KVAKA 23: KRIZA POGODUJE AUTORITARNOSTI

Doba korone Društvo Video

Za Srbiju ne postoji privlačniji partner nego što je to Evropska unija (EU), izjavio je u intervjuu FoNetu, izvršni urednik portala Evropski zapadni Balkan Nikola Burazer, ali je ukazao da se podrška Unije „konstantno nipodaštava i posmatra kao nešto što pada sa neba i što je tu samo po sebi“.

On je u serijalu razgovora Kvaka 23, novinarki Danici Vučenić rekao da je, i pre krize izazvane virusom korona, „bilo autoritarnih sistema i tendencija“.

Prema oceni Burazera, sadašnja situacija pogoduje autoritarnim liderima koji manipulišu strahom i podižu lestvicu autoritarnosti.
Ukazujući da „Srbija godinama unazad ima elemente zarobljene države“, on je rekao da ga ne čudi što su vlasti iskoristile krizu da „čvršće uspostave kontrolu nad institucijama u zemlji“.

Burazer dopušta da su „određene oštre mere neophodne“, uveren da „ne stoji zla namera iza svih uvedenih mera“, ali je sporan način na koji se sve sprovodi, ko odlučuje, kako se to predstavlja građanima i kako se oni informišu.
Misli da postoji i „ogroman problem nepoverenja građana prema merama i informacijama koje dobijaju od zvaničnih institucija“.

  • Ako nastavimo da sprovodimo mere, mimo zdravstvenih, po ugledu na Kinu, ne piše nam se dobro, upozorio je Burazer.

Podsetio je, pri tome, da države, poput Južne Koreje, „sprovode rigorozne mere u kontekstu pandemije, ali to čine bez većih udara na slobode i prava građana“.

Prema tumačenju Burazera, klima u okviru EU se malo promenila pod uticajem dešavanja, što je razlog da su ovoga puta vrlo brzo i negativno reagovali na hapšenje novinarke, zaključak Vlade o informisanju i stanje demokratije u Srbiji.
Počev od pojedinačnih poslanika Evropskog parlamenta, preko OEBS i nevladinih organizacija, pa sve do Evropske komisije.

  • Meni se čini da je Srbija pokušala da iskoristi situaciju da je EU u ozbiljnoj krizi javnog zdravlja, kao i manjak pažnje Brisela, da napravi određene korake i sporvede određene mere, napomenuo je Burazer.

Zato je, prema njegovoj oceni, dosta dobra i važna stvar što su stigle reakcije osude i „što nije prošlo sve što su vlastodršci u Beogradu zamislili“.
Kako je objasnio, to je „poruka, ne samo Srbiji, već svim džavama kandidatima, ali i članicama“.

Govoreći o uticaju Kine i Rusije, on je konstatovao da se o tome govori već dugi niz godina“, kao i mogućnosti da Srbija okrene leđa EU.

  • S druge strane, i za Srbiju, kao i sve zemlje Zapadnog Balkana, ne postoji privlačniji partner nego što je to EU, i na polju ekonomske saradnje i na polju političke podrške“, istakao je Burazer.

Osvrćući se na intimiziranje predsednika Srbije sa liderom Kine, koga je nazvao „bratom“, on je predočio da vesti o tome „imaju simboličku težinu i odjeknu u Evropi“.
Zapazio je da su „poruke koje šalje predsednik Vučić dosta dobro promišljene, jer koristi svaku priliku koju može da potkači EU i da je prikaže na manje povoljan način“.

  • Da pokaže kako su Kina i Rusija u određenom smislu povoljniji partneri“, dodao je Burazer i ukazao da to ima efekta, jer se u EU plaše da Balkan ne postane igralište sila vam zajednice.

Zato takve konstatacije, kako je napomenuo, imaju veći efekat, nego poziv na pomoć. To je, pre svega, poruka Briselu, pa onda državama na koje se odnosi, a tek onda poruka građanima Srbije.

Uz podsećanje na ogromne svote novca koji je EU donacijama izdvajala za pomoć zdravstvu Srbije i obnavljajunju njenih bolnica, Burazer je rekao da sada imamo ne malu i veoma dobrodošlu pomoć Kine, ali istovremeno i bilborde po Beogradu na kojima piše „Hvala brate Si“.
Kako je uporedio, niko nije stavio bilbord na kojem piše „Hvala Ursula“ ili „Hvala Žan Klod“, uprkos stotinama miliona evra i sada i ranije kojima EU pomaže zdravstvu Srbije.
Prema objašnjenju Burazera, podrška EU se konstantno nipodaštava i posmatra kao nešto što pada sa neba i što je tu samo po sebi“.

On je upozorio i da se, pre svega, kroz rusku propagnadu i medije šire vesti o „nesolidarnosti u EU, nesposobnosti EU da se suoči sa krizom i da su samo Kina i Rusija sposobne da se nose sa ovakvom situacijom“.
Kako je ilustrovao, od minornih incidenata u Italiji, gde su skidali zastave EU i kačili na jarbol rusku i kinesku zastavu, „kreira se utisak da je reč o masovnoj pojavi“.

Burazer je naglasio i da je EU u toku epidemije u Kini slala veliku pomoć toj zemlji, a da sada Kina i Rusija pomažu Uniji.

U tome, kako je rekao, nema ničeg spornog, sem načina plasiranja tih vesti u medijima i neistina da EU nije sposobna da pomogne, a da Rusija i Kina jesu.

Kriza će kasnije otvoriti debatu unutar EU, ne samo o solidarnosti, već i mehanizmima delovanja, predvideo je Burazer, ali je primetio da je kriza najavila i „povratak nacionalne države“.

Prema njegovom viđenju, „ljudi se okreću svojim nacionalnim državama, čak se i borba protiv virusa predstavlja kao  nacionalni rat u kojem će pobediti srpski narod, hrvatski narod ili nemački narod“.

  • Na delu je paradoks koji može da bude potencijalna opasnost ne samo po EU, već i po međunarodnu saradnju uopšte, ukazao je Burazer.
  • Ukoliko kriza ne bude trajala previše dugo, što bi napravilo nepredvidive ekonomske posledice“, on ipak veruje da će se „stvari nekako ponovo srediti, da se EU neće raspasti i da će proširenje i dalje biti tema.
  • Možda čak EU izvuče određenu pouku iz krize da je države Zapadnog Balkana neophodno što pre primiti u članstvo, procenio je Burazer.

Fotografije: Ognjen Stevanović, Fonet
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.