kao  podrivanje zdravstvenog sistema, ocenjuje Vučković:

  • Tu vrstu pritiska uspelo je da izdrži tek nekoliko lokalnih medija, koji su zahvaljujući profesionalnom izveštavanju, objektivnom, istinitom i pravovremenom informisanju stekli poverenje najšire publike. Oni koji su i pre pandemije izbegavali da “zagrizu vruće teme” i suoče sa realnošću “nabijanjem glave u pesak” – činili su to i ovoga puta. Zadovoljili su se ulogom “držača mikrofona”, bez  ambicije da učine nešto više od običnog prenošenja izjava političara, isključivo iz vladajućih stranaka.

Uprkos toj vrsti profesionalnog oportunizma dela novinara, može se generalno reći da  su mediji, shodno svom znanju, umeću, sposobnostima i iskustvu, sa manje ili više uspeha korektno izveštavali na osnovu činjenica kojima su raspolagali, kaže Vučkovć.

  • Profesionalniji, hrabriji i intuitivniji uspeli su da obezbede relevantne stručne sagovornike i svojoj publici pruže pouzdane informacije, ali i da je edukuju o opasnostima od korona virusa, merama zaštite od infekcije i svim drugim zdravstvenim aspektima pandemije koja nesmanjenom žestinom trese i danas Srbiju.

I dok su građani od novinara (s pravom) očekivali pravovremene i istinite informcije, zaboravlja se da kragujevački mediji početak pandemije korona virusa dočekuju sa malim redakcijama, još manjim tehničkim mogućnostima, većina gotovo pred gašenjem. Svoj opstanak stavljaju u funkciju građana i javnog interesa, a izveštavanje zavisi isključivo od profesionalnih stavova. A da li su im građani verovali?

Dve trećine građana Srbije koji se informišu onlajn zabrinuto je za tačnost informacija koje sreću na internetu, pokazalo je istraživanje „Informisanje u digitalnom okruženju u Srbiji” koje je prošle godine u ovo vreme predstavio Centar za medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka uz podršku BBC News na srpskom. Uprkos niskom poverenju, samo trećina online populacije u Srbiji glavni izvor vesti vidi u tradicionalnim medijima, dominantno televiziji (30%), naspram dve trećine onih kojima je ključni izvor vesti isključivo na internetu – sajtovima tradicionalnih medija (35%) ili društvenim mrežama (32%).

Tekst je nastao u okviru projekta “Za redovno informisanje u vanrednim situacijama: slučaj Kragujevac” koji sprovodi udruženje Res Publika. Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom tekstu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.

Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.