BBC NEWS NA SRPSKOM

Korona virus: „Ceo dan radiš, pa trčiš da stigneš kući pre policijskog časa“ – kako je Srbija stala na 50 dana

BBC News na srpskom
Policija kontroliše poštovanje mera na Trgu republike u Beogradu

Vladimir Zivojinovic
Policija kontroliše poštovanje mera na Trgu republike u Beogradu

Nebojša Nikolić dugo će pamtiti 50 dana tokom proleća 2020. godine – na snazi je bio policijski čas u Srbiji, a on se osećao „kao u kavezu“.

Tačno mesec dana posle uvođenja rigoroznih mera 18. marta, stvari su postale još lošije za 31-godišnjeg frizera iz Pančeva.

Njegovoj majci je pozlilo, a Nebojša je svesno prekršio ograničenja kako bi bio uz nju.

„Pozvao sam Hitnu pomoć i policiju da me prevezu do tamo, ali rekli su mi da nemaju dovoljno vozila za tako nešto, pa sam na svoju odgovornost otišao do majke i posle me je ispred kuće zaustavila policija.

„Pretpostavio sam da će da me uhvate, ali mi je zdravlje majke bitnije od bilo kog zakona“, prepričava to veče za BBC na srpskom.

Pokušao je da policajcima objasni situaciju i napomenuo je da je prethodno zvao broj 192, ali nije pomoglo – priveden je u stanicu, a potom i u prekršajni sud, gde mu je određena kazna od 20.000 dinara.

Nikolić nije bio jedini koji je bio sankcionisan zbog kršenja zabrane kretanja – za prekršaje načinjene do 7. maja, kada je ukinut policijski čas, 5.689 građana Srbije kažnjeno je novčanim iznosima, izvestila je agencija Tanjug, prenosi portal 021.

Pokazalo se da je uvođenje mera bilo „potpuno opravdano i imalo je efekte“, jer je bilo mnogo nepoznanica u vezi korona virusom i ključno je bilo zaštiti najstarije i najugroženije stanovništvo, kaže epidemiolog Branislav Tiodorović za BBC na srpskom.

„Ono što je bilo malo prenapregnuto i sa čime se nisam slagao je potpuno zatvaranje starijih od 65 godina, koji su samo jednom nedeljno smeli da izađu iz kuća da bi išli u nabavku“, dodaje član Kriznog štaba za suzbijanje korona virusa.

„Ceo dan radiš, pa trčiš da stigneš kući pre policijskog časa“

Vanredno stanje u Srbiji zvanično je uvedeno 15. marta 2020. godine, tri dana kasnije uveden je policijski čas, a ubrzo nije bio dozvoljen izlazak iz kuća posle 17 časova za one koji nemaju posebne propusnice.

Bio je to težak period za Nebojšu Nikolića, koji je imao taman toliko vremena „na slobodi“ da završi poslovne obaveze u frizerskom salonu.

„Ceo dan radiš, pa trčiš kući da stigneš pre policijskog časa, nema vremena ni da odeš do prodavnice“, kaže on.

Ali i kada stigneš kući na vreme, muke ne prestaju, objašnjava Nikolić.

„Posle ne smeš da izađeš ni ispred zgrade, a deca su mi mala i trebalo je držati ih u kući“, dodaje on.

Zabrana izlaska najduže je trajala tokom uskršnjih praznika – iz kuće se nije moglo 83 sata bez posebnih propusnica za radnike, dok uoči ublažavanja mera 7. maja ljudi nisu mogli da izađu napolje 35 sati.

Na Strahinju Markovića, 30-godišnjeg stomatologa iz Beograda, ova ograničenja se nisu odnosila.

Na putu do radnog mesta prolazio je kroz „potpuno pust grad“, što je imalo i mana i prednosti, priča on za BBC na srpskom.

„Nigde nikoga – poneki automobil i to je to.

„Pamtim da su stariji u danima kada su smeli da izlaze hodali bukvalno po putu, jer nije bilo ljudi i automobila“, priseća se Marković.

Zeleni venac u Beogradu

Vladimir Zivojinovic
Prazne ulice gradova u Srbiji bile su uobičajena slika tokom policijskog časa

Ipak, put do ambulante na periferiji Beograda prelazio je za 20 minuta automobilom, a ranije mu je za tako nešto bilo potrebno dvostruko više vremena.

Na tom putu je prolazio tri kontrolna punkta, gde se, kako kaže, često susretao sa jednim policajcem, koji je bio posebno nepoverljiv.

„Na jednom punktu me je redovno zaustavljao isti policajac, hteo je da me privede i da mi napiše kaznu“, priča uz osmeh ovaj stomatolog.

Ukupno 1.675 starijih od 65 godina i 4.347 ljudi ispod te starosne granice kažnjeno je zbog kršenja policijskog časa 2020. godine, prenela je agencija Tanjug.

Građani su na osnovu kazni uplatili nešto više od 278 miliona dinara u budžet Republike Srbije, dodaje se.

Kako je počela nova normalnost?

Vanredno stanje u Srbiji uvedeno je zvanično 15. marta 2020. godine, a na snagu je stupilo narednog dana.

Obustavljen je rad predškolskih, školskih i visokoškolskih ustanova, uvedena je nastava na daljinu i onlajn nastava za učenike, a preporučen je rad od kuće svim zaposlenima koji imaju mogućnost za to.

Zatvorene su granice, kao i šalteri u javnoj upravi, a javni prevoz privremeno je obustavljen.

Od srede, 18. marta ograničenja su postala još rigoroznija – u Srbiji je uveden policijski čas.

Od 20 sati do 5 ujutru bilo je zabranjeno kretanje svima, bez obzira na uzrast, dok je svim licima starijim od 65 godina uvedeno celodnevna zabrana izlaska iz kuće.

U seoskim i sredinama sa manje od 5.000 stanovnika, stariji od 70 godina morali su da ostanu u domovima.

Privremeno su zatvoreni ugostiteljski i sportski objekti, kao i bioskopi i pozorišta.

„Niko ne može da bude na ulici (u toku noći), osim nadležnih organa na zadatku i radnika koji su u trećoj smeni“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 17. marta.

Kasnije je zabrana kretanja proširena za još tri sata, pa se od 17 časova nije moglo iz kuće.

Medicinski deo kriznog štaba nije bio za uvođenje policijskog časa, već za strogo sprovođenje nešto blažih mera i efikasno kažnjavanje onih koji ih krše, ističe Branislav Tiodorović.

„Država je smatrala da je to lakši način da se sprovedu mere i pokazalo se da je to bilo delotvorno“, dodaje.

Od zabrane kretanja do masovnih okupljanja za nekoliko nedelja

Protesti ispred Skupštine

BBC
Julski protesti ispred Narodne skupštine

Posle 50 dana života u rigoroznim merama protiv širenja virusa, stanovnici Srbije su ponovo mogli da izlaze iz kuća u bilo koje doba dana i noći, ali su veća javna okupljanja i dalje bila zabranjena.

Ta zabrana nije dugo potrajala, makar u praksi – već 11. maja organizovani su masovni skupovi pristalica vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i onih koji su podržavali opozicionog lidera Dveri Boška Obradovića, koji je štrajkovao glađu ispred Narodne skupštine u Beogradu.

Epidemiološke mere nisu sprečile ni oko 25.000 navijača da se 10. juna 2020. nađu na večitom fudbalskom derbiju između Partizana i Crvene zvezde.

Jednom odloženi parlamentarni izbori, prvobitno planirani za proleće, održani su 21. juna.

U julu iste godine organizovani su protesti protiv vlasti, kada je hiljade ljudi širom Srbije izrazilo nezadovoljstvo načinom na koji je država reagovala na zdravstvenu krizu.

Protesti u Beogradu prerasli su u višednevne nerede i sukobe – posle pokušaja upada dela demonstranata u parlament, policija je koristila suzavac kako bi rasterala okupljene.

Protest u Beogradu: Dan drugi, isto odstojanje
The British Broadcasting Corporation

Dok za izborni dan kaže da „nije bio problem“, Tiodorović smatra da nije trebalo organizovati masovne skupove pre i posle njega, kada se nisu poštovale mere.

„Državni mehanizam nije ostvario očekivani rezultat u kontroli sprovođenja mera i kažnjavanju, mislim da je to i ovde i u drugim zemljama zavisilo od ekonomsko-političke situacije.

„Ona slavlja posle izbora, kao i ulične demonstracije kasnije, nisu bila ni opravdana, ni potrebna“, kaže on.

Kakve mere danas važe u Srbiji?

Dve godine posle policijskog časa, od subote, 12. marta 2022. godine u Srbiji su prestale da važe kovid propusnice.

Nastava u osnovnim i srednjim školama nastaviće da se odvija neposredno, odlučili su članovi Kriznog štaba.

Preporuka da se nose maske u zatvorenim prostorima je ostala na snazi, kao i obavezna izolacija zaraženih „od sedam dana, po potrebi i duže“, navela je ministarka rada Darija Kisić Tepavčević posle sednice ovog tela.

Delta soj korona virusa bio je glavni razlog za uvođenje kovid propusnica i one su bile efikasne u njegovom suzbijanju, ali se u Srbiji više ne registruje ovaj soj, navela je ona.

Prvi slučaj korona virusa registrovan je 6. marta 2020. godine, do sada je zaraženo više od 1.9 miliona ljudi, a više od 15.000 je umrlo od kovida, pokazuju zvanični podaci.

Branislav Tiodorović smatra da ukidanje obaveznog nošenja zaštitnih maski nije dobar potez, pogotovo zbog činjenice da je nivo imunizacije u Srbiji niži nego u zemljama zapadne Evrope.

„Maske je trebalo da ostanu obavezne u zatvorenom prostoru, a to je posebno važno u javnom prevozu, gde postoji najveći rizik od zaražavanja“, kaže on za BBC na srpskom.

Popuštanje mera sa radošću prihvata Nebojša Nikolić iz Pančeva, koji kaže da mu je sada „mnogo lakše“ da živi i obavlja svakodnevne obaveze nego kada je na snazi bio policijski čas.

„Svi smo živnuli i stvarno nam je laknulo – u poređenju sa periodom policijskog časa, sada mogu sve“, poručuje ovaj 31-godišnjak.


Pogledajte kako su se učesnici na julskim protestima štitili od korona virusa:

Korona virus i protest: Da li su se i kako demonstranti štitili od virusa?
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

BBC NEWS NA SRPSKOM

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.