Miloš Đuran postao redovni član SANU – Od Bosanskog Grahova do najvišeg zvanja

Društvo

Na izbornoj Skupštini Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), koja je održana 4. novembra, od ukupno 54 kandidata, izabrano je 12  redovnih, 13 dopisnih i pet inostranih članova. Nakon tajnog glasanja među kandidatima koji su ispunili kriterijume za redovne članove SANU našlo se i ime Miloša Đurana, profesora Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu sa Odeljenja hemijskih i bioloških nauka. Do izbora za redovnog dr Đuran je bio dopisni član SANU, a trenutno je i upravnik Centra za naučno-istraživački rad SANU i Univerziteta u Kragujevcu, koji postoji već 30 godina. Nakon profesora Miloša Kojića, Ivana Gutmana i počivšeg Milorada Bojića, Miloš Đuran je četvrti akademik iz Kragujevca.

Oduvek je voleo hemiju

Prof. dr Miloš Đuran je od 2001. godine redovni profesor na PMF-u. Bio je upravnik Instituta za hemiju, prodekan za finansije, prorektor za nastavu i rektor Univerziteta u Kragujevcu. Među prvima u Srbiji počeo je da se bavi istraživanjem u oblasti bioneorganske i medicinske neorganske hemije i do sada je dao značajan doprinos razvoju ovih oblasti kod nas. Od oktobra 2017. godine je u penziji.

Objavio je 130 naučnih radova u međunarodnim časopisa sa impakt faktorom, 20 radova u časopisima nacionalnog značaja, dva udžbenika na srpskom jeziku čiji je izdavač PMF u Kragujevcu i jednu monografiju koja ima nacionalni značaj.

Od 2009. do 2015. godine bio je član Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. Član je Matičnog naučnog odbora za hemiju Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Upravnog odbora Fondacije „Tempus za Srbiju”.

U znak priznanja i zahvalnosti za ukupan doprinos radu Srpskog hemijskog društva izabran je za zaslužnog člana Društva i dobitnik je medalje Srpskog hemijskog društva za trajan i izvanredan doprinos razvoju hemije.

Od srednjoškolca iz Bosanskog Grahova koji je na studije otišao gde i najveći broj njegovih drugova – u Beograd, do dopisnog, a onda i redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor Miloš Đuran prešao je dug put. Iako je ovo priznanje došlo kao nagrada za njegov sveukupni rad, profesor je u intervjuu za „Kragujevačke”, 2015. godine kada je izabran za dopisnog člana SANU, objasnio  da nikada tokom rada nije razmišljao o tome da bude akademik. Trudio se da se što više bavi naučnim radom i da svoje rezultate objavljuje u najboljim domaćim i međunarodnim časopisima, da odlazi na konferencije i tamo uči i da bude u dodiru sa savremenim kretanjima u oblasti hemije. Sve to, ali i rad na fakultetu od čoveka zahteva da praktično nema radno vreme.

Oduvek je je voleo hemiju i rad na fakultetu i nije mogao da zamisli dan da nije tamo. Bilo da je praznik ili vikend, obavezna je šetnja do kancelarije, gde uvek ima nešto da se uradi.

Iz Beograda prešao u Kragujevac

Nije tajna da je uživao u radu sa studentima, posebno sa brucošima. Uvek je imao na umu da polovina studenata koji upišu hemiju je tu jer to zaista vole, a druga polovina su oni koji nisu uspeli da upišu medicinu ili farmaciju. Zato je najviše želeo da svi ostanu na hemiji i trudio se da im približi gradivo, da vide da ništa nije teško. Držao se maksime da nije znanje znanje znati, nego je znanje znanje dati.

Mada u srednjoj školi nije mogao ni da zamisli da će hemija biti njegovo zanimanje, iako je imao sklonosti prema prirodnim naukama, matematici, biologiji,  to se ipak dogodilo. Ni kada je upisao fakultet nije sebe zamišljao kao profesora, već je samo želeo da položi prvi ispit.

Kolege su ga, kao dobrog studenta, savetovale da bi bilo dobro da iz Beograda pređe u Kragujevac, u tada istureno beogradsko odeljenje, jer je to bio Univerzitet u nastanku, pa su mu bile bolje šanse da napreduje. Tako je i uradio, a zanimljivo je da je na kragujevački Univerzitet došao 1976, iste godine kada je on i osnovan.

Kako je Fakultet tek bio nastajanju, nije bilo ni Instituta za hemiju, laboratorija, bilo je tek nekoliko profesora, nije bilo adekvatnih uslova za rad. Da nije pogrešio što se nastanio u Šumadiji i da je napravio pravi izbor, uverilo ga je priznanje Akademije nauka i umetnosti. Za dopisnog člana, pre šest godina, predložili su ga članovi Akademije sa odeljenja hemije i biologije, na šta je naročito bio ponosan. 

Ovo poslednje priznanje došlo je kao nagrada za sveukupni rad i doprinos nauci, a najveći podsticaj uvek su mu bili najbolji mladi studenti, koji žele akademske karijere i koji su ga uvek podsticali da radi više i bolje.

Pored studenata veliku zahvalnost duguje i svojoj porodicu, supruzi i dvojici sinova jer su se, kaže, oni žrtvovali i odricali slobodnog vremena, pomoći u kući, putovanja, jer je svaki sat proveden na fakultetu bio sat koji nije bio sa njima. 

Sada je pred njim da opravda poverenje koje mu je dato, a za kraj se osvrnuo i na činjenicu da je on tek četvrti profesor sa kragujevačkog Univerziteta koji je postao član najznačajnije naučne ustanove u zemlji.

Dr Đuran je izjavio da je uveren da na kragujevačkom Univerzitetu postoji veliki broj profesora naučnika koji kao i on zaslužuju da budu članovi SANU. S obzirom da je Univerzitet osnovan pre više od 50 godina, dovoljno vremena je prošlo da, u najmanju ruku, bude bar više kandidata za članove, što je dobro za Univerzitet jer on vredi onoliko koliko vrede i njegovi članovi, rekao je profesor Đuran. 

Piše: Gordana Božić, Kragujevačke
Tagovi:

2 komentara

  1. Podobni clan SPS, presao u SNS i odmah akademik, prvo dopisniK 2015., pa redovni 2021. Naucni doprinos smejurija, uvlakacki cista desetka.

    1. Ne razumem ove pljuvačke kometare. Čovek ima sve potrebne reference da bi postao član SANU. A to da li je u SPS, SNS ili nekoj drugoj političkoj organizaciji je njegova lična stvar. Ne znam odakle tolika količina mržnje kod nekih naših sugrađana. Pa zar nije to velika čast (ne samo za profesora Đurana) za naš grad da dobije još jednog akademika?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.