- Jedina šansa da iskoristimo poljoprivredne potencijale je agresivan pristup podsticajnoj politici, politici subvencija, kako bi se ono što imamo održalo na tom nivou jer u suprotnom, u kratkom periodu, i to će se smanjiti i beležićemo iz godine u godinu pad u poljoprivrednoj proizvodnji, rekao je danas predsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) i narodni poslanik Miroslav Aleksić na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu u Skupštini Srbije.
Aleksić naglašava da poljoprivreda nije na vrhu prioriteta vlasti i da se sistem raspada, kao i da poljoprivreda opstaje samo zbog toga što nam je Bog dao plodno zemljište, dobru klimu i vodu i vredan narod i dodaje da je, što se tiče Ministarstva poljoprivrede, tu raspad sistema.
- Šampioni ste u tome koliko ste ministara promenili u prethodnih 13 godina vlasti. Nema nijednog resora koji je promenio više ministara nego poljoprivreda i to je pokazatelj kakvo je stanje, politika i strategija. Na današnjoj sednici nema ministra koji treba da vodi strategiju poljoprivrede ove države i koji treba da zastupa poljoprivredne proizvođače u Srbiji, dodao je on.
On je upitao šta preduzimaju država Srbija i Ministarstvo poljoprivrede shodno najavama suše koja će biti tokom ovog leta i podseća da su voćari stradali od mraza, desetkovani su prinosi voćarskih kultura, a kolike su bile štete od grada niko više i ne broji i država se time ne bavi.
- Najavljuje se da će cena pšenice biti od 17 do 19 dinara, što znači da će pet kilograma pšenice biti potrebno za jednu kiflu u pekari. To je odnos i slika stanja u Srbiji. Poljoprivredna proizvodnja je fabrika pod vedrim nebom i dešavaju se poplave, grad i suša, ali kad država ima strategiju i kada se u poljoprivredu investira, lakše se pretrpe krizne situacije, kazao je Aleksić.
Prema njegovim rečima, u izveštaju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede od 43 strane na samo dve strane je Uprava za agrarna plaćanja koja najviše zanima poljoprivrednike.
- Na pragu smo jula i hoću da mi odgovorite kolika su neisplaćena dugovanja poljoprivrednim proizvođačima po osnovu svih podsticaja i subvencija iz 2024. godine. Na sva usta govorite kako je budžet za podsticaje za 2025. godinu milijardu evra. Znaćemo koliko je onda kada oduzmemo ono što dugujete iz 2024. godine. Poljoprivrednici traže sigurnost i predvidivost da znaju na šta mogu da računaju od države. Ako ste raspisali konkurs za nabavku mehanizacije i ako je neko kupio traktor ili podigao plastenik ili protivgradnu mrežu, računao je na novac od svoje države koja ga je obmanula i morao je da uzme kredit i pozajmi novac, naveo je on.
Aleksić objašnjava da sa druge strane imamo fiktivna gazdinstva u Vojvodini, kao i da ljudi koji kupuju ili su vlasnici velikih površina zemlje, dobijaju od države podsticaje, a zemlju zapravo ne obrađuju vlasnici, već paori.
Šta ćete preduzeti po tom pitanju? Da li ćemo nekim tajkunima i ljudima koji sede u hladovini na Dorćolu da isplaćujemo podsticaje po hektaru, a da oni koji zaista obrađuju zemlju nemaju pravo na novac, a moraju da rade jer od toga žive. Kad smo već kod ratara, zašto organizatorima proizvodnje i otkupljivačima ne obezbedite kreditne linije u jesen i proleće pred setvu? Zašto se udruženjima poljoprivrednika i zadrugama ne obezbedi da mogu biti kreditirani za svoje članove, upitao je on.
On kaže da kako danas stoji poljoprivreda govore brojke i ako govorimo o govedarstvu i proizvodnji mleka, broj goveda se smanjuje i dodaje da ljudi sa sela znaju šta znači kada neko izvede kravu iz štale, on je više ne vraća, posebno u trenutnim okolnostima.
- Kada pričate o podsticajima manite se više priče koliki su bili 2012. godine. Poljoprivreda nije trošak za državu već investicija. Proizvodnja hrane je najveće oružje budućnosti i to znaju sve države. Imamo 4,5 miliona hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, ali suština nije u broju već u nepostojanju strategije i vašem neznanju, s obzirom da 13 godina upravljate poljoprivrednom politikom, a rezultati izostaju, zaključio je Aleksić.