Može li Ulica Lole Ribara u Kragujevcu biti ulica starih zanata

Na Danima arhitekture u Piranu, u Sloveniji, koji su ove godine održani 33. put, izložena su i dva rada studenata kragujevačkog FILUM-a – idejno rešenje Studentskog kulturnog centra i regeneracija dela starog gradskog jezgra – Ulica Lole Ribara.

Autor prvog rada je studentkinja osnovnih studija Katarina Urošević, a drugog studentkinja master studija Marija Vojisavljević. Mentori su im bile profesorke Katarina Lončarević, Bojana Pašajlić i Natalija Bogdanović.

Na uglednoj manifestaciji u Piranu, koja je ove godine organizovana pod nazivom „Iskrena arhitektura“, a poslednjih godina otvorena je i za studentske radove. 

Selekcija projekata za Piran radila je dr Bojana Pašajlić, a radovi su nastajali tako što su studenti u toku akademske godine dobijali lokacije za koje treba da urade projektni zadatak, odnosno idejni projekat prema svojim vizijama. Cilj je da se studenti motivišu za praktični rad i smotre poput piranske služe im kao prvi koraci ka profesionalnoj afirmaciji. Sada su se bavili arhitektonskim segmentima iz kragujevačkog starog gradskog jezgra.

• Ono što smo hteli da postignemo kroz predmete na Katedri za unutrašnju arhitekturu jeste da naučimo studente da cene i vrednuju stara kulturna dobra i da nauče i prihvate adekvatan način kako to može da se zanovi. Pritom da se ne brišu elementi koji čine prošlost, a samim tim i nas, već da se oni izdvoje, adekvatno prerade i na taj način dobiju novu vrednost, kaže dr umetnosti Katarina Lončarević.

Prvo idejno rešenje je rekonstrukcija objekta u centru grada, poznat kao zgrada „Peka“ i kuća Save Nikolića, abadžije u Studentski kulturni centar. Rešenje je inspirisano transponovanjem stilskih karakteristika rimske civilizacije u savremeni enterijer. Ovaj projekat je radila studentkinja Katarina Urošević pod mentorstvom dr um. Katarine Lončarević i dr Bojane Pašajlić.

Drugi projekat zamišljen je tako da se kroz obnavljanje nekadašnje zanatske Ulice Lole Ribara oživljavaju zanati koji su deo nasleđa Kragujevca. Svaki student dobija po jedan do dva objekta, u zavisnosti od gabarita enterijera, i „bavi se“ zanatima koji su postojali krajem 19. i početkom 20. veka. Ideju objekta bombondžinice i drogerije je smislila studentkinja Marija Vojisavljević, a mentori su joj bili dr Bojana Pašajlić i master inženjer arhitekture Natalija Bogdanović. 

• Ideja za ova dva projekta potekla je od internog „dogovora“ na Katedri da se bavimo različitim objektima u Kragujevcu i njihovom urbanom revitalizacijom, kako bi skrenuli pažnju na vrednost arhitekture koju posedujemo, a koja se u poslednje vreme devalvira ili se na nju ne obraća pažnja. Treba da se bavimo onim što imamo, kaže profesorka Pašajlić. 

Bojana Pašajlić i Natalija Bogdanović planiraju da napišu knjigu koja će biti i priručnik o regeneraciji Ulice Lole Ribara, sa svim gotovim rešenjima i predlozima, gde će svaki objekat u toj ulici biti obrađen.  

Ova ideja je nastala kao „spona“ dva predmeta. Natalija Bogdanović navodi da su društveno-humanističke nauke obrađivale kraj 19. i početak 20. veka Ulice Lole Ribara. Zaključili su da ne postoji dovoljna veza između društvenih nauka, umetnosti i arhitekture i želele su to da promene. Koncept koji je usvojen poziva se na građevinski pravilnik za grad Kragujevac iz 1937. godine, koji jasno kaže kakav treba da bude odnos između enterijera, arhitekture i ulica. Analiziran je istorijski okvir ulice, kako se razvijala i način na koji su se Zavod za zaštitu spomenika kulture i urbanizam grada odnosio prema njoj. 

U prostoru između ulica Lole Ribara, Kralja Aleksandra I Karađorđevića („Glavne“) i Branka Radičevića postoji blok koji može da reši niz problema oko nedostatka javnih prostora.

• To su blokovi koje treba problematizovati i razmišljati o njima ispočetka. Tražili smo idejna rešenja u prošlosti i naišli smo na interesantan projekat iz 1980. godine. Iako se mnogo toga promenilo u međuvremenu, postoje elementi na koje možemo i sada da se pozovemo, tvrdi Natalija Bogdanović.

Doktor umetnosti Lončarević kaže da je ovo svojevrsno promišljanje kako mladi ljudi žele da vide svoj grad, odnosno kako da umanje vizuelno zagađenje koje je zahvatilo njegov centar. 

Piše: Maja Đorđević, Kragujevačke