Kragujevačke novine: Konkurs za obnovu VTZ samo prvi korak na dugom putu 

Grad Kultura

Kragujevac je dobio nekoliko predloga i ideja kako bi mogao da se obnovi i remodelira Vojno-tehnički zavod, tačnije njegov deo koji se u poslednje vreme naziva Knežev arsenal, da se sačuva od propadanja, restaurira i stavi u neke nove nekomercijalne funkcije. 

To je rezultat međunarodnog konkursa koji je završen prošle nedelje, kada je žiri proglasio najbolje radove, od četrnaest prispelih. Pobednici su dobili i novčane nagrade (videti uokvireni tekst), čime je grad praktično otkupio te radove i ubuduće su mu na raspolaganju. 

Druga nagrada na Međunarodnom konkursu

Cilj ovog konkursa nije bio da se dobiju projekti za realizaciju, već da se vidi kako bi ljudi od struke osmislili ovaj prostor, da se očuva autentičnost izuzetno vrednih objekata, uz ideje kako bi dizajnirali parter, koje bi namene imao taj obnovljeni i preuređeni prostor. Ta rešenja bi bila osnov za dalju plansku razradu, sve do konačnih rešenja i početka realizacije.

Inače, žiri je izuzetno zadovoljan dobijenim predlozima, to se posebno vidi u obrazloženjima za nagrađene radove, što znači da je konkurs uspeo. 

„Široka ponuda“ nagrađenih

Šta su, ukratko, predložili autori nagrađenih radova, uz napomenu da je u fokusu bila takozvana zona jedan VTZ-a, gde su i najvredniji objekti – stara livnica, čaurnica, mašinska radionica, stara upravna zgrada itd.

Prvonagrađeni rad, uz remodelaciju parternog dela, predviđa prostor za istraživačko-razvojni centar, medija centar, obrazovanje i rekreaciju, umetničku koloniju i još četiri centra – analogni, performans, digitalni i Zastava centar, u okviru njih i smeštaj FILUM-a, koncertne sale, performans arene i eksperimentalnog paviljona. 

Rad koji je dobio drugu nagradu nudi sledeće sadržaje: centar za mlade talente, FILUM odsek za muzičku umetnost, muzej automobila, biznis investicioni centar i centar tehnološkog razvoja, gradsku galeriju i pozorište. 

Treća nagrada

Treći nagrađeni rad predlaže izmeštanje železničkog i automobilskog saobraćaja i stvaranje nove pešačke mreže. Lokacija je prepoznata kao mesto budućeg razvoja Univerziteta, javnih sadržaja grada, amfiteatra, novih parkova…

Ovo je samo delić ideja i predloga, ali svakako dobra osnova za neko konačno osmišljavanje ovog prostora. 

  • Ceo kompleks Vojno-tehničkog zavoda prostire se na oko 55 hektara, a tokom rada žirija jasno se iskristalisao stav da postoji jezgro VTZ-a, to je ta zona jedan, koja obuhvata šest do deset hektara, i da ona treba maksimalno da se štiti, da se obnovi uz intervencije koje ne bi narušavale autentičnost ambijenta, da se remodelira na način kako je sa sličnim starim industrijskim celinama rađeno u nizu evropskih gradova i da to bude glavni brend Kragujevca, kaže iskusni i ugledni arhitekta dr Veroljub Trifunović, inače član žirija.

On ističe da bi buduća namena ovog prostora i obnovljenih i/ili remodeliranih objekata morala da bude isključivo nekomercijalna. 
Osim što je početak rada Topolivnice 1853. i potom drugih vojnih fabrika budućeg VTZ-a bio začetak industrijalizacije zaostale Srbije i što je ovaj kulturno-istorijski kompleks jedinstvena očuvana celina te vrste na Balkanu, Trifunović ističe još jednu dimenziju koja uvećava značaj tog dela starog Kragujevca. 

  • Jezgro VTZ-a od koga treba da počne obnova „naslanja“ se na deo Miloševog venca, gde su stara crkva koju je baš Miloš sagradio i  zgrada stare skupštine, što znači da su na istom mestu i koreni srpske industrije i koreni srpske državnosti. To nedvosmisleno govori da ovaj komples, koji je nešto najvrednije što poseduje Kragujevac u istorijskom i kulturnom smislu istovremeno ima i te kako i nacionalni značaj.

Uostalom i Vlada i Skupština Srbije VTZ-u su dodelili rang izuzetne vrednosti i tu nisu potrebna nikakva dodatna tumačenja. Međutim, pitanje je šta sada valja činiti. Kroz konkurs je dobijeno sijaset ideja i najgore bi bilo da se ti inspirativni radovi gurnu u neku fioku, a da građevine Vojno-tehničkog zavoda nastave da se urušavaju i propadnu.

Mora biti domaćina

Veroljub Trifunović kaže da upravo treba da se radi novi plan detaljne regulacije za kompletan VTZ. 

  • Izuzetno je značajno kako će taj urbanistički dokument biti urađen, jer on mora da sadrži i plansku regulativu koja će imati u vidu obnovu ove kulturno-istorijske celine, naročito onog dela koji nazivamo jezgrom. Da ne ulazim u detalje, ali vrlo je važno kako će se projektovati krupna infrastruktura, posebno železnička pruga koja veštački deli grad na dva dela, zatim sve druge saobraćajnice, imajući u vidu da taj „zatvoreni grad“, kako je često karakterisan VTZ, treba da kao brend postane otvoren i za Kragujevčane i za sve posetioce grada.

Izrada novog plana poverena je Javnom preduzeću „Urbanizam“, i da „prevedemo“ dr Trifunovića, njegovi autori trebalo bi da budu najbolji urbanisti i arhitekte, ali i da kao konsultante ili šta već imaju i stručnjake Zavoda za zaštitu spomenika kulture, i druge ugledne kolege van Kragujevca, i praksu gradova u Evropi koji su obnovu svojih starih industrijskih kompleksa već obavili, naravno, i radove sa tek završenih konkursa. 

Trifunović ima još jedno važno pitanje i – mogući odgovor. 

  • Ko sada upravlja, gazduje Vojno-tehničkim zavodom, bar onim delom van vojne fabrike, „Energetike“ i drugih aktivnih preduzeća na prostoru VTZ-a, bar onim delom „Kneževog arsenala“ koji je svojevremeno od fabrike kamiona kupio grad? Niko! E, zato to i propada, jer nema domaćina, a on mora da postoji. Mora da postoji neka institucija, ustanova ili šta god drugo, sa stručnim ljudima, da brine o ovom istorijskom blagu: od prostog fizičkog obezbeđena objekata, planiranja, organizacije i vođenja aktivnosti, do lobiranja i stalnog ukazivanja na vrednost ovog kompleksa. Recimo, kao što Spomen park ima svoju upravu. Bez toga ćemo tapkati u mestu i ostati bez realizacije, upozorava Trifunović.
U potrazi za finansijama

Sve i da bude tako, ostaje golemo pitanje – gde naći novce? Kako isfinansirati budući projekat obnove, jer ma kakav on bio, mora debelo da košta. Recimo, samo jedan detalj, rekonstrukcija svakog starog objekta, po zahtevima Zavoda za zaštitu spomenika kulutre, mora da se radi onim materijalima koji su korišćeni prilikom gradnje. 

U proteklih godinu i po dana ispred gradske uprave poslovima vezanim za obnovu VTZ-a bavio se doskorašnji zamenik gradonačelnika za međunarodnu saradnju Boris Kovačević. On je bio najviše angažovan i u pripremi međunarodnog konkursa, mada je njega zvanično sprovelo Udruženje urbanista Srbije.

  • Otkad me je gradonačelnik ovlastio da organizujem i rukovodim ovim poslom, uspostavio sam niz kontakata sa brojnim domaćim i stranim stručnjacima, urbanistima, arhitektama, istoričarima, koji su se bavili revitalizacijom sličnih starih industrijskim kompleksa. Takođe, razgovarao sam sa ljudima iz evropskih investicionih fondova, kod kojih mogu za sredstva da konkurišu i lokalne samouprave. Sa njima su uspeli da naprave aranžmane i gradovi sa skromnijim potencijalima od Kragujevca, a o istoj temi pričao sam i sa nekim predstavnicima ambasada u Srbiji, objašnjava Kovačević.

Kada je reč o bilo kojoj vrsti stranog donatorstva Kragujevcu dosta ide na ruku što su evropski stručnjaci učestvovali u projektovanju, gradnji, opremanju i rukovođenju Vojno-tehničkim zavodom, od Topolivnice iz 1853, čiji je prvi upravnik bio francuski major Šarl Lubri, pa su nadalje do kraja 19. i prvih decenija 20. veka u raznim poslovima učestvovali Belgijanci, Francuzi, Nemci, stručnjaci iz Rusije koji su emigrirali posle Oktobarske revolucije 2017. godine. Predstavnici ovih zemalja još u nekim ranijim posetama pokazivali su spremnost da pomognu obnovu VTZ-a, ali zatajila je naša strana – jednostavno nismo imali projekte. 

  • O tome sam razgovarao i sa Maglenom Kunevom dok je bila šefica delegacije EU pri Savetu Evrope, u Kragujevac su dolazili predstavnici jedne ugledne međunarodne konsultantske kuće iz Brisela koji su spremni da lobiraju za VTZ i da nas spoje sa mogućim investitorima i donatorima, u Tampereu, u Finskoj, ponudili su nam svoja rešenja kada su obnavljali staru fabriku tekstila, u nekim elementima sličnu našem VTZ-u, navodi neke od svojih aktivnosti u ovom poslu Kovačević. 

Međutim, pred sam istek konkursne procedure gradonačelnik Nikola Dašić smenio je Borisa Kovačevića sa mesta svog pomoćnika, bez obrazloženja za javnost. Verovatno je to nešto „politički“.

Svakako bi deo finansija mogao da kane i iz sveta, međutim Evropljani ne daju ni evro dok im se ne predoče dobri projekti i sve što uz njih ide, a to mora da se uradi ovde – i u Kragujevcu i u Srbiji. 

Veroljub Trifunović predlaže da se za obnovu jezgra VTZ-a napravi nekakav fond od eventualne prodaje objekata iz kompleksa koji nisu u sferi zaštite kulturnih dobara i insistira da grad i „gradski oci“ shvate značaj VTZ-a, da iz Kragujevca idu predlozi, pa i pritisci na republičku vlast, koja bi u narednim godinama morala da nađe neki budžetski prostor za obnovu kompleksa od nacionalnog značaja i izuzetne vrednosti. Bilo bi prirodno da predstavnici države budu aktivni i pred investicionim fondovima i vladama evropskih država koje imaju jake istorijske veze sa Vojno-tehničkim zavodom.

Grad nije uzalud dao pare za sprovođenje međunarodnog konkursa, naprotiv, ali to je samo prvi korak na dugom putu očuvanja najvrednije baštine Kragujevca, a krajnji cilj je da se napravi brend kakav niko na Balkanu nema. Malo li je, a sve se može, samo kad se hoće. 


NAGRAĐENI RADOVI
Pobedio „ženski tim“

Od 14 radova koji su prispeli na konkurs žiri je nagradio sledeće: 

Prva nagrada i četiri miliona dinara dodeljena je radu čije su autorke Aleksandra Đorđević, Katarina Petrović, Marina Ilić i Nevena Balalić, sve master inženjeri arhitekture.

Druga nagrada i dva miliona dinara pripala je timu u sastavu: profesor Petar Arsić, Ana Virijević, Danilo Arsić, Katarina Ivanović, Jovanka Đorđević Ciganović, Mirjana Sekulić i Milorad Povrenović, svi inženjeri arhitekture, uz konsultante, takođe arhitekture, profesor Dimitrije Mladenović, Jovana Despotović i Dušan Soković. 

Treću nagradu i milion dinara dobio je autorski tim u sastavu: Milena Vukmirović, Andreja Berić, Milutin Folić, Aleksandar Ćopić i Nadica Perović. 

Otkupljen je rad uz nagradu od 500.000 dinara čiji su autori Dejan Miletić i Jelena Miletić sa saradnicom Katarinom Mancić.
Sa po 250 hiljada dinara nagrađena su još dva rada koji su otkupljeni.


SASTAV ŽIRIJA
Odlučivali ugledni stručnjaci 

Na ponovljenom konkursu žiri je radio u istom sastavu: 

Ivan Radulović, predsednik, arhitekta, glavni urbanista grada Kragujevca
Prof. dr Ivan Rašković, arhitekta, predsednik Udruženja urbanista Srbije
Prof. dr Aleksandra Đukić, arhitekta, predstavnik Udruženja urbanista Srbije 
Prof. dr Ognjen Morina, Arhitektonski fakultet u Skoplju
Prod. dr Dubravka Đukanović, predstavnik Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture
Prof. dr Saša Čvoro, Arhitektonsko-građevinski fakultet u Banja Luci
Dr Veroljub Trifunović, arhitekta u penziji

Piše: Miroslav Jovanović, Kragujevačke novine
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.