Posle deset godina od otvaranja stečajnog postupka za preduzeće „Zastava bezbednost” objavljena je konačno stečajna prodaja 11. juna, s tim što je zainteresovanim kupcima ponuđena prodaja ovog preduzeća kao pravnog lica, a ne pojedinačna imovina, deo po deo. Novi vlasnik koji bude ponudio najveću cenu na javnom nadmetanju kupuje osnivački kapital firme, i stiče pravo upravljanja preduzećem, a ne stiče vlasništvo nad 11 objekata koji čine nepokretnu imovinu firme. Vlasnik tih nepokretnosti ostaje samo preduzeće.
Nadmetanje kreće sa početnom cenom od 36,1 milion dinara, što je polovina od procenjene vrednosti preduzeća, a pravo učešća imaju oni koji uplate depozit od 20 posto, što se smatra visokom cifrom. Ove uvodne napomene koje daje stečajni sudija u ovom postupku Saša Milosavljević iz kragujevačkog Privrednog suda, važne su za dalje poslovanje firme, ali i za status samih objekata koji čine njenu imovinu, jer su svi pod zaštitom kao deo Istorijsko-kulturne celine Vojnotehnički zavod, odlukom Vlade Srbije proglašene za kulturno dobro od izuzetnog značaja.
Nadležnost Republike
Zbog istorijske vrednosti i čuvanja graditeljskog industrijskog nasleđa za ovu zaštićenu prostornu celinu nadležan je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture u Beogradu. To znači da vlasnici ovih objekata za sve popravke, prepravke, dogradnje ili promene na zgradama, kao i za moguću novu gradnju na zemljištu koje pripada objektima, moraju da imaju odobrenje RZZSK.
Od ukupno 11 objekata koji pripadaju „Zastava bezbednosti” dva su posebno kategorisana po važnosti oznakom 1. kategorije i to Upravna zgrada u kojoj „ZB” ima pet prostorija, kao i Stara vatrogasna kula na Pirotehnici. Ostali objekti su zaštićeni samim tim što su deo zaštićene celine, a to su portirnice, magacini, skladišta, kao i Vatrogasni dom sa zgradom i kulom, čija je površina u osnovi 765 kvadrata.
Prelazak kulturnih dobara pod upravu privatnog vlasnika otvara pitanje da li je to po zakonu dozvoljeno i po kojim uslovima, kao i da li postoje dovoljne garancije da će privatnik odgovorno postupati sa ovakvim dobrima koja su deo baštine jedne države. Među zaštitarima kulturnih dobara ima stručnjaka koji smatraju da prelazak proglašenih dobara iz javne u privatnu svojinu nije moguć. Tvrdi se da tri zakona regulišu ovu oblast i da Zakon o kulturnim dobrima kaže da ona mogu da pređu iz javne u privatnu svojinu samo pod uslovima koje propisuje zakon. To su dva zakona – Zakon o javnoj svojini i Zakon o privatizaciji. Ovaj poslednji kaže da je transakcija moguća samo uz saglasnost Vlade.
Ovakva praksa ne postoji kod nas. Po rečima sudije Saše Milosavljevića postoji pravna praznina koja se kroz sudsku praksu rešava tako što se koristi pravo preče kupovine i ono se nudi Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture.
• Kada se na licitaciji postigne najveća cena onda se Republičkom zavodu uputi ponuda da kupi te objekte po toj istoj ceni i daje se rok od mesec dana za odluku. Ako Zavod ne prihvati kupovinu, proglašava se kupcem ona firma ili fizičko lice koje je ponudilo najveću cenu, kaže Milosavljević.
Ovakav postupak bio je primenjen kada je kriz stečajnu prodaju Grupe „Zastava vozila” jedno kragujevačko preduzeće postalo vlasnik 300 kvadrata objekta najviše kategorije vrednosti u okviru zaštićenog kompleksa VTZ, a to je stan upravnika VTZ, ili zgrada poznata kao „Podrumče”. Tada je RZZSK dobio pravo preče kupovine i nije ga prihvatio, pa su vlasici postali privatnici, odnosno njihova preduzeća.
Kada se 11. juna bude izlicitirala najviša cena, ako bude prijavljenih za učešće, Republičkom zavodu biće upućena ponuda da iskoristi pravo preče kupovine, a ako ne prihvati u roku od mesec dana, biće proglašen kupac koji je ponudio najviše.
Sudija Milosavljević kaže da je ova napomena objavljena u oglasu za licitaciju i da budući vlasnik ne sme da bude obmanut, već da zna kakva je procedura oko prodaje. Inače u svojoj sudskoj praksi on još nije imao slučaj da je država, u liku Zavoda za zaštitu prihvatila pravo preče kupovine.
Vatrogasni dom
Da li je moguće rešenje da stečajni upravnik, a to je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, izdvoji najvrednije objekte, što su u ovom slučaju dve građevine, i njih ponudi državi na otkup, dok bi se ostali prodavali kroz stečaj privatnim firmama ili licima? Sudija Milosavljević kaže da to treba proveriti kod Agencije, ali da je u ovom slučaju to nemoguće, jer je već urađena procena vrednosti imovine firme i da postupak ne može da se vraća unazad.
Velibor Lukić, poverenik stečajnig upravnika u ovom postupku kaže da se pravo na nadmetanje za kupovinu preduzeća kao pravnog lica stiče uplatom depozita koji nije mali i iznosi 20 posto procenjene vrednosti, ili oko 13 miliona dinara. On još nema informaciju da li je neko od potencijalnih kupaca uplatio ovaj iznos.
Ali, sa ovim stečajem je imao težak i dug posao, što govori činjenica da traje već 10 godina, po čemu je među kandidatima za rekordera na području Šumadije i Pomoravlja. Razlog je bio što se je Službi za katastar nepokretnosti „Bezbednost” bila upisana kao „držalac”, a ne vlasnik objekata. Takav status imale su sve zgrade, sem Vatrogasnog doma koji je upisan kao vlasništvo firme.
Godinama je na snazi bio stav da se ne može raspisati stečajna prodaja preduzeća dok se ne reši imovinski status u katastru, a katastar je uporno odbijao da upiše firmu kao vlasnika.
Takav ststus je na snazi i danas, pa ipak je oglašena stečajna prodaja preduzeća. Poverenik Velibor Lukić prvi put je u jesen 2023. godine najavio da će se izaći na prodaju bez obzira na status u katastru, a to je potvrđeno i sada, kada je prodaja objavljena.
Očigledno da je stav promenjen. Lukić kaže da sama odluka da se firma prodaje kao pravno lice, da se ne menja ime i njen upis u registru, čini činjenicu o firmi kao „držaocu” imovine nebitnom. Budući vlasnik će preuzeti firmu u zatečenom stanju i nastaviće se pravnim potezima da kod katastra preduzeće bude upisano kao vlasnik.
Taj postupak traje godinama i nije završen, a stanje sa „držanjem” imovine nastalo je tako što preduzeće nije dostavilo svu potrebnu dokumentaciju da bi bilo upisano kao vlasnik. To nije redak slučaj i, kako ističe Lukić, ima još preduzeća, pa i delova bivše „Zastave” koja imaju ovaj problem. Trenutno je rešavanje ovog pitanja pred Upravnim sudom, gde se vodi spor oko upisa, a budući vlasnik će nastaviti da ga vodi.
Što se tiče zemljišta pod ovim objektima, ono je u statusu prava korišćenja, a pošto novi zakon predviđa besplatnu konverziju u pravo vlasništva nad zemljištem, da li će budući vlasnik kapitala preduzeća moći da obavi tu konverziju?
Po mišljenju stečajnog sudije Saše Milosavljevića, da bi se steklo pravo na besplatnu konverziju mora preduzeće sa novim vlasnikom da bude upisano kao vlasnik objekata. Dok se to ne dogodi takva mogućnost, po njemu, ne postoji.
Kroz stečajnu prodaju od 11. juna zarađena sredstva treba da budu isplaćena poveriocima, ali dugovi su mnogo veći od početne prodajne cene. Firma ukupno duguje, prema podacima iz 2023. godine, 240 miliona dinara, od čega u prvom isplatnom redu 11,4 miliona, u drugom 383.000 dinara, a u trećem 228 miliona dinara.
Zaposlenima, kojih je bilo 43, isplaćena je pomoć iz državnog Fonda solidarnosti od devet minimalnih zarada tokom poslednje godine rada, što je, inače, nadoknada iz prvog isplatnog reda. Preostali dug radnicima treba platiti iz trećeg isplatnog reda, ali tu će ostati veoma malo sredstava, pa je pitanje imaju li čemu da se nadaju.
Goran Petrović Guta, nekadašnji direktor ovog preduzeća, kaže da su pojedini bivši radnici podneli tužbu Ustavnom sudu, među kojima i on, tražeći zaostalu zaradu od oko milion dinara, ali još nema odgovora. Petrović podseća da je ovo preduzeće bilo u privatizaciji i dva puta na neuspešnim licitacijama za prodaju, sve dok 2010. godine postupak nije obustavljen zbog potpisanog partnerstva Vlade Srbije i „Fijata”, zbog moguće saradnje sa „Manjeti marelijem” do koje nije došlo.
On smatra da je prodaja preduzeća kao pravnog lica pogrešna, jer u njoj ne mogu da učestvuju ni MUP ni grad Kragujevac, a to je bitno zbog Vatrogasnog doma koji mnogo znači za bezbednost velikog broja fabrika, uključujući i „Fijat”.
UPRAVNA ZGRADA I STARA KULA
Biseri arhitekture
Stara vatrogasna kula na Pirotehnici, kulturno dobro prve kategorije, pravi je skriveni biser arhitekture s početka prošlog veka. Nažalost, u oronulom je stanju. U rešenju Vlade o proglašenju kulturnog dobra piše da pripada objektima nastalim dvadesetih godina prošlog veka. Postavljena na četvrtastoj osnovi „zvonara” se blago sužava ka vrhu i završava drvenom konstrukcijom – osmatračnicom. Kula je podeonim vencima podeljena na tri zone. U Upravnoj zgradi preduzeće ima pet prostorija na prvom spratu, a ostatak pripada fabrici kamiona. Nema preciznih podataka o vremenu nastanka kao ni o projektima po kojima je zgrada izvedena. Svakako je sagrađena pre 1931. godine, s obzirom da je ucrtana u Regulacioni plan VTZ iz te godine. Simetrična je spratna građevina strogih proporcija i jednostavne fasadne obrade.