Izvinjenje potpredsednice Bundestaga na mestu nacističkog zločina u Srbiji

Društvo

Potpredsednica nemačkog Bundestaga Klaudija Rot je 21. oktobra uputila izvinjenje na mestu nacističkog stradanja u Drugom svetskom ratu u Kragujevcu u centralnoj Srbiji.

U Srbiji se 21. oktobar obeležava kao Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Tog dana je 1941. godine u parku Šumarice u Kragujevcu streljano oko 3.000 nedužnih civila, među kojima 300 đaka i nastavnika tadašnje Muške gimnazije.

Rot je prva visoka zvaničnica Nemačke koja je odala poštu žrtvama nacističkog zločina u Kragujevcu i položila venac kraj spomenika streljanim đacima i profesorima, a do sada su to činili ambasadori Nemačke.

  • Na ovom mestu želim i da vam se izvinim, mada ne znam da li se za ovo što je ovde učinjeno uopšte može izviniti, ali vam dajem obećanje da ćemo živeti u prijateljstvu i poverenju, zajedno u jednoj evropskoj porodici, sećajući se onoga što je bilo i ne zaboravljajući ove žrtve, rekla je Rot na osamdesetoj godišnjici streljanja u Kragujevcu.

Streljanje u Kragujevcu je bilo odmazda za pogibiju deset i ranjavanje 26 nemačkih vojnika u napadu partizana na Treći bataljon 749. pešadijskog puka Vermahta. Na dan streljanja se u spomen-kompleksu Šumarice održava Veliki školski čas – tradicionalni komemorativni skup.

  • Ovaj dan je dan dubokog bola i suza. Ovo je dan kada plače srce i kada nema dovoljno reči koje bi mogle opisati šta ovde osećam kao Nemica, rekla je potpredsednica Bundestaga Klaudija Rot posle Velikog školskog časa.

Beskrajno sam zahvalna, dodala je Rot, što mi je pružena prilika da danas budem ovde kao Nemica, što mi je pružena ruka vašeg grada i vaše zemlje, što mi je ukazano poverenje da prisustvujem današnjem danu kao predstavnica Nemačke i nemačkog Bundestaga.

Rot je naglasila:

  • Sve se ovo može reći u dve reči zajedničke i za Aušvic (nacistički logor u Drugom svetskom ratu u kojem je stradalo više od milion ljudi) i za Kragujevac – nikada više.

Potpredsednica Bundestaga je istakla da se ovaj tužni datum nikada ne sme zaboraviti.

„Moramo se boriti za ljudsko dostojanstvo svakog pojedinca“, rekla je Rot i dodala da je prema Povelji o ljudskim pravima, ljudsko dostojanstvo svakog pojedinca neprikosnoveno i da je to moralni imperativ.

Ona je rekla da dok stoji u Šumaricama oseća sramotu, jer je u nemačkom pamćenju i istoriji mesto Kragujevac skoro nepoznato.

„U školi sam učila o zločinima u Francuskoj, Poljskoj, Nemačkoj, Holandiji, ali ne i u Kragujevcu. Moram priznati da su se Nemci malo bavili istorijom Srbije i celog regiona“, rekla je Rot i dodala da će po povratku razgovarati o tome sa školama i institucijama, da bi deca i svi ljudi u Nemačkoj saznali o kragujevačkoj tragediji.

Prvo okupljanje porodica i rodbine nastradalih u Šumaricama održano je 1944. godine.

Spomen-park „Kragujevački oktobar“ osnovan je 1953. godine sa misijom da očuva uspomenu na streljane nedužne civile, da neguje kulturu sećanja i širi ideju mira i tolerancije kroz raznovrsne memorijalne i umetničke manifestacije i aktivnosti. Veliki školski čas kraj spomenika streljanih đaka i profesora u ovoj formi održava se od 1971. godine.

Piše: Branko Vučković, RSE
Fotografija: Lazar Novaković
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.