Kvaka 23: Fingiranje politike (VIDEO)

Društvo

Srbija ovakvom spoljnom politikom puca sebi u nogu i ulazi u proces samoizolacije, izjavio je u intervjuu FoNetu potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, ambasador Duško Lopandić i ocenio da je u interesu zemlje da se bar delimično uskladi sa politikom EU i Rusiji uvede sankcije, makar u nekoj meri.

On je u serijalu Kvaka 23 upozorio da sadašnja situacija nije ni dobra, ni korisna za Srbiju i predočio da odsustvo proaktivne politike danas liči na „neku vrstu onog famoznog Buridanovog magarca koji između dva plasta sena čeka sve dok ne umre od gladi“.

Kao nekadašnji šef Misije Srbije pri EU, on je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem konstatovao da se 24.februara, kada je počela ruska invazija na Ukrajinu, svet okrenuo naglavačke, što zahteva politiku prilagođenu novoj realnosti.

Više nije moguće balansiranje između Istoka i Zapada, stvari su drastično promenjene, posebno u Evropi, napomenuo je Lopandić i protumačio da je Srbija sve više i više viđena kao neka vrsta „ruskog saveznika ilit trojanskog konja“.

Za Srbiju je najlogičnije i najprirodnije da bude uključena u širi kontekst kao što je EU, istakao je on i ocenio da i sa „naše i sa njihove strane ima dosta odgovornosti za to što nismo mnogo bliže Uniji nego što jesmo“.

Upitan da li veruje da je strateški cilj Srbije zaista članstvo u EU, kako tvrde vlasti, Lopandić je odgovorio da bi trebalo posmatrati ono što se radi, a ne ono što se priča, podsećajući da je o tome napisao i knjigu „Reči su senke dela“.

Bez obzira na to ko je na vlasti, Srbija mora da vodi računa o EU, objasnio je on i napomenuo da su razne vlade proklamovale članstvo Uniji kao cilj, ali su se „opirale i rukama i nogama da  urade neke stvari koje su bile neophodne za članstvo nakon ubistva Đinđića“.

Zbog politike „malo napred, malo nazad“ u odnosu prema EU, mnogi su već zaključili „da je ovo više fingiranje, nego zaista ozbiljna i realna politika“, rekao je Lopandić.

Prema njegovom viđenju, Srbija je zbog takve poltike proteklih godina na ekonomskom i finansijskom planu, u poređenju sa zemljama kao što su Hrvatska ili Bugarska, na gubitku bar 15 milijardi evra podrške EU. 

Ne možemo imati zemlju sa autoritarnom vlašću i bez elementarne demokratije, kao što je bio slučaj sa dosadašnjom Skupštinom, a da zaista ozbiljno mislimo da ćemo ući u EU, poručio je Lopandić.

On je, istovremeno, skrenuo pažnju i na šizofrenu situaciju koja traje već godinama da su mediji pod uticajem vlasti najveći antievropski zagovornici.

Upitan da li su vlasti Srbije talac Rusije, Lopandić je odgovorio da oni koji trenutno vide državu ostavljaju „utisak da su taoci, bez obzira na to da li jesu realno ili nisu“ i priznao da teško može da objasni zašto je to tako.

Prema njegovim rečima, imamo energetsku zavisnost, ali je imaju i drugi, imamo i ruske kompanije, imali su ih i drugi, imamo i jedinstven i komplikovan problem Kosova, ali pozicija Rusije nije da brani interese Srbije, već „prosto ima stav suprotan onom što Zapad pokušava da nametne“.

Na direktno pitanje da li očekuje da će Srbija uvesti sankcije Rusiji, Lopandić je uzvratio da je u interesu Srbije da se bar delimično uskladi sa EU i uvede neke sankcije, makar u nekoj meri. 

U uslovima ratova ne može se voditi čvrsta doktrinarna politika, već zemlje moraju da se prilagođavaju, rekao je Lopandić i ukazao da je Srbija krenula u pravcu koji ne odgovara njenim dugoročnim interesima, ali se nada da će u nekom momentu politiku ipak prilagoditi realnosti.

Osvrćući se na nedavnu posetu nemačkog kancelara Olafa Šolca, on je ocenio da je delovala kao prekretnička, ali je, umesto obostranog umekšavanja, došlo do rigidnijih stavova, pošto ni u vreme Angele Merkel nije bilo govora o direktnom priznavanju Kosova, bar ne u Beogradu.

„Mislim da smo ovom našom pozicijom neodlučnosti praktično otvorili bokove, kako kažu u borilačkim veštinama, i ostavili mogućnost povećanja pritiska ili bar verbalne eskalacije, i na zvaničnom i na poluzvaničnom nivou“, obrazložio je Lopandić.

On smatra i da je nacrt rezolucije Evropskog parlamenta drastično nepovoljniji po Srbiju u odnosu na prethodne slične dokumente, što vidi kao posledicu utiska da „mi nismo ispod kamena ili radara, kako je rečeno“.

„Naprotiv, popeli smo se na kamen, pa još mašemo zastavom kako smo jedini koji nismo uveli sankcije“, opisao je Lopandić i objasnio da se time izlažemo manjim ili većim pritiscima.

On deli utisak da Srbija kasni za istorijom, ali podseća da taj problem nije od juče, već je prvenstveno rezultat devedesetih godina kada su „mnogi sadašnji politički akteri podržavali ili vodili politiku koja nas je dovela u totalni međunarodni ćorsokak“. 

Lopandić je primetio i da bi Srbija htela da kopira Tursku, ali smatra da je takva „politika kontraproduktivna za naše interese“.

Uoči sastanka lidera EU i Zapadnog Balkana, on je ocenio da neka velika očekivanja sigurno ne možemo da imamo i naglasio da bi u kraćoj perspektivi idealno bilo da se otvore sva poglavlja i sa „velikima“ u Uniji bar neformalno dogovori „neki datum za članstvo“.

U kontekstu de fakto samoizolacije ne možemo, međutim, ništa očekivati, naglasio je Lopandić i podsetio da vlasti same kažu da svojevoljno neće napraviti zaokret u spoljnoj politici, što znači da će to uraditi „ako ih neko natera i pritisne što više može“.

Kako je naglasio, za jednu zemlju nije veliki kompliment ako čeka da je neko natera na nešto što bi, po prirodi stvari, trebalo da bude njen interes. 

Naš interes nije da se odnosi u Evropi rešavaju tenkovima i rušenjem gradova, niti je naš interes da nema međunarodnog sistema, naš interes je uređen sistem u Evropi i bezbednost. Zato bi trebalo da imamo spoljnu politiku prilagođenu ovim teškim vremenima, zaključio je Lopandić. 

Fotografija: FoNet/Milica Vučković

Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.