Kvaka 23: Treba nam državnik (VIDEO)

Društvo Video
  • Ako ste se opredelili za članstvo u Evropskoj uniji (EU), onda zahtev da se pridružite sankcijama Rusiji nije nikakav pristisak, jer ste preuzeli obavezu da uskladite zakonodavstvo sa pravom EU, ali i spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom Unije, izjavila je u intervjuu FoNetu profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union Violeta Beširević.
  • Prema tome, ako ste se opredelili, onda jasno znate da vam je obaveza da ispunite zahteve koji se postavljaju. Ako nećete, vi kažite nećemo, nećemo u EU, i ne morate da ih ispunite, predočila je Beširević u serijalu Kvaka 23..

Kako je rekla u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, tačno je da u EU postoje različiti pristupi nekih država agresiji Ruske Federacije na Ukrajinu, jer svi polaze od svojih interesa, „ali oni su već unutra, a mi nismo“.

Upitana da li je oklevanje Srbije da se pridruži sankcijama Rusiji uticalo na to da Kosovo iz Evrope dobije podršku za članstvo u Savetu Evrope, ona je odgovorila da su poruke poslate na obe strane.

  • S jedne strane je ponašanje Srbije u odnosu na agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu, dok je drugo pitanje odbijanje Prištine da osnuje Zajednicu srpskih opština i tako pregovore pomakne ka normalizaciji međusobnih odnosa. Ja bih to tako čitala. Da se igra na dve strane. Trenutak je povoljan, protumačila je Beširević.

Osvrćući se na izjavu Aleksandra Vučića da neće dati teritorijalni integritet Srbije ni po koju cenu, ona je naglasila je to to „jedna od retkih prilika u kojoj se bivši i sada već dolazeći predsednik drži Ustava“.

  • Naš Ustav u preambuli kaže da je Kosovo i Metohija deo teritorije Srbije i nameće obavezu svim političkim institucijama i državnim funkcionerima da se u skladu s tim ponašaju. To je jedna od retkih preambula u ustavima koja je pravno obavezujuća, ocenila je Beširević.

Teritorijalni integritet, prema njenom objašnjenju, podrazumeva određena teritorijalna prava države na određenom geografskom području, kao što su donošenje i sprovođenje zakona, kontrola granica i kontrola i upravljanje prirodnim resursima.

  • E sad, šta od toga Republika Srbija u ovom trenutku, koju od ovih nadležnosti vrši u odnosu na Kosovo i Metohiju? Ja bih rekla nijednu, ukazala je Beširević i konstatovala da u takvoj situaciji ostaje malo toga za šta Vučić može da kaže da neće dati.

On, međutim, pošto je predsednik Republike, mora da se drži obaveza koje nameće Ustav, sve dok je Ustav takav kakav je, ali pitanje Kosova i Metohije, kako je naglasila, odavno nije unutrašnje pitanje Srbije.

  • Prema tome, šta on hoće da, a šta neće, ne zavisi mnogo od njega, jer je već mnogo toga već dato. Ono na šta se Srbija jedino poziva kad je u pitanju status Kosova i Metohije jeste ta rezolucija 1244. Saveta bezbednosti, ali i nju dve strane drugačije čitaju, napomenula je Beširević.

Sada je samo pitanje kako velike sile, uključujući i Ameriku i Rusku Federaciju, koriste argument Kosova, u kojim trenucima i kada im treba, napomenula je ona i podsetila na to da je Vučić nedavno skrenuo pažnju na rečenicu Vladimira Putina o Kosovu, u kontekstu Ukrajine.

Putin je to mnogo ranije izjavio, još kada je anektirao Krim i ocenio da za to ima pravni osnov u savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde, s čim se Beširević slaže.

Prema njenom obrazloženju, sve sukcesije na svetu, od Škotske, Kvebeka i Čečenije, do Kosova, podrazumevaju odvajanje dela teritorije od centralne vlasti.

  • Prema tome, kako je Kosovo sui generis? Nije. Ne može da bude sui generis, poručila je Beširević.

Na pitanje da li se može govoriti o međunarodnom pravu, ukoliko SAD ne priznaju Srbiji ono što priznaju Ukrajini, a Rusija priznaje Srbiji ono što ne priznaje Ukrajini, ona je uzvratila da u tom pogledu izlazimo iz domena prava.

  • To je već domen međunarodnih odnosa i pitanja kako velike sile čitaju međunarodno pravo. Zato nama i treba državnik koga nemamo još od ubistva premijera Zorana Đinđića koji će umeti da nas provuče kroz te nezgodne vode da bi iz njih izašali neoštećeni, naglasila je Beširević.

Na pitanaje da li je Briselskim sporazumom prekršen Ustav, s obzirom na to da je deo suvereniteta u određenim oblastima, poput pravosuđa i policije, prenet na vlasti u Prištini, ona je odgovorila da to uopšte ne krši Ustav.

  • Briselski sporazum nije potpisan da bi se uspostavila vlast Srbije na teritoriji Kosova. Niti da se poštuje Ustav Srbije u tom domenu. On je potpisan da se zaštite prava srpske manjine na Kosovu. To je jedan jedini razlog zašto je Briselski sporazum zaključen, smatra Beširević.

Kako je rekla, secesija je bila protivpravna, protivustavna, protiv međunarodnog prava i nije ispregovarana, pa su se ljudi na Kosovu, Srbi i pripadnici drugih nacionalnosti, našli u klopci.

  • Mi smo, potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, izgubili pravo da tamo bilo šta radimo, a ti ljudi su ostali na milost i nemilost „nove države“. Znači treba zaštititi njih i njihova prava. To je bio cilj Briselskog sporazuma i dobro je što je potpisan, istakla je Beširević.

Ona, međutim, problem vidi u tome što su Albanci odigrali jednu lukavu kartu i u celu priču oko Briselskog sporazuma umešali svoj Ustavni sud, koji je poništio Sporazum kao neustavan, iako to nije zadatak suda.

  • Ne mogu se sva pitanja rešiti pravnim standardima. Ovo pitanje zahteva politički dogovor i sada je na Albancima, a to je jedina naša karta koju imamo i na koju treba da igramo, da izvrše što su potpisali, rekla je Beširević.

Na to, kako je istakla, treba da reaguje i Savet Evrope, ako razmišlja o budućem članstvu Kosova u toj panevropskoj organizaciji, jer se krše prava srpske manjine.

Upitana da li se predsednik Srbije, u ovom interegnumu dok je Vlada tehnička, a Skupština još nije konstituisana, ponaša u skladu sa Ustavom, Beširević je konstatovala da se njegovo ponašanje danas ne razlikuje od onog u prethodnom mandatu.

Kako je ocenila, onako kako se ponašao dok je bio u bivšem mandatu, a vrlo često je kršio princip podele vlasti, on se i danas tako ponaša.

  • Ne vidim neku razliku. To je manir populističkog vođenja vladanja države. On na televiziji makar 50 puta dnevno na ovaj ili onaj način prekrši neku ustavnu odredbu, ukazala je Beširević.

Na opasku da konsekvence takvog kršenja Ustava nisu baš iste kao pre 24.februara i ruske agresije na Ukrajinu, ona je podsetila da je predsednik političar, koji gleda kako da se postavi u ovoj situaciji..

  • Kao predsednik, ima obavezu da vodi računa o interesima Republike Srbije, ali u političkom smislu on verovatno vodi računa i o sopstvenom i interesu svoje partije, rekla je Beširević.

Kako je napomenula, on još nije ispoštovao ustavnu odredbu da ne može da bude predsednik partije dok je predsednik Republike. Tu je problem, tu je koren, to uopšte ne predstavlja iznenađenje, jer se on sve vreme tako ponaša.

Beširević, istovremeno, predviđa da će Srbija morati da menja Ustav, ukoliko je EU, kako sada izgleda, iz geopolitičkih razloga rešila da se ozbiljno bavi priključenjem država Zapadnog Balkana.

Prema njenim rečima, ako ulazite u EU, onda deo svojih suverenih prava prenosite i ustupate Uniji. I to mora da se kaže u Ustavu.

  • Srbiji potreban moderniji ustav, koji će mnogo konkretnije reflektovati zaštitu ljudskih i manjinskih prava, kao i princip podele vlasti, jer u tom domenu još postoji prostor za manipulaciju, naglasila je Beširević.

Upitana o stavu EU da u članstvu ne želi „novi Kipar, s obzirom na kosovski problem, ona je konstatovala da je preduslov za takav stav Brisela da sve članice Unije priznaju Kosovo i podsetila da pet država to još nije učinilo.

  • Postoji i problem emocija u Ustavu, koji 2006. godine nije donet da uredi vlast i zaštiti ljudska prava u Srbiji, nego iz straha od gubitka Kosova. Znači osnovna emocija u Ustavu je strah, ocenila je Beširević.

Osim toga, kako je primetila, imate očekivanja velikog dela građana da se državni funkcioneri odupru nezavisnosti Kosova.

  • Sada smo došli do ivice, ali moramo kroz pregovore i normalizaciju da vidimo da li u Ustavu možemo da nađemo neko rešenje po uzoru na neke druge ustave, rekla je Beširević, koja smatra da „to još nije izgubljeno“.

S druge strane, ona je svesna da u Ustavu možemo da napišemo šta hoćemo, ali da stvari moramo da posmatramo i iz perspektive međunarodnih odnosa, međunarodnog prava i prava EU.

  • Evropska unija je rekla da Kosovo ima evropsku budućnost. Dalje ne može zbog činjenice da pet država odbija da prihvati priznanje, a odbija, ne zbog nas i što voli Srbiju, nego zbog svojih unutrašnjih problema slične prirode, zaključila je Beširević.
Fotografija: FoNet/Milica Vučković
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.