NOVE SMENE DIREKTORA

Društvo

U 100 škola u Srbiji od 1. septembra biće uveden jednosmenski rad, u okviru pilot-projekta, a neki od kriterijuma po kojima će ustanove biti izabrane su da imaju đačku kuhinju ili da se hrana može dostavljati iz najbližeg okruženja, zatim da budu dobro opremljene za sportske aktivnosti, da imaju đačke zadruge i niz drugih sadržaja, kako bi boravak učenika u tim školama bio sadržajan.

Jednosmenski rad ne može da se uvede preko noći. To je desetogodišnji posao koji će biti zapisan i u novoj Strategiji obrazovanja – kaže u intervjuu za Danas Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

On najavljuje da će prelazak na rad u jednoj smeni omogućiti i nova mreža škola, koja u martu treba da bude usvojena.

– Lokalnim samoupravama ćemo poslati poslednji poziv da nam dostave svoje predloge nove mreže škola, a krajnji rok da ona bude usvojena je mart. Beograd je posao skoro završio, neki su već poslali svoje predloge, a ima lokalnih samouprava za koje znamo da taj posao nisu ni počele da rade, i ako ne ispoštuju zakonski rok, mi preuzimamo odgovornost. Pokušavamo da taj posao uradimo demokratski. Još nemamo procenu mogućih tehnoloških viškova, ali sigurno znamo da viška prostora ima u osnovnim i srednjim školama, a da on fali fakultetima i visokim školama – ističe Šarčević.

* Kao platforma za novu mrežu škola je poslužila studija Svetske banke. Šta piše u tom dokumentu?

– Pomoć Svetske banke nam je dragocena, ali taj dokument nije obavezujući, jer mi mrežu radimo prema svom modelu. Lokalne samouprave se veoma razlikuju, tako da je nemoguće primeniti svuda iste standarde. U Bojniku, recimo, imate smanjenje broja đaka, a u susednom Doljevcu nema tih problema. Pokušavamo stvari da postavimo strateški. Ako smo u Kragujevcu otvorili centar za celoživotno učenje, tome je prethodilo povezivanje sa Fakultetom tehničkih nauka. Imali ste dve tehničke srednje škole od kojih je spajanjem nastala jedna, čime smo oslobodili jednu zgradu da Filološko-umetnički fakultet odvojimo u dve celine. Gde god smo mogli uređivali smo sistem, a kada nova mreža bude gotova, znaćemo tačno u kojoj regiji je višak, a gde manjak kvadrata, pratićemo čak i projekcije gde postoji trend rasta populacije i u tim sredinama nećemo mnogo menjati. Cilj jeste da grupišemo decu i obezbedimo im dobre pedagoške uslove, ali ne po cenu da ih vozimo kilometrima i ugrozimo neka područja. Smanjenje broja đaka u nekim sredinama otvara mogućnost za uvođenje jednosmenskog rada u školama.

* Za šta je upotrebljen školski prostor koji se oslobodio ranijim spajanjem nekih obrazovnih ustanova?

– U Beogradu je deo iskorišćen za povećanje kapaciteta predškolskih ustanova, a u drugim opštinama se sada na tome radi. Ideja je da se ti objekti koriste za potrebe obrazovnog sistema. Nov prostor biće obezbeđen za Geografski, Fakultet bezbednosti, nove zgrade dobiće fakulteti muzičke i primenjenih umetnosti, FON, a predlog je da se na lokaciji iza Elektrotehničkog fakulteta izgradi nov objekat, koji će biti njihovo vlasništvo. Po Srbiji će se graditi i centri izvrsnosti, poput Petnice i Tršića. Pionirski grad je nekad bio istraživačka stanica za Beograd i ja sam kao mlad profesor tamo vodio programe astronomije, ekologije i geografije. Na Goču ćemo napraviti centar za prirodne nauke, u saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom u Kragujevcu i Gimnazijom u Kraljevu. Koristimo stari učenički dom u Trsteniku, ali i tamošnju visoku strukovnu i srednju tehničku kako bismo napravili centar za robotiku. Ideja je i da Studentsko odmaralište na Avali promeni namenu i da bude centar za ekologiju, jer trenutno služi samo za odmor i to ćemo precizirati u Zakonu o učeničkom i studentskom standardu. Radi se i na centru za tehničke inovacije u Valjevu, koji će se baviti održivim oblicima energije. Pokušavamo da podignemo i infrastrukturu centara za promociju nauke i da postanu deo evropske mreže. Sve ove objekte će koristiti i učenici i studenti, a moći će da služe i za međunarodnu razmenu.

* Kakve nepravilnosti je pokazala analiza primene stručnog uputstva o formiranju odeljenja i da li će neko odgovarati za kršenje propisa?

– Tu analizu smo radili najpre u šest školskih uprava, ali smo proširili i na ostale. Trenutno se radi u muzičkim i školama za decu sa smetnjama u razvoju. Uglavnom se manipulisalo brojem učenika, tamo gde imate odeljenja sa 12 i 13 đaka, prikazivano je da ih ima 15 i 16. Čak smo otkrili četiri sumnjiva savetnika u školskim upravama koji su zaduženi za finansije da su u tome učestvovali. Problem je što ne možete rasformirati odeljenje u toku školske godine, pa verovatno nećemo ništa raditi do kraja školske godine. Ali ako je u pitanju drugi razred, ne možemo još šest godina održavati lažnu strukturu zato što je neko namerno hteo da pogreši. Zloupotreba je više u osnovnim nego u srednjim školama, jer u ovim drugim imate konkurs za upis učenika.

* Problem sa zloupotrebom CENUS-a nije od juče. On je nasleđen i ponavlja se od kad ste postali ministar. Ali je utisak da više pretite smenama nego što smenjujete. Lakše ste smenjivali svoje saradnike nego direktore koji su kršili zakon.

– Direktore koji su činili lakše prekršaje ćemo opomenuti, ali svi koji su „muvali“ neće biti reizabrani. Oni koji su činili teže prekršaje biće smenjeni, jedan broj već početkom drugog polugodišta. Ali ima tu jedna druga stvar. Odbio sam da potpišem imenovanje dva direktora, jednog u Vojvodini i drugog u Novom Pazaru jer imaju problem sa Agencijom za borbu protiv korupcije. Ti kandidati su dobili većinu i na nastavničkom veću i na školskom odboru, guraju ih u svim glasanjima iako ne ispunjavaju uslove konkursa. I onda sam ja taj koji krši demokratske procedure. Naravno da neću da potpišem saglasnost, jer nismo donosili zakon da bih ga ja sada kršio.

* Jeste li mogli da se oduprete pritiscima?

– Negde su uspeli da isfingiraju uslove, ali nekada nemate boljeg kandidata. Zato su licence poslednji filter i idemo ka profesionalizaciji direktora.

* Ali čak i da verujemo u Vaše namere da odstranite uticaj politike iz obrazovanja, praksa pokazuje drugačiju sliku. S druge strane, Vi ste jedan, a interesa je mnogo…

– Polako ih sistem sređuje, ali je to decenijski problem i ne može da se reši preko noći. Ali je bitno da dugoročno pravimo jak i stabilan sistem.

* A da li je u redu da pred izbore u Lučanima posetite srednju školu čiji je direktor dozvolio da se u fiskulturnoj sali održava stranački skup? To je direktno kršenje zakona.

– To sam kasnije saznao. Ali u nekim sredinama je fiskulturna sala i gradska hala i koristi se za više namena. Tu imate jednu igru da se lakše dobijaju dozvole ako se vodi kao gradska hala i ako škola, recimo, završi nastavu u tri-četiri sata, zar treba da zabrani rukometnom klubu da je koristi?

* Ali ako je sala vlasništvo škole i koristi se za stranački skup, a direktor prizna da nije mogao opštini da kaže „ne“?

– Ne treba to da radi. To su neke loše navike sa kojima se borim na dnevnom nivou. Ali da li ste me čuli da sam pomenuo „p“ od politike od kad sam postao ministar? Bavim se isključivo obrazovanjem i naukom. Nije problem doneti dobar zakon, problem je njegova primena.

* Šta su prioriteti u narednom periodu?

– Čeka nas veliki posao na izradi strategije i za to nam je na raspolaganju cela 2019. godina. Jedan tim će se baviti predškolskim, osnovnim i srednjim obrazovanjem, a drugi visokim obrazovanjem i naukom. Ovih dana se očekuje i prvi sastanak tima koji će se raditi nacrt zakona o finansiranju visokog obrazovanja. Da bi se uložilo više novca mora se promeniti način finansiranja, jer se model po broju studenata pokazao kao veoma neefikasan. Završen je izbor privremenih rukovodstava na 13 strukovnih akademija, i stalnih za akademiju koja je nastala spajanje dve visoke poslovne škole u Beogradu i Blacu. Napravili smo malu revoluciju u načinu organizacije i finansiranja strukovnog obrazovanja. Izbor privremenih organa smo želeli da uradimo u paketu, kako bismo izbegli pritiske sa lokala, jer su u pitanju razni interesi. Očekujemo da će u roku od tri meseca akademije dobiti stalne ograne, a cilj je da do juna budu izabrani i menadžeri.

* Zašto se ne rešava dugogodišnji problem preklapanja termina održavanja takmičenja i iz kog razloga se postavlja ograničenje da učenik može izaći najviše na takmičenja iz dva predmeta? Rekli ste da je za Vas Stručno uputstvo o organizaciji takmičenja, koje propisuje pomenuto ograničenje, preporuka opšte prakse. Kako je moguće da onda Vaši službenici to tumače kao obavezu, kao i neke škole?

– To je uvek važilo kao nepisano pravilo i nije obavezujuće. Pedagoška preporuka je da su dovoljna takmičenja iz dve nauke i jednog sporta ili umetnosti, ali ako dete želi da izađe na veći broj takmičenja, niko ga u tome ne može sprečiti.

* Početkom februara očekuje se prva isplata zarada uvećanih za devet odsto. Uspeli ste da ujedinite sindikate, koji su nezadovoljni povišicom…

– Meni je svejedno da li je jedan ili 19 sindikata, jer mislimo isto i nikad se nismo razlikovali, s tim što ja moram da zastupam ono što je moguće. Mnogo energije smo izgubili oko zakona o platama i ako je iko u minusu za to vreme koje ćemo čekati, to sam ja. Svakom bi lično značilo povećanje plate, ali ja pokušavam da iza sebe ostavim sistem, da rezultati redovnog rada i ishodi budu osnov napredovanja zaposlenih u prosveti kroz platne razrede.

Izvor: DANAS

Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.