Izvoznici iz Srbije u Rusiju nove partnere traže od Nemačke do Indije

Društvo Ekonomija

Ruska invaziju na Ukrajinu, međunarodne sankcije uvedene Rusiji, vrtoglavi pad vrednosti rublje i isključivanje ruskih banaka iz SWIFT sistema, za srpske izvoznike znače probleme.

  • Jedna veoma, veoma opasna, nepredvidiva i nejasna situacija, tako vinogradar Boža Aleksandrović iz Vinče kod Topole za Radio Slobodna Evropa komentariše situaciju u kojoj se našao.

Ovaj proizvođač iz centralne Srbije kaže da bi, ako rat u Ukrajini potraje, kao i međunarodne sankcije Rusiji, prekid izvoza voća mogao naneti nenadoknadivu štetu proizvođačima u ovom voćarskom kraju.

Zbog toga su pojedini voćari iz Srbije već krenuli da traže alternativna tržišta.

Kako je za agenciju Beta izjavio predstavnik poljoprivredne zadruge „Voćar“ iz Slankamena na severu Srbije, Nikola Kotarac, dva šlepera sa 40.000 kilograma ovih dana biće otpremljena za Indiju.

Dodao je da će predstavnici „Voćara“ sledećeg meseca otputovati na sajam u Berlin kako bi pronašli nove kupce za jabuke i bliža tržišta jer je indijsko prilično daleko i skup je transport.

Rusko tržište uzdrmano sankcijama

Ruska ekonomija se već sedmu godinu, od 2014. godine, suočava sa posledicama ekonomskih sankcija nametnutih od strane EU zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim. Sankcije su dovele do zatvaranja evropskog tržišta za ruske kompanije.

Uz dodatne poteškoće u logistici, sankcije izazvane pandemijom COVID-19 naterale su ruske kompanije da traže alternativne puteve, a na tom putu našla se i Srbija, koja je od 2012. godine zvanično kandidat za članstvo u EU, međutim evrointegracije i dalje nisu završene.

Zbog toga Srbija nije u obavezi da poštuje evropsku spoljnu politiku, što je jedna od kritika koju Brisel upućuje na račun zvaničnog Beograda u svojim godišnjim izveštajima o napretku.

Dva šlepera sa 40.000 kilograma voća ovih dana biće otpremljena za Indiju (ilustrativna fotografija)
Dva šlepera sa 40.000 kilograma voća ovih dana biće otpremljena za Indiju (ilustrativna fotografija)

Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa evropskim blokom po osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. ali i sa Rusijom, i to od 2000.

Taj sporazum je u julu 2021. zamenjen Sporazumom o slobodnoj trgovini Srbije sa zemljama članicama Evroazijske ekonomske unije (EAEU), koji podrazumeva bescarinski uvoz i izvoz sa Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Kirgistanom i Jermenijom.

Zvanični Brisel na taj sporazum ne gleda blagonaklono, budući da Srbija teži punopravnom članstvu u EU, pa samim tim ima i obavezu da postepeno uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskim blokom.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinska razmena Srbije i Rusije u proteklih pet godina je u porastu, ukoliko se izuzme 2020. godina, u kojoj je obim robne razmene iznosio 2,4 milijarde američkih dolara u odnosu na prethodnu 2019. kada je taj iznos bio 3,5 milijarde.

Razmena sa Rusijom čini svega 5,4 odsto ukupne trgovinske razmene Srbije sa svetom, dok je glavni spoljnotrgovinski partner Srbije Evropska unija.

Glavni izvozni adut Srbije u Rusiju godinama unazad, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku su jabuke. Međutim, usled dodatnih sankcija zapada i isključivanja ruskih banaka iz SWIFT sistema zbog invazije na Ukrajinu, poslovanje sa Rusijom postala je nemoguća. Pročitajte i ovo: Kriza u Ukrajini odraziće se na ekonomiju Srbije, poručuje EBRDEkonomisti savetuju kako se nositi sa krizom na rafovima u SrbijiZapad pojačava sankcije Rusiji, sve oči uprte u Srbiju

Problem za voćare

Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, za RSE je objasnio da se skoro 80 odsto jabuka, šljiva, kajsija i drugog voća iz Srbije izvozi u Rusiju.

  • Sada će zaista biti veliki problem u plasmanu jabuka. Jedna količina ide u Evropsku uniju, zatim u afričke i azijske zemlje ali je gro (većina) roda išao u Rusiju, kazao je Keserović.

On navodi da je za mnoge proizvođače već kasno da traže alternativu.

  • Velike kompanije su pronašle alternativna tržišta, recimo Saudijsku Arabiju, Indiju, Veliku Britaniju, skandinavske zemlje…, ali se plašim da je jako kratak rok za pronalaženje novih velikih kupaca, kaže Keserović.

I vinar i vinogradar Boža Aleksandrović ocenio je da je brza i stabilna izvozna preorijentacija u trenutnim uslovima teško izvodljiva.

  • Prvo, zato što nema vremena. Drugo, ne verujem da ima prostora, jer se on stvara godinama, kao i poslovne veze, kaže Aleksandrović za RSE.
Infografika: Robna razmena Srbije i Rusije: Šta se razmenjuje?

Ivica Jeremić iz Selevca kod Smederevske Palanke u centralnoj Srbiji kaže za RSE da je manju količinu jabuka prodao po prihvatljivoj ceni, a da je sve ostalo otišlo u bescenje.

  • Ja sam pre nekoliko dana prodao vagon jabuka. Držao sam ih u hladnjači i čekao kupce, ali kupaca nema pa nema, objasnio je on.

Kako je dodao, on je potom prodao jabuke po ceni od oko 0.043 evra za kilogram.

  • Nama treba 40 kilograma industrijske jabuke za litar nafte. Trenutna cena jabuke je 25 dinara (oko 0,21 evra) za kilogram, a toliko nas košta i proizvodnja ako ne i više. Koja ekonomija može u takvim uslovima da ostvari dobit i na koji način, objasnio je Jeremić.

Probleme izazvane ratom u Ukrajini trpeće i vinarija Aleksandrović, čija se vina prodaju u celom svetu.

  • Kao proizvođač vina ja sam takođe ugrožen, iz prostog razloga što naredne količine i porudžine koje dobijem iz Rusije, ako ih posle ovakvog pada vrednosti rublje uopšte dobijem, neću smeti da isporučim jer ne znam kada će i na koji način biti plaćene, ističe Aleksandrović za RSE.

Zbog novonastale situacije ruska rublja doseže rekordno niske nivoe prema dolaru i evru. Pročitajte i ovo: Redovi u Rusiji dok rat potapa ekonomijuInflacija i srozavanje rublje neizbježna cijena Putinove invazije

Privredna komora savetuje oprez

Reagujući na novonastale probleme, Privredna komora Srbije (PKS) je formirala Krizni tim za praćenje situacije. Privrednike i kompanije je pozvala da sa tom institucijom podele sve informacije koje se odnose na poslovanje sa zemljama obuhvaćenim ovom krizom.

Održana je i Vanredna sednica UO PKS zbog situacije u Rusiji, na kojoj su naplata potraživanja i transport robe istaknuti kao najveći problemi. Predsednici kompanija, koje najviše posluju sa ruskim, ukrajinskim i beloruskim tržištem predočili su glavne problem, među kojima se najveći odnose na transport robe, zaustavljene kamione na granicama, način plaćanja preko poslovnih banaka i pad kursa rublje, kao i neizvesnost poslovanja u budućem periodu.

Direktor sektora za internacionalizaciju PKS Mihailo Vesović kaže da se preduzimaju brojne mere za rešavanje problema i ublažavanje šteta nastalih u poslovanju sa zemljama u tom regionu.

  • Naša preporuka kompanijama je da budu veoma oprezne prilikom slanja nove robe na tržište Rusije i Belorusije, s obzirom na teškoće u transportu. Takođe, važno je da se reši problem naplate potraživanja kao i korespondentskih banaka, kaže Vesović, preneo je PKS.
Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, za RSE je objasnio da se skoro 80 odsto jabuka, šljiva, kajsija i drugog voća iz Srbije izvozi u Rusiju (fotografija iz jednog ruskog sela sa jabukama i porukom "Sretan put")
Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, za RSE je objasnio da se skoro 80 odsto jabuka, šljiva, kajsija i drugog voća iz Srbije izvozi u Rusiju (fotografija iz jednog ruskog sela sa jabukama i porukom „Sretan put“)
Recept za preživljavanje

Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da bi Poljska mogla da posluži kao primer kako država štiti proizvođače voća.

  • Poljska subvencioniše proizvođače voća i izgradila je velike kapacitete za proizvodnju sokova, kaše i koncentrata, tako da su njeni voćari mnogo zaštićeniji od naših, ističe sagovornik RSE.

Srbija, prema njegovim rečima, nema dovoljno kapaciteta za preradu voća, a državni budžet je ograničen kada je reč o podsticajima poljoprivredne proizvodnje. Keserović ocenjuje da bi Srbija trebalo pomogne voćarima koji su se, kako je podvukao, ne svojom voljom našli u teškoj situaciji.

„Poljoprivredni proizvodi učestvuju sa 20 odsto u izvozu Srbije, a samo od izvoza maline u Srbiju se slije 360 miliona evra, što je čitavih pet odsto ukupne zarade od izvoza. Zašto se ne uloži u poljoprivredu onoliko koliko je učešće poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u bruto domaćem proizvodu“, naglašava Keserović. Pročitajte i ovo: Ekonomisti savetuju kako se nositi sa krizom na rafovima u Srbiji

Slični problemi i u BiH

Izvoznici iz Bosne i Hercegovine zatražili su pomoć za naplatu dugovanja iz Rusije i Ukrajine.

Komora bh. entiteta Republike Srpske (RS) evidentirala je više od milion maraka (pola miliona evra) zarobljenog novca u Rusiji, u samo nekoliko dana od raspisivanja poziva da kompanije iz tog entiteta prijave nenaplaćena potraživanja, objavio je RSE 9. marta. Pročitajte i ovo: U BiH traže pomoć za naplatu dugovanja iz Rusije i Ukrajine

Portparol Privredne komore RS-a Vladimir Blagojević izjavio je da, u skladu sa dogovorom na sastanku sa predsednikom Vlade RS-a 5. marta, u toj komori će tražiti najbolja zajednička rešenja, koja bi, eventualno čak išla u pravcu da preuzme ta potraživanja i da isplati taj novac preduzećima kako bi ona mogla nesmetano da rade.

U Spoljnotrgovinskoj komori BiH za RSE navode da za sada nemaju podataka koliko kompanija ima blokirana sredstva u Rusiji i Ukrajini.

Piše: Branko Vučković, Radio Slobodna Evropa
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.