U trenutku kada beba prvi put otvori oči, započinje neverovatan proces razvoja. Prva godina života deteta puna je nevidljivih, ali ključnih promena koje oblikuju temelj emocionalne sigurnosti. Upravo tu, u tom tihom, ali intenzivnom razvoju, počinje i priča našeg današnjeg sagovornika.
U ovonedeljnoj emisiji „Na zdravlje“ razgovarali smo sa psihološkinjom i osnivačicom „Kopas vaspitanja“ Jelenom Marušić o tome gde roditelji greše i kako na adekvatan način da pomognu svojoj bebi.
- Jako je bitno da u prvoj godini života budete u kontaktu sa bebom, da odgvorite na njen plač. Ne morate odmah da ustanete, ali da ogovorite – stiže mama, to je bebi odgovor. Jer kad ne postoji odgovor beba dobija poruku da nije dovoljno vredna ili da je ostavljena. Odgovor je važan jer tada gradimo afektivnu vezanost, za Glas Šumadije govori Jelena Marušić.
Dodaje i to da se u prvoj godini života pokreće puno stavri, od osećaja privrženosti, socijalne interakcije, do motornog razvoja.
- Beba prva tri meseca mutno vidi i ona reaguje na glas, zato se savetuje da pričamo sa bebom. Ako ne znate šta da pričate, uzmite knjigu pa čitajte, jer beba čak pamti i tonalitet kojom pričate priču, navodi Jelena Marušić.
Navodi i to da roditeljski instinkt gradimo, da učimo da budemo roditelj.
- Jer da postoji majčinski instinkt ne bismo imali zlostavljanja u roditeljstvu. Na žalost to ne postoji, već ga gradimo. Normalno je da se pojave strahovi, to je nešto novo, odgovorni ste za jedno malo biće koje zavisi od vas. Treba da zadovoljite njegovo fizičke i emotivne potrebe, a nekada roditelji ne umeju da se snađu, dodaje psihološkinja.
Jelena dodaje da roditelji treba da budu otvoreni, jer okružene od roditelja očekuju da će sve da znaju.
- Vrlo je bitno da imate podržavajuće okruženje u tom periodu. Čak i kad kažete da osećate strah ili da ne znate šta treba da uradite – i to je u redu. U roditeljstvu ćemo sigurno negde pogrešiti, koliko god učili i edukovali se, ali je važno da te greške u nekom trenutku ispravljamo, da budemo otvori za to, da ne budemo rigidni, pocrtava Jelena.
Psihološkinja smatra da beba oseća kada smo u miru, a kada smo nervozni, jer beba prati naše neverbalno, naš ritam disanja.
- Kad vidite da ste uznemireni, teško da ćete smiriti dete. Zato je bitno da partneri budu zaista partneri. Kad se unervozi mama ili se tata umorio, da jedno drugo nadopunjete. Ili prosto spustite dete, dok se malo umirite, dodaje Jelena Marušić.
Navodi da je česta pojava da roditelji žele sami da čuvaju dete, bez pomoći baka i deka, ali ona smatra da je važno da se uključi šira porodica.
- Vrlo je bitno da budemo otvoreni i da kažemo da nam treba pomoć. Jer nekada je to mentalitet žena – da možemo sve same. Visoka očekivanja nas uvode u stanje stresa, tražiti pomoć je normalno, govori Jelena.
Smatra da dete u tom periodu ne treba da koristi digitalni sadržaj, jer sadržaj na youtube-u nije dvosmerna komukacija, bebi treba razgovor.
- Vrlo mi je bitno da roditelji zapamte da je važno da odgovaraju na bebine potrebe od samog starta. Da vode račune čije savete slušaju i da prate sebe. Da se igrate, da imate puno interakcija sa detetom, zaključuje Jelena Marušić.
U dodiru, u pogledu, u nežnom odgovoru na bebin plač. Danas smo, kroz reči naše gošće, psihološkinje Jelene Marušić naučili da prva godina života nije samo početak – ona je temelj.