Kragujevac tanji od Palanke (Smederevske)

Društvo Istraživanje

Od početka godine blizu 80 lokalnih samouprava raspisalo je konkurs za, kako zakon definiše, „sufinansiranje projekta u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa”. Otkad je na snazi važeći Zakon o javnom informisanju 2015. godine to je jedini način da mediji (štampa, radio i TV stanice, portali, produkcije) koji su zvanično registrovani dođu do budžetskog novca opština i gradova, što znači da nije dozvoljeno direktno davanje novca iz budžeta putem dotacija, subvencija i slično.

Ove godine, u drugoj polovini januara, konkurs za medije raspisao je i grad Kragujevac, pošto je prethodnih šest godina „preskakao” ovu zakonsku bavezu, mada je svake godine u budžetu opredeljivao sredstva za te namene. Jednostavno, to je bila volja bivšeg gradonačelnika Radomira Nikolića, kome su gradski mediji bili mrski, sa njima nije želeo ni da komunicira, izuzetak je bila „njegova” Radio televizija Kragujevac.
Kragujevac je tako godinama bio jedini koji je među mestima sa statusom grada eskivirao finansijsku podršku informisanju, što je uticalo na drastično srozavanje ove delatnosti – neki mediji su ugašeni, drugi finansijski osiromašeni i kadrovski desetkovani, tako da je skoro polovina novinara ili promenilo profesiju ili su, prosto, na birou rada. Novinarski podmladak skoro i da ne postoji.

Prvim konkurskom grad Kragujevac je efektivno izdvojio devet miliona dinara. Prijavljivanje tzv. medijskih projekata juče je okončano i u naredna tri meseca treba da bude objavljeno kako su te pare podeljene. Po zakonu, ocene projekata daje komisija sastavljena od tri ili pet članova, a nju čine nezavisni medijski stručnjaci i predstavnici novinarskih udruženja. To bi trebalo da obezbedi visok stepen objektivnosti rada komisije, a da li će tako biti – tek će se videti.

Razlike su drastične 

U tabeli uz ovaj tekst dati su iznosi koje su lokalne samouprave namenile za sufinansiranje medijskih sadržaja, posebno za gradove posebno za opštine, i već na prvi pogled uočljiva je ogromna šarolikost. Razlike su drastične, posebno ako se uporedi visina sredstava sa veličinom mesta i njihovom ekonomskom snagom, odnosno pojedinačno planiranim budžetima za ovu godinu. 
Evo nekih poređenja.
Kragujevac kao četvrti grad u Srbiji sa devet miliona „medijskih para” više od devet puta je „tanji” od prvog Beograda (85 miliona) šest i po od Niša (69 miliona) i skoro četiri puta od Novog Sada (32 miliona i 600 hiljada). Uz to, Beograd i Niš su zajednice gradskih opština, od kojih svaka može da raspisuje svoje, posebne konkurse.
Među 23 grada (od ukupno 28 sa tim statusom) koji su do kraja prošle nedelje raspisali konkurse samo su četiri za informisanje namenili manje para od Kragujevca, to su Valjevo, Jagodina, Požarevac i Bor, ali oni su od dva i po do pet puta manji od centra Šumadije.
Među drugim gradovima koji su višestruko izdašniji prema medijima nego Kragujevac su Novi Pazar (55 miliona), Pančevo (40 miliona), Subotica (33 miliona), Šabac (30 miliona), Pirot (29 miliona), Kraljevo (23 miliona) itd.
Zanimljivo je i da je više opština, a to su mesta ispod 30 hiljada stanovnika, za projektno sufinansiranje medija predvidelo više para za medije od nekih gradova, a ovde ćemo navesti „mestašca” koja su iznad Kragujevca. To su, prema dostupnim konkursima do kraja prošle nedelje, opštine Kovačica (28 miliona), Stara Pazova i Raška sa po 20 miliona dinara, Bačka Topola, Gornji Milanovac i Ćuprija (sa po 15 miliona), Dimitrovgrad (12,5), Bačka Palanka (13,2), Smederevska Palanka (12), Tutin (10 miliona dinara).
Medijski poslenici u Kragujevcu jedino mogu da se teše – bolje išta ikada, nego ništa nikada.

Fore i fazoni

Dosadašnja praksa gradova koji su proteklih godina raspisivali medijske konkurse potvrđuje, međutim, da se iza različitih novčanih veličina kriju neke druge „cake”. Političke, naravno, jer gde će informisanje bez političkog upliva i uticaja.
Iza navodne velike posvećenosti i „brige” brojnih lokalnih vlasti za rad medija, koje se iskazuje pozamašnim sumama novca u konkursima za sufinansiranje, iskustva govore da su prave namere da se poslušnim i aktuelnoj vlasti podaničkih informativnih kuća „upumpa” što više para iz gradskih budžeta. Kao najupečatljiviji primer navodi se Niš, u kome je svih prethodnih godina deljeno dosta novca, ali najviše su dobijali mediji čiji su vlasnici viđeni ljudi Srpske napredne stranke ili oni koji su im dokazano lojalni.
Sličnih primera ima u još mnogo gradova i opština, sve je to pomno registrovano i analizirano u reprezentativnim novinarskim udruženjima ili na specijalizovanim portalima poput „Cenzolovke”, ali praksa nameštenih konkursa iz godine u godinu uzima sve više maha.

Zato i nezavisne komisije, koje bi trebalo da rade nepristrasno i bez selekcije projekata po kriterijumima političke podobnosti, veoma često bivaju puka farsa. Zakon o javnom informisanju lepo je definisao sve procedure u ovim radnjama, ali politička moć uvek je jača od paragrafa. Izrugavanje zakona vrši se ili tako što se u komisije za ocenu projekata stavljaju kvazi samostalni stručnjaci i medijski profesionalci, ili tako što se i korektni izveštaji komisija prepravljaju u kancelarijama lokalnih vladara.
Dešavala su se i drugačija nameštanja koja obesmišljavaju praksu konkursnog sufinansiranja. Na primer, da se neki medij registruje nekoliko dana pre raspisivanja konkursa, još postoji samo kao mrtvo slovo a papiru, ali dobije pozamašne pare, a naravno da je smišljena politička tvorevina.
Biva, takođe, da se na lokalnim konkursima „opare” i takozvani nacionalni mediji, uglavnom su to provladini tabloidi tipa „Informera”. Oni mogu da konkurišu, zakon im to dozvoljava, ali da li je važnije da se pomažu „petoparačke novine” koje država i inače kljuka parama na razne zakulisne načine, ili neka lokalna novinica, televizijica ili portalčić. Vlastima je važnije, posebno ako im ovi drugi nisu „pod repom”.

Kada je 2014. godine trajala javna rasprava o novom Zakonu o javnom informisanju i medijima, novinarska udruženja insistirala su na članu koji bi lokalne samouprave obavezao da za sufinansiranje medija izdvajaju dva posto svog budžeta. Takav zahtev nije prošao, gradovima i opštinama ostavljeno je da sami odlučuju o medijskom parčetu u budžetskom kolaču i otuda toliko razlike od jedne do druge varoši.
Na portalu Udruženja novinara Srbije (UNS), u rubrici gde se objavljuju konkursi za sufinansiranje, i dalje piše „dva posto za medije”. Ako se prepustimo maštanju, ta dva posto u kragujevačkoj priči bilo bi 180 miliona dinara, a u stvarnosti je jedan promil, ili hiljaditi deo rashodne strane gradskog budžeta za 2021. godinu. 

IZ BUDŽETA ZA MEDIJE 2021.
GRADOVI

Kraljevo            23.000.000
Kruševac            17.000.000
Novi Pazar            55.000.000
Valjevo              7.800.000
Jagodina              7.000.000
Požarevac              5.130.000
Sombor            16.000.000
Novi Sad            32.600.000
Subotica            33.333.000
Vršac            23.000.000
Smederevo            10.000.000
Bor                  6.000.000
Zrenjanin            10.000.000
Užice            17.000.000
Loznica            17.000.000
Pančevo            40.000.000
Zaječar            15.000.000
Niš                69.000.000
Pirot                29.000.000
Beograd            85.000.000

(plus konkursi gradskih opština)

Šabac            30.000.000
Kragujevac              9.000.000

OPŠTINE

Bečaj                  8.250.000
Mali Zvornik          6.800.000
Bačka Topola        15.000.000
Gornji Milanovac        15.000.000
Petrovac na Mlavi      2.500.000
Kostolac                 300.000
Krupanj              4.000.000 
Svilajnac              4.000.000
Svrljig              3.000.000
Žagubica              6.000.000
Tutin                10.000.000
Nova Crnja              1.500.000
Požega              7.500.000
Sokobanja              5.000.000
Bogatić              7.000.000
Vladimirovci          3.000.000
Smederevska Palanka    12.000.000
Osečina             2.000.000
Ub                 3.000.000
Raška                   20.000.000
Bačka Topola                      15.000.000
Žabalj             8.000.000
Kula                 6.600.000
Čoka                 4.400.000
Bač                 4.725.000
LJig                 3.500.000
Bela Crkva                   11.970.000
Vrnjačka Banja         8.600.000
Plandište             8.000.000
Kovačica                   28.000.000
Kladovo             5.000.000
Bujanovac             5.000.000
Stara Pazova               20.000.000
Opovo                 6.500.000
Ćuprija                   15.000.000
Bačka Palanka               13.200.000
Vlasotince             4.500.000
Mionica             2.000.000
Lajkovac             7.050.000
Alibunar             8.500.000
Kovin                 8.550.000
Sremski Karlovci         3.000.000
Dimitrovgrad               12.500.000
Majdanpek             5.000.000
Odžaci             9.130.000
Priboj             8.000.000
Bajina Bašta         7.000.000
Šid                       10.000.000
Novi Kneževac         3.250.000
LJubovija             2.000.000
Žabalj             8.000.000        

Piše: Miroslav Jovanović, Kragujevačke
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.