Obezbeđena lična pratnja deci sa smetnjama u razvoju, ostala polemika oko skale

Društvo

Na vest da roditelji dece sa invaliditetom moraju od početka ove godine da plaćaju usluge ličnog pratioca deteta, iako se grad obavezao da će to finansirati, reagovala je Stranka slobode i pravde sa zahtevom da se ova odluka ukine.
U saopštenju koje su prosledili medijima navedeno je da je „inkluzija dece zakonski definisana, spada u obavezu lokalnih samouprava koju je većina gradova i opština odavno uvela. Kragujevac se po ovom pitanju oglasio nedavno, iako je još prošle godine dobio izveštaj državnog revizora, gde mu se to nalaže kao obaveza”. 

„Grad nema obavezu da plaća”

Pomenuta usluga počinje da se sprovodi od ove godine, iako je odluka doneta pre godinu dana. Zbog kašnjenja sa javnom nabavkom, za novu školsku godinu ova usluga nije  obezbeđena, kao što je to već urađeno u Beogradu i drugim gradovima i opštinama.

Grad Kragujevac obezbedio je ovu podršku za 27-oro dece, a iznos sredstava opredeljenih za tu namenu je 3,5 miliona dinara. 
Daleko manji gradovi obezebedili su mnogo više novca, pa je tako recimo u Odžacima opredeljeno preko šest miliona dinara, u Babušnici pet, Prijepolju 10,5 miliona dinara. Većina gradova ove usluge plaćaju u celosti, bez učešća roditelja – korisnika usluge. 

Osim toga, roditelji, u zavisnosti od primanja, moraju da učestvuju u plaćanju pratioca, u iznosu od 20 posto, pa do pune cene usluge. Kako je cena ove usluge 346 dinara po satu, 20 posto je oko 69 dinara, odnosno između sedam i 10 hiljada dinara mesečno. Puna cena ide i do 40 hiljada mesečno. Ovo je veliko opterećenje za roditelje koji već imaju znatne izdatke za dodatnu podršku logopeda, fizikalnih terapija, pomagala.
 
Načelnik Uprave za društvenu delatnost Nikola Ribarić, u čijoj je ingerenciji ova oblast, objašnjava da lični pratilac nije usluga koja je obavezna u sistemu socijalne zaštite, ali da grad želi da ova usluga bude dostupna deci sa smetnjama u razvoju koja su uključena u vaspitno-obrazovni proces – predškolsku ustanovu ili školu, pa sve do kraja redovnog školovanja, uključujući i srednju školu. 

Sama usluga zavisi od potrebe deteta i kreće se u okviru uobičajenih aktivnosti kojima se pruža podrška kod kretanja deteta, održavanja lične higijene, hranjenja, oblačenja i komunikacije sa drugima. Detetu se pomaže u javnom prevozu, pri korišćenju kolica ili drugih pomagala, orjentacije u prostoru ukoliko dete ima problem s vidom. Podrazumeva se i pomoć u ishrani, u komunikaciji sa drugom decom i osobljem škole ili predškolske ustanove u zavisnosti od uzrasta. Pratilac ove aktivnosti obavlja svakim radnim danom u skladu sa planom, programom i radnim vremenom ustanove. 

Problem je u tome što se poistovećuje usluga personalnog asistenta i pratioca. Dok je prva u ingerenciji Ministarstva prosvete, druga je u domenu socijalne zaštite i ne podrazumeva pomoć u učenju gradiva. Lični pratioci ne mogu biti roditelji, bliski srodnici, već osobe kojima je to posao.

Četiri meseca zakašnjenja

Zbog tendera koji je raspisan tek u oktobru, pošto je već počela školska godina,  kasnilo se sa pružanjem usluge četiri meseca, što je ostavilo prostora za kritiku, u smislu da je ova usluga došla na dnevni red pod pritiskom državnog revizora.
Svaka lokalna samouprava ima stručnu komisiju koja razmatra potrebe deteta i oni su preporučili da je za 27 dece potrebna usluga ličnog pratioca. To je različita usluga u odnosu na pedagoškog asistenta, koji je prisutan na nastavi, učestvuje u radu sa učiteljem i pomaže detetu u delu koji se tiče obrazovnog sistema. Lični pratilac samo prati dete i vodi računa o njemu na odmoru, da može da ode do toaleta,  da ga odvede od škole do kuće, da mu pomogne da se u svojoj kući pripremi za školu, da koristi gradski prevoz, objašnjava Ribarić.

Trebalo je da grad ovu uslugu obezbedi kroz postupak javne nabavke, ali je to učinjeno tek po „naređenju” Državne revizorske institucije. Tek u oktobru raspisana je javna nabavku, a potom zaključen ugovor sa najpovoljnijim i jedinim pružaocem usluga – „Niveus timom” iz Gornjeg Milanovca, tako da ova usluga počinje po završetku zimskog raspusta 24. januara. 

Ribarić tvrdi da je to bila samo preporuka, (DRI) i da ne predstavlja obavezu za lokalne samouprave . Ipak, Kragujevac je ušao u postupak javne nabavke kada se tačno znalo koliki će broj dece sa invaliditetom biti upisan u školu. Ova usluga trenutno se odnosi na 27 osnovaca, dok za stariju decu komisija nema podatke. Zašto?

Verovatno će se naknadno javljati roditelji starije dece Centru za socijalni rad i oni će dobijati tu uslugu. Inače, Centar za socijalni rad vodi evidenciju o osobama sa različitim oblicima invaliditeta.  Prošle godine bilo je 289 dece,uzrasta do 18 godina, kaže Ribarić.

Za realizaciju ove usluge grad je opredelio 3,5 miliona dinara, a u zavisnosti od potreba taj iznos će povećavati. Ribarić je objasnio i da po regresnoj skali  korisnik može  uslugu da dobije besplatno, da plati delimično ili u potpunosti,  što zavisi od prihoda porodice. Ukoliko, recimo, prihodi ne prelaze 8.500 dinara po po članu porodičnog domaćinstva ova usluga je besplatna. 

Najviše treba da plate roditelji koji imaju prihod do 42.000 dinara po članu. Oni plaćaju 20 posto iznosa u zavisnosti od usluga koju su koristili u tom mesecu. Primera radi, ako je roditelj koristio 50 sati ličnog pratioca deteta, odnosno ukoliko je dete išlo dve-tri nedelje u školu platiće učešće između dve i četiri hiljade dinara, što i nije mnogo u odnosu na mesčna primanja od preko 160.000 dinara, objašnjava Nikola Ribarić.

Ukoliko su prihodi od 160 do 300 hiljada dinara plaća se učešće od 40 posto, a ova skala se povećava kako se i primanja porodice povećavaju. Oni koji imaju preko pola miliona mesečno plaćaju uslugu u celosti. Tako na primer, ako bi dete koristilo pun fond sati – celodnevnu pratnju, mesečno bi izašlo na četrdesetak hiljada dinara. Ali, retko to bude toliko, već  je oko 20.000 mesečno za one sa dubljim džepom. 

Kada nismo imali ovu uslugu socijalne zaštite nije valjalo što je nema – sad kada je imamo – opet ne valja. Prosto, zakon je dao mogućnost uvođenja regresne skale, mada postoji i zdravstveni sistem koji to pokriva. Postoji i tuđa nega i pomoć za svu decu  koja su obolela od različitih oblika invaliditeta. Taj novac je i namenjen za negu i pomoć osobi sa invaliditetom, zaključuje Ribarić. 
 

Autor: Elizabeta Jovanović

https://www.kragujevacke.rs/GRAD/Obezbedjena-licna-pratnja-deci-sa-smetnjama-u-razvoju-ostala-polemika-oko-skale/

Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.