Lela Vujošević: Žensko lice Kragujevca

Društvo Milica

Kragujevac je grad bogate istorije, koji je po mnogo čemu bio prvi. U ovom gradu su osnovani prva vojna muzika, prvo pozorište i prva gimnazija u Srbiji. Zbog ponosa koji istorija ovog grada budi u nama dužni smo da znamo ko su bili Miloš Obrenović, Radomir Putnik i Josif Šlezinger, ali zašto je naša dužnost stišana ispred imena sestara Ninkovć, Draginje Todorović i Mejbel Stobart?

Narod je, kao i istoričari, nepravedan prema ženskoj istoriji, jer je nepravedan prema ženi. Borba koja traje vekovima iznova rađa pobede i 2016. godine sociološkinja Lela Vujošević objavila je knjigu „Žensko lice istorije Kragujevca“ kao deo istraživačkog projekta koji se bavi znamenitim ženama Srbije.

Kao prva ženska istoriografija ovog grada, zauvek će biti aktuelna i važna, stoga smo Leli Vujošević postavili par pitanja o njenom delu

Kako ste došli na ideju da pišete o znamenitim ženama Kragujevca?
  • Jedna fenomenalna žena iz Novog Sada, prof. emerita Svenka Savić, inicirala je, pre više od dve decenije,  istraživačko-izdavačke projekte bavljenja ženama koje su značajne za istoriju gradova Srbije. Najpre je objavljena knjiga o znamenitim ženama Novog Sada (1999), zatim  Kikinde i Kruševca (2010). Usledile su knjige o ženskoj istoriji Beograda, Užica,  Bajine Bašte, Leskovca i Semberije (2012), Niša (2013), a moja knjiga “Žensko lice istorije Kragujevca” objavljena je 2016. godine.  Ova ideja se proširila i na region, pa su, u istom duhu, objavljene knjige o znamenitim ženama iz Bosne i Hercegovine u 20 veku,  znamenitim ženama u istoriji grada Banja Luke I Ženska mapa Crne Gore.  
Koliko dugo i na koje načine ste istraživali?
  • Radila sam na knjizi 5-6 godina, natenane i “za svoju dušu”, jer nisam bila vezana nikakvim rokovima. Koristila sam svu moguću dostupnu građu,  a posebno lične i porodične arhive koje su mi prosledjivali potomci žena kojima sam se bavila. Period rada na knjizi poklopio se sa veoma mučnim periodom u mom profesionalnom životu, pa mi je bavljenje sudbinama žena koje su istrajavale na svom putu, uprkos porodičnim, institucionalnim, društvenim I kulturološkim ograničenima I inhibicijama, davalo snagu I podsticaj da se lakše nosim I sa svojim nedaćama.
Da li ste imali podršku neke institucije?
  • Da, Grad Kragujevac je dao finansijsku podršku, preko konkursa za izdavaštvo. Ta podrška je bila presudna da rukopis bude objavljen. Ja nastavljam da se bavim ovom uzbudljivom temom, a ona iz godine u godinu dobija sve veću globalnu i nacionalnu relevantnost.  Eto, u toku je izrada murala sa likovima znamenitih žena iz srpske istorije, pa će Kragujevac dobiti mural sa likom akademkinje Ljubice Marić. Ona nažalost, nije ostavila svoj umetnički doprinos našem gradu (na primer, nikada nije imala prilike da komponuje za Veliki školski čas), ali činjenica da se Kragujevac pominje kao grad njenog rođenja u biografiji koja se proučava  u celom svetu, daje joj zavičajnu utemeljenost.
Osim znamenitim ženama pojedinačno, Vaša knjiga se bavi ženskim školama i društvima. Kako su se razvijala ženska društva u Kragujevcu?
  • Ženska društva su u Kragujevcu i Srbiji nastala na razmeđu 19. i 20. veka, istovremeno kada se formiraju i druga građanska udruženja širom Evrope. Žene su se rado i u velikim broju uključivale u rad ovih udruženja, jer im je to omogućavalo afirmaciju, javni angažman i društvenu promociju koja im je, na osnovu tadašnjih društveno konkstruisanih uloga I institucionalnih ograničenja, bila otežana. Takođe, u gradovima jača društvena nejednakost  i sve više narastaju socijalni problemi,  a nije bilo institucija koje bi ih sanirale. Žene su, pored toga, kroz ženska društva davale doprinos I nacionalnoj ideji, ali su istovremeno širile svoje horizonte  i emancipovale se.  Zato su ženska društva veoma važna za društvenu I kulturnu istoriju.
Ko su žene o kojima se govori u ovoj monografiji i kakav trag su ostavile u istoriji ovog grada?
  • U knjizi se pominje na stotine žena koje su ostavile progresivnog traga u istoriji Kragujevca, od polovine 18. veka do prve decenije 21. veka. One su se, individulano ili kao deo pokreta i društvenih inicijativa, borile za svoju afirmaciju, za ideale u koje su verovale  i time otvarale prostor i za naredne generacije žena.  S druge strane, ako pitate naše sugrađane, teško da bi mogli da se sete barem pet-šest žena značajnih za zavičajnu istoriju. U gradskim pejzašima našeg grada (imena ulica, ploča,  spomenika) i dalje je upisana muška rodna dominacija. Zato smatram da bi Kragujevac, ako želi da izraste u jedan moderan evropski grad sa postmodernim spletom identiteta, odnosa I tokova, trebalo da u javnom prostoru obezbedi veću prisutnost žena, u simboličkom smislu.
Zašto je ženi bilo toliko teško da se izbori za svoje mesto u društvu i kako su se te borbe odrazile na današnjicu?
  • Svakome je teško da se odrekne svojih privilegija, pa tako i muškarcima, na globalnom nivou. Borba žena za ravnopravnost je najduža borba u istoriji ljudske civilizacije. Žene su se vekovima, širom planete, raznim strategijama i sredstvima borile za svoja ljudska prava. Nigde im ona nisu bila poklonjena, već dobijena uz velike žrtve. U većini zemalja one su izvojevale svoja politička, ekonomska i socijalna prava, a naša zemlja je pravno izjednačila žene sa muškarcima Ustavom iz 1946 i Zakonom o nasleđivanju iz 1955. i u tom smislu bila je među najprogresivnijim državama sveta. Poslednjih par decenija se na globalnom nivou intenzivno ukazuje na razne vidove diskriminacije žena, pa je Evropska unija 2021. godine u centar svojih programa stavila upravo pitanja rodne ravnopravnosti.
Ko danas piše istoriju grada?
  • Pišu je svi, ali je ne piše je niko, u inovativnom smislu. Presipa se iz šupljeg u prazno. Takva je situacija u celoj zemlji. I sami istoričarači se nemarno bave svojim poslom. Biraju “lake teme”, prepisuju I reinterpretiraju već postojeće, umesto da istražuju po arhivama gde postoji ogroman broj građe koju niko nije video. Ruku na srce, i institucijama koje su zadužene da čuvaju I konzerviraju građu, taj nemar ide na ruku. I konačno, kriva je država koja ne finansira istraživanja , već prevashodno digitalilzaciju. MIslim da nam je svima dojadilo neprestano bavljenje istorijom Kragujevca prve polovine 19. veka. Potrebna nam je istorija koja će odražavati pluralni identitet ovog grada, a ženska istoriografija je njen neizostavan deo.
Piše: Anica Manojlović
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.