Kako je Kragujevčanin pokušao (i nije uspeo) da glasa u inostranstvu

Izbori 2022 Politika

Bio je spreman da putuje 160 kilometara samo da bi glasao.

U predviđenom roku podneo je zahtev za upis u birački spisak glasača u inostranstvu.

Nakon dve nedelje, telefonom je obavešten da mu glasanje neće biti omogućeno.

U pokušaju da ostvari svoje biračko pravo obratio se na 30 različitih adresa.

Do danas nije uspeo da sazna razlog, niti da dobije pisanu potvrdu da ne može da glasa.

Ipak, lavirint državnog aparata nije ga obeshrabrio. Na narednim izborima ponovo će pokušati.

Ovako bi ukratko glasila priča Kragujevčanina Ivana Markovića, koji poslednje tri godine živi i radi u Nemačkoj, gde je i nameravao da glasa na nedavo održanim parlamentarim i predsedničkim izborima. Kako objašnjava, preko diplomatsko- konzularnog predstavništva, u skladu sa uputstvima, 11. marta podneo je zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će glasati u inostranstvu. Nakon desetak dana, na istu adresu poslao je i upit o statusu svog zahteva, ali nikakav odgovor nije dobio. Da ipak neće moći da glasa saznao je 26. marta, kada je o tome usmeno obavešten.

Dobijam telefonski poziv od gospođe iz ambasade, sa broja +492112395500. Moram da napomenem da je bila subota, 17 sati. Na pitanje iz kog razloga neću moći da glasam, odgovorila je da oni to ne znaju i da nemaju nikakav odgovor na moj zahtev koji su uredno prosledili u Srbiju. Nakon toga, u pokušaju da se izborim za svoje pravo ili da saznam razlog za uskraćivanje prava glasa, naišao sam na magični lavirint državnog aparata- navodi Marković.

Istog dana pisao je Ambasadi Republike Srbije u Nemačkoj, kao i konzulatima, odnosno konzulima u Minhenu, Štutgartu, Frankfurtu i Dizeldorfu. Najpre mu je 28. marta mejlom odgovorio konzul Nebojša Živanović, sa adrese Konzulata u Dizeldorfu. Obavestio ga je da je njegova prijava za glasanje u inostranstvu na uobičajen način prosleđena Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu i posavetovao ga da se obrati njima, odnosno nadležnoj jedinici lokalne samouprave, kako bi se informisao o tome gde je nastao problem i zbog čega neće moći da iskoristi svoje biračko pravo. Konzul mu je to ponovio istog dana i u telefonskom razgovoru, a kako navodi Marković, na pitanje da li se još nekom dogodilo isto što i njemu, dobio je odgovorio da nije bilo takvih slučajeva.

Sledeći uputstva koja je dobio od konzula, istog dana obratio se na 12 različitih elektronskih adresa Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pisao je i Kontakt centru republičkih inspekcija Vlade Srbije, a mejl je uputio i na dve adrese u kragujevačkoj gradskoj upravi. Pored toga, odgovor je potražio i od republičke i gradske izborne komisije.

Ilustracija Ivana Markovića

Uzvratni mejl ubrzo je stigao od službenika zaduženog za birački spisak u Kragujevcu, koji je Markoviću objasnio da je nakon uvida u sve zahteve za glasanje u inostranstvu utvrđeno da zahtev sa njegovim ličnim podacima, odnosno jedinstvenim matičnim brojem, nisu dobili. Nakon molbe da ga posavetuju kome da se obrati, pošto iz ambasade u Nemačkoj tvrde da su zahtev poslali, a iz gradske uprave da nikada nije stigao, ponovo ga upućuju na Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao nadležno za Jedinstveni birački spisak i sprovođenje izbora.

Dva dana kasnije, iz ovog ministarstva Markoviću su odgovorili da njegov zahtev za glasanje prema mestu boravišta u inostranstvu nije podnet kroz aplikaciju biračkog spiska. Savetuju mu da se obrati Ministarstvu spoljnih poslova, kao i nadležnom diplomatsko- konzularnom predstavništvu, kako bi dobio informacije o tome zašto njegov zahtev za glasanje nije procesuiran na propisan način. Ni sa jedne od četiri adrese na koje je uputio isto pitanje, do danas mu nisu odgovorili.

Ovaj državljanin Srbije sa boravištem u Nemačkoj, ove godine je prvi put pokušao da glasa na izborima u inostranstvu. To mu nije omogućeno, a u brojnim pokušajima da sazna razlog, naišao je samo na prebacivanje odgovornosti sa jedne na drugu instituciju. On, svakako, nije jedini koji se suočio sa problemima u proceduri predviđenoj za prijavljivanje glasanja po mestu boravišta u dijaspori, o čemu je i sam pisao na svom sajtu i društvenim mrežama.

Za identičan slučaj nisam čuo, ali za mnogo sličnih da. Građani dijaspore nisu glasali usled mnogo razloga, i pisati o njima zahtevalo bi poseban tekst. Na mom ličnom web sajtu može se videti analiza slučaja kada im je glasanje bilo onemogućeno, navodno, usled tehničkih mera bezbednosti: https://security-net.biz/ Analiza-uticaja-e-mail-SPAM-filtera-na-regularnost-izbora.html.

Markovićeva analiza slučajeva građana čiji su zahtevi za glasanje završili u „Spam folderu“, navela ga je na zaključak da „sistem za organizaciju glasanja u inostranstvu nije adekvatno sproveden i podložan je namernoj i slučajnoj manipulaciji podacima. Tehnička ograničenja, zastareli procesi i netransparentna rešenja, dovode do povećanog rizika povrede prava građana od strane državnih organa ili trećih lica“, navodi ovaj stručnjak za digitalnu bezbednost. Sem toga, u posebnoj analizi bezbednosti podataka srpskih državljana u dijaspori, ukazuje i da je „17 000 građana, koji su se prijavili za glasanje u inostranstvu, poslalo svoje privatne podatke na neadekvatno zaštićene servere.“

Uprkos svim problemima, na pitanje da li će na narednim izborima ponovo pokušati da glasa u inostranstvu, odgovara potvrdno.

Da, izbori su jedini legitimni mehanizam za ostvarenje naših ciljeva. Ne tvrdim da je trenutno izborni proces u Srbiji legitiman. Čak, posle toga što mi se lično desilo, mogu da kažem i da je korumpiran, ali to ipak samo znači da nam je prvi na listi prioriteta za popravljanje.

I za kraj, kao neizostavno, nameće se pitanje o motivaciji. Šta je ljudima koji su napustili Srbiju motiv da se angažuju, često prevale i više stotina kilometara, samo da bi glasali na izborima i učestvovali u donošenju odluka u državi u kojoj više ne žive?

Motiviše nas ideja o državi na koju ponovo možemo da budemo ponosni, državi koja neće da omalovažava svoje građane. Motiviše nas želja da pružimo sledećim generacijama ono što mi nismo imali, a i da sadašnjim skinemo lance i okove ovog užasnog, korumpiranog i manipulativnog sistema, koji pravi robove od ljudi. Motiviše nas uzajamno poštovanje, solidarnost i ljubav. Siguran sam da iste stvari motivišu i sve dobre ljude u Srbiji. Ali, problem je u tome što kada živiš u Srbiji često (neosnovano) pomisliš da su takve ideje samo za neke tamo druge ljude, valjda one iz filmova– zaključuje Marković.  

Piše: Bojana Vlajović Savić, Res Publica
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.