Kragujevački Paja i Jare iz Maršića

Društvo Grad Istraživanje

Legendarni Čkalja i Paja Vujsić su se odvezli u legendu. Ali, za naslednike ne moraju da brinu, ne što se tiče glumačkog već kamiondžijskog posla. Njihovi naslednici Dalibor i Dragiša već treću godinu kotrljaju se kragujevačkim i srpskim drumovima.

A, čovek ne može da ih ne primeti, jer je na vratima njihovog svetlo plavog kamiončeta fotke legendarnog dvojca Paje i Jareta iz kultne serije.   

Braća Dalibor (31) i Dragiša (29) Jankovići iz Maršića pre bešto više od dve godine imali su svoje kamiondžijsko vatreno krštenje.

– Što se kaže, od deteta smo privatno radili sa ocem Jankom kao nadničari, kopali kanale, razbijali beton sa hilti mašinom. Za kamion smo položili kao deca i nikada više nismo seli u njega. To je bila očeva žela, koji inače sam nije vozač ali je razmišljao – može da zatreba kad-tad a i automatski smo dobili dozovu za B kategoriju, iskreno počinju oni svoju priču.

Dobili dozvole i zaboravili na njih. Ali, otac je bio u pravu – „stvarno je zatrebalo”.

– Dosta nam bilo samo „puke fizikalije” i rada čitav život. Hteli smo nešto da unapredimo, zaokružimo taj proces. Samo, pošteno, nismo znali šta i kako, počinje priču Dragiša.

Od Paje i Jareta sve i počelo

I baš njemu je sinula ideja dok je po ko zna koji put gledao kultne „Kamiondžije”.

– Skočio sam i rekao, Daki, evo ovako, kaže on.

– Bio sam zatečen, iskren je brat Dalibor.

Nisu imali ništa ali su odlučili da probaju. Pozajmilu su pare da kupie prvi kamion malu „Zastavu”. Njihovu „novinu u poslu” i neiskustvo, naravno, kako to uvek ide kod nas, ljudi su iskoristili i zloupotrebili.

– Kupili smo prvu „35.8.-cu” i tek posle shvati da nije „sve baš regularno”. Papiri nisu bili čisti i nismo mogli da registrujemo vozilo. Čovek nas je, kako se kaže, preveslao, u glas pričaju braća Jankovići.

Ali, koliko je njihova priča ružna na početku imala je srećan kraj. Jer uvek ima i i onih drugih, dobrih, koji su im pomogli da isplivaju iz tog „preveslavanja”, otplate vozilo i vrate pozajmljene pare koje im je jedan prijatelj kada su mu izneli „svoju ideju” o proširenju posla samo izvadio i dao – bez reči.

Sa novom pozajmicom i bogatiji za „prethodno iskustvo” nabavili su još „jednu legendu sa ovih prostota” – slavni „mali kamion u 100 verzija TAM”.

– „Tamić”, koji je stariji od nas – 1988. godište, ne će da nas služi već i nadživi, duhoviti su daki i Gile, ističući, ne bez ponosa da koliko je pouzdan sa njim komotno mogu i do Kine.

Sa „tamićem” sad mogu do Kine

U međuvremenu su, kao i uvek, sve u vezi sa kamionima sami naučili i savladali, od tajni vožnje do održavanja i popravljanja vozila. A, stigli su i do slike na vratima.

– Kad god nas je neko vidi dok radimo, obavezno pita „ko je Paja a ko Jare?”, kažu onu uz odrednicu da su uloge podelili na sledeći način – Dalibor je Paja a Dragiša Jare.

I u poslu su uloge podeljenje. Giletu su „zapale” finasije i marketing, dok je Daki bolji vozač, više vozi i posebno se iskazuje na dužim turama.

– On je više logistika i fizikalac. Otvara kanate, iskazuje Dalibor onu vrstu duhovotosti tradicionalnu za stariju braću.

Dragiša ne beži od te role u porodičnom dvojcu, ali nije zapostavio i svoje „obaveze” pa mu je bilo logično da vrata njihovog „tamića” oplemeni fotkom pravog Paje i Jareta iz serije. Izlepili su ih prošle godine sa rezonom „kad ljude stvaro to oduševljava što da ne?”.

– Nekako mi je to bilo logično, da oživimo sećanje na naše legende, kaže on ali ova njegova odluka nije ostala, po našem starom – dobrom običaju bez podsmeha okoline. No, zluradi su vrlo brzo demantovani

Ljudi su iskreno oduševljeni.

– Čim stanemo negde na semaforu svi se zaustavljaju, otvaraju prozore, slikaju i mašu nam. Dobacuju: „bravo, majstori!”, „genijalno!” i „svaka čast za ideju!”, sad se smeju njih dvojica dok pričaju.

Sada ih tako i preporučuju mušterijama, kad iskrsne neki posao odmah kažu – „za to samo zovi Paju i Jareta”. I, zovu ih.

Ovo samo za fotkanje za „Glas Šumadije” inače obično vozi Daki a Gile „cepa karte”

Svoj osnovni posao Daki i Gile nisu zapostavili već samo unapredili. I dalje rade građevinu: kopanje kanala, drenaže vode i kanalizacije, rušenje starih objekata, razbijnja betona, „otvaraju” prozore i vrata… Samo sada kompletno – sa svojim prevozom, dovezu materijal, odvezu šut i sve što ostane posle građevinskih intervencija.

Njihov „ilustrovani tamić” je tu i za selidbe, ako neko hoće da očisti tavan, podrum, raskrči lom u kući, garaži, skladištu ili šupi. Oni sve srede i odvezu.

– Ispade da je metla naš glavni alat. Kad sve sredimo ljudi ne mogu da veruju, samo kažu – apoteka, skroni su njih dvojica,

Kamiondžijski servisno „pokrivaju” Kragujevac a po pozivu tipa „treba da se preteraju paneli ili pelet” voze i dalje ture, zapucaju do Smedereva i svih gradova i mesta u okolini. Dinamičan je posao pa su upoznali dosta ljudi. Svi su više nego zadovoljni radom, pa takve mušterije ne samo da zovu opet, već ih preporučuju svojim kolegama, prijateljima i rodbini. Znamo da je „dobra priča” uvek najbolja reklama.

Građevina ima svoju sezonu a prevoz može i po snegu

A, Daki i Gile i jesu za priču i to ne samo autoprevozničku i zbog asocijacije na Paju i Jareta. Svojom pojavom i poslovnom etikom, pristupom svakom zadatku odudarju od današnjih klišea – klasičnih šljakera i šofera. Nikada nisu pravili pitanje da li trebaju da ostanu duže sat ili dva, samo da se završi posao kako treba. Ustajnu u četiri ujutru i ostano du jedanaest uveče kako bi „ispoštovali rokove i klijente”.

Da, dobar glas se daleko čuje, ali nije bilo tako na početku.

– Bilo je nepoverenja. Kada se pojavimo ljudi nam kažu „mnogo ste mladi vi momci” a mladi danas ne vole, neće i ne znaju da rade. Jenostavno, izgleda im nismo delovali ozbiljno. Ipak, svakog smo našim radom demantovali, kažu Jankovići.

Spremaju se za sezonu građevinskih radova koja počinje čim krene lepo vreme, od marta pa do snega, a prevoz ide i po snegu „samo da nije baš pola metra”. I, imaju i dalje planove. kao što su sve oko kamiona savladali u hodu tako bi voleli da kupe bager. Ni njega nisu nikad vozili ali nisu do pre tri godine ni kamion. To za njih, očigledno nije prepreka. Imaju želju i volju, u njihovom slučaju uz volju se želje ispunjavaju. Naravno, tu su uvek finasije ali uz rad oni polako idu (ili je prikladnije „voze”) ka cilju.

Njih život nije mazio i dobro znaju kako je kada je nekom teško. Zato pomognu svakome kad mogu i koliko mogu. Sa „tamićem” su učestvovali u humatiarnoj akciji za kragujevčanku Sanelu iz Bresnice.

– Imali smo dan kada smo vozili da pomognemo da se prikupi novac za njeno lečenje. Najavili smo to preko fejsbuka i tog dana sve što smo zaradili prevozeći uplatili smo na njen račun, kažu Daki i Gile, napminjući da uvek hoće da pomognu, možda ne toliko novcem već radom i transportom.

Braća Janković uvek tu sa radom i transportom za humanitarne, društvene i ekološke akcije

Tu su i ako ih pozovu da pomognu u čišćenju našeg grada kada su pitanju divlje deponije i besplatno odvoženje sa njih. Oni se nude, samo niko ih ne zove.

Takođe, pošto ih često zovu zbog prevoza kada ljudi sređuju kuću oni pitaju šta sa starim nameštajem „koji je još uvek dobar?”.

– Samo kažu, bacite ga. A, nama žao jer su te stvari još uvek u dobrom stanju. Preuredili smo garažu u dvorištu koja je puna komoda, ormara, cipelara, stočića, fotelja… Kome treba, na primer za vikendicu dajemo sve za hiljadu-dve. Ljudi dobiju džabe dobre stvari a nama, vajdica za gorivo, zaključuju Dalibor i Dragiša.

Pa, ako ih vidite na našim ulicama da se ne začudite kad ugledate Paju i Jareta – to su Daki i Gile. Samo im mahnite a oni će srdačno da vam uzvrate. A, možda vam nešto i prevezu i prebace.

Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.