LAZAR ANIĆ – SVETSKI ATLETIČAR, ZA KRAGUJEVAC NEVIDLJIV

Sport

 

Zbog povrede i operacije proslavljeni skakač u dalj Lazar Anić preskače Svetsko atlletsko prvenstvo u dvorani  i  Evropko prvenstvo u Berlinu,  i planove za ovu godinu seli u 2019., ali obećava još bolju formu 

 

Za dvadesetsedmogodišnjeg Lazara Anića , može se komotno reči da polako ulazi u anale državne atletike, s obzirom na dosadašnje trijumfe u kraljici sportova. Atletiku je počeo da trenira 2005.  u Atletskom klubu „Radniči”. To je ujedno klub u kojem je započeo svoje prve atletske korake i klub kome i danas pripada.

Prvi put je izborio mesto u državnoj reprezentaciji 2009. godone. On je prvi Srbin koji je skočio preko 8m u 21.veku, što malo ko zna. Lični rekord mu je 8,15m, što predstavlja  treći rezultat svih vremena u Srbiji. Međutim, pre pobrajanja šta je sve osvojio ovaj telentovani momak u sportskoj karijeri , možda je trebalo reći i da je 2015. godine  diplomirao na Fakultetu Inženjerskih nauka u Kragujevcu, i stekao zvanje – master inženjer mašinstva, što je, takođe, za svaku pohvalu s obzirom na zgusnut kalendar takmičenja.

Lazar Aanić nikada se javno nije eksponirao, tako da mnogi u Kragujevcu i ne znaju dokle je dosegao u sferi sporta, jer atletika nije u dovoljnoj meri popularizovana kod nas.

Iako trenutno živi u Novom Sadu, on je i dalje veran svom matičnom klubu, i svom rodnom gradu. Ovaj  razgovor počinjamo pitanjem o postignućima, zato što uvek dela govore više od reči.

 

Pobrojte važne trofeje i osvojene kupove?

 

-Osam puta sam bio šampion Srbije, zatim šampion Balkana u dvorani, šampion Balkana na otvorenom, dva puta pobednik skoka u dalj Kupa Evropskih Šampiona, kao  i pobednik skoka u dalj Ekipnog prvenstva Evrope u Tel Avivu. Bio sam finalista Prvenstva Evrope u dvorani u Beogradu, finalista Prvenstva Evrope na otvorenom u Amsterdamu, zatom učesnik Svetskog Prvenstva u Londonu i najbolji atletičar za 2017.

 

Najveće dostignuće.

 

– Mislim da još uvek nisam postigao svoj pun potencijal i da će najveće dostignuć tek doći. Za sada svojim najvećim uspehom smatram preskočenih 8m i odlazak na Svetsko Pvenstvo.

 

 Ko Vam je uzor?

 

– Od kada se bavim atletikom odnosno skokom u dalj kao uzor mi je Kubanac Ivan Pedroso, za mene najbolji skakač svih vremena iako je njegov lični rekord 9 -i rezultat svih vremena.

 

 Opišite kako ste uopšte počeli da trenirate atletiku?

 

–  Pa to je vrlo jednostavno opisati, sa roditeljima sam otišao na stadion i rekao da želim da treninram atletiku.

 

Sećate li se prvog trenera, od koga ste pojaviše naučili?

 

– Naravno, Branko Krsmanović. On me je prvi dočekao i naučio prvim atletskim koracima.  I ono što je veoma važno – pomogao mi je da svoje samopouzdanje dignem na veoma visok nivo.

Omiljena disciplina?

– Iako je skok udalj moja primarna disciplina i disciplina koja me je dovela tu gde jesam, nije mi jedina i voljena disciplina.

Volim gotovo sve discipline kraljice sportova, a pored skoka udalj to su skok u vis, skok s motkom, bacanje koplja, bacanje kugle…

 

  1. Da li ste se nekada pokajali što ste izabrali baš atletiku, s obzirom da se u našoj zemlji jako malo ulaže u nju?

 

– Gotovo sam siguran da se svaki atletičar makar jednom zapitao zašto baš atletika i da li bi sa istim ulaganjem, žrtvovanjem mogao postići mnogo više nego u atletici. Sve ima svoje prednosti i mane. Problem sa našom atletikom je prvenstveno taj što se jako malo ulaže u nju. Možda je to ulaganje više u odnosu na neko drugo vreme ali je svakako veoma malo. Naša atletika jednostavno nema neke osnovne uslove za napredak, sve se svodi na improvizaciju. Tek kada sami sebe dovedete do nekog nivoa onda dovedete sebe u poziciju da budete na nekom finansiranju i da budete u mogucnosti da sebi obezbedite sve sto je potrebno.

 

  1. Na poslednjem takmičenju doživeli ste povredu. Da li će to uticati na vašu karijeru?

 

-Da biste napredovali potrebno je da imate kontinuitet treninga i dobrih takmičenja bez povreda. Taj kontinuitet je prekinut ovom povredom tako da će dfinitivno uticati negativno, počevši od ove godine. Umesto da budem na Svetskom prvenstvu u dvorani i da se borim za medalju na Evropskom u Berlinu ja ću godinu provesti u oporavljanju od operacije. Ono što je na meni je da psihički ostanem kako treba i da ovo iskoristim kao motiv više i budem bolji nego što sam bio.

 

  1. Proglašeni ste za najboljeg srpskog atletičara u 2017. godini. Da li je to u vašem rodnom gradu, Kragujevcu, primećeno na odgovarajući način?

– Na koje god takmičenje da odem, na kojoj god televiziji da se pojavim, koji god intervju da dam, predstavljam ne samo sebe, već svoj klub, grad i državu. Svima je poznata kragujevačka skakačka škola, svima osim našem gradu. To je zaista veoma tužno i ja sma lično duboko razočaran što za grad praktično ne postojim. Ušao sam u finale EP u Amsterdamu, zatim u finale EP u Beogradu, postao prvi Srbin koji je u ovom veku preskočio 8 m, učestvovao na Svetskom prvenstvu na kojem su u mojoj disciplini učestvovala samo dvojica ljudi u istoriji naše države, a grad kao grad nije mogao ni da čestita ni da ugosti, a o nekom priznanju, nagradi da ne govorimo, ni meni ni mom treneru Željku Obradoviću. Ne govorim ovo jer sam ja sam željan toga, ali me zaista rastužuje činjenica što se moj rodni grad, jedan od najvećih u Srbiji, ne bavi svojim građanima, svojim sportistima i talentima, dok daleko manji gradovi (Jagodina, Kraljevo, Čačak, Priboj…)  svojim sportistima i ostalim talentima svake godine uručuju nagrade i priznanja i daju im do znanja da grad to vidi i da grad to prepoznaje.

 

  1. Prošle godine ste učestvovali na Svetskom prvenstvu u atletici u Londonu. Pored takmičarskog dela, to je i prilika za susret sa svetskom atletskom elitom. Kada je o uslovima za pripreme reč – gde se nalazi srpska atletika?

 

-Za profesionalno bavljenje atletikom uslovi su solidni i na bazi improvizacije kada je letnji deo sezone u pitanju. Kada dodje zima, kiša i sneg uslovi za profesionalno bavljenje postoje samo u Beogradu i Novom Sadu.

  1. Za vas je vezana, ako tako može da se kaže, anegdota. Da vam je potreban led kojim hladite mišiće nakon treninga. Da li u svetu ima i drugih metoda? 

– Ovo pitanje bih možda preformulisao s obzirom na to da led koriste svi sportisti.

Ulazak u led  i ledenu vodu je način na koji mi sportisti oporavljamo mišiće od napornih treninga i na taj način ih najbolje pripremamo za naredni.

 

  1. Kakvi su planovi za 2018.?

 

– Pa, planove za 2018, s obzirom na okolnosti, pomeramo za 2019. a za 2018. ostaje da operacija i oporavak što bolje prodju i da u takmičarsku 2019. uđem maksimalno spreman.

 

Elizabeta JOVANOVIĆ

 

Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.