Putovanje za ceo život
Četvoro naših sugrađana prošle nedelje su obavili pokloničko putovanje u Jerusalim obišavši brojne svetinje. Za Bogojavljanje umesto na Šumaričkom jezeru pogružavali su se u vodi Jordana a po povratku poklonili su se moštima kralja Milutina u Sofiji
Za pravoslavne hrišćane pokloničko putovanje ili hodočašće nije samo obilazak svetih mesta već i čišćenje duše koje ima za cilj prisajedinjavanje sa večnom carstvu Božijem. Od svih hodočašća najvažnije ono Svetu zemlju i Sveti grad Jerusalim.
Na takvo putovanje u Jerusalim odlučili su se i pre desetak dana i četvorica kragujevačkih vernika. Na njemu su proveli vreme od 18. do 20. januara, što je kratak rok da se obiđu sve svetinje i sveta mesta ali to ih nije ni malo pokolebalo.
Braća u Hristu i prijatelji, naši sugrađani Bojan Maksimović Maksa, Aleksandar Ivanović, Milovan Stevićem i Pavle Kragović u Svetu zemlju su se zaputili letom za Tel Aviv preko Sofije i tamo proveli velike praznike Krstovdan i Bogojavljanje. A zanimljiva je priča kako je do ovog pokloničkog putovanja uopšte i došlo. Inicijator je bio Aleksandar Ivanović koji je telefonom pozvao našeg sagovornika Bojana Maksimovića.
- Ja slavim Svetog Nikolu. Noć uoči slave pozvao me je brat Aca, koji je već više puta putovao u Jerusalim i zna kako se taj put organizuje i pitao me iznenada i direktno da li želim da sa njim idem za Svetu zemlju. Bio sam iznenađen i zatečen. Zamolio sam ga da se saberem nekoliko minuta… Takođe, navikao sam poslednjih 15 godina da za Bogojavljanje plivam za Krst časni…, a on mi je odgovorio: „Ići ćemo na Hristov grob, ti zbog toga sve i radiš u životu.”, priča Maksimović koji mu je posle nekoliko trenutaka ogovorio da je spreman i viberom mu je stigla poruka da je karta već čekirana.
Po stizanju u Jerusalim prvo su otišli u Vitlejem koji je u Palestinskom delu. Masa poklonika je bila ogromna ali su uspeli da uđu u Vitlejemsku pećinu, stigli do Golgote i Ploče miropomazanja ali nisu uspeli da uđu u Crkvu Hristovog groba ikao su čekali četri sata. Posrećilo im se iz drugog puta.
- Moglo je da se desi da uopšte ne uđemo na Hristov grob zbog toga što je tu 365 dana nezamisliva gužva, priča Maksimović po kojem to potvrđuje Hrista Boga i ljubav prema njemu čak i onih koji nisu hrišćani po veroispovesti, jer je to najveće svetilište u istoriji.
U ponoć su bili na Bogojavljenskoj liturgija a ujutru na liturgiji u Ruskoj crkvi koja je centru Jerusalima i gde je služio ruski vladika. Tu su se pričestili i odatle uputili ka Jordanu.
Na sam Krstovdan se u Jordan baca krst u vodu i to svi mogu da provere na bezbrojnim snimcima u tom trenutku i na tom mestu reka Jordan menja svoj tok, podseća naš sagovornik koji je inače do sada već 15 puta plivao za Krst časni što u našem, što u drugim gradovima.
- Bio sam planirao za Bogojavljanje da šesnaesti put uđem u vodu i to u Jordanu gde se sam Hrist krstio. Međutim na Jordanu koji je inače granica su neverovatne mere bezbednosti i hodočasnicima nije bio dozboljen ulazak u samu reku. Ogromne snage Palestinaca i Izraelaca naoružanih do zuba dugim cevima, okolo svuda minska polja, tako da je nemoguć ulazak u samu reku, ističe Maksimović.
Nije bilo mogućnosti za plivanje ali nije izostalo poguršavanje u hladnoj vodi Jordana.
- Voda se iz Jordana izvlači na obalu crevima i potisnim pumpama pa smo se kupali i pogružavali pod specijalnim tuševima. Nije kao kod nas, da se na Bogojavljanje kupa u kupaćim kostimima nego u posebnim majcama za hodočasnike koji se pogružavaju. Sam taj čin ne umanjuje veličinu Bogojavljanja, naprotiv, priča on i pokazuje nam snimak na kojem monahinja prilazi i samo umije lice svetom vodom iz Jordana.
On dodaje kroz osmeh da je i tamo voda izuzetno hladna, samo je spoljna temperatura veća nego kod nas čak nekih dvadesetak stepeni.
- Za mene je to kruna svih plivanja za Krst časni jer, iskreno, nikad nisam mogao ni da zamislim da ću nekada za Bogojavljanje biti na obalama Jordana, iskren je on.
Na povratku sa Jordana u Jerusalim, obišli su i Mrtvo more, izuzetan prirodni fenomen. U Jerusalimu staju u red za ulazak u Crkvu Hristovog groba, i imali su sreće da uđu i da se poklone i kleknu na kameni i mermerni pod koji su uglačali milioni i milioni poklonika pre njih tokom vekova.
- Neverovatno duhovno iskustvo. Fascinantno. Osećaj koji se ne da rečima opisati. Nepregledna reka ljudi i stalne službe na svim jezicima, Kopti, Rusi, katolici svi hrišćani neprestano se smenjuju u službi koja nikada ne prestaje, još uvek pod utiscima prepričava Maksimović.
Sutradan povratak u Srbiju ponovo preko Sofije. Tu se njihovo hodočašće nastavilo jer su se poklonili moštima kralja Milutina najvećeg srpskog zadužbinara u Crkvi Svete Nedelje, koju narod zove Crkva Svetog kralja. Bilo je prelepo i to je njihovo pokloničko putovanje ispunilo do kraja.
- Još sam pod izuzetnim utiscima koje tek polako sređujem i ko zna koliko ću ih još sređivati. Osećaj odlaska u Jerusalim i Svetu zemlju je neverovatan i verovatno nikada neću naći adekvatne izraze da ga opišem, kaže naš sagovornik na koga je od svih svetinja koje obišao i kojima se poklonio najveći utisak ostavio odlazak na grob Presvete Bogorodice.
- To je ogromna pećina u kojoj se nalazi njen grob ali i Crkva Vaznesenja odakle se ona uznela u nebo. Na ulasku sa desne strane se nalaze grobovi njenih roditelja Joakim i Ane a sa leve grob Josifa njenog zaručnika. Neopisivo duhovno mesto koje bih preporučio svakom čoveku, čak i onima koji nisu vernci, da pokušaju da ga obavezno obiđu, smatra on, kao i uopšte da se potrude da barem jednom u životu obave ovo hodočašće. Po njemu – putovanje za ceo život.
Na kraju, a mogli smo sa tim i da počnemo čitavo ovo poloničko putovanje obavljeno je kao što je i red uz blagoslove oca Nenada Milojevića iz Grošničke parohije, sveštenka Srđana Tešića iz Šumaričke i Masimovićevog duhovnika oca Jeftimija iz Ravanice.