Za nepuna četiri i po meseca ove godine medicinski je zbrinuto 55 osoba zbog ujeda pasa, a u 2021. bilo je ukupno 135 takvih slučajeva. Grad zbog toga plaća milionske odštete po izvršnim sudskim presudama
Poslednjih dana bilo je učestalijih ujeda pasa, potvrđeno je za Kragujevačke u Zavodu za Hitnu medicinskupomoć, gde se ukazuje prva pomoć povređenim licima, a potom se, po potrebi, upućuju kod hirurga. Najdrastičniji primer desio se u Spomen parku kada je pas ujeo prolaznika za šaku, ostale povrede nisu bile toliko drastične. Ispostavilo se da nisu ujedali samo psi lutalice na javnim površinama, nego i životinje koje imaju svoje vlasnike, a zabeležen je i jedan napad na vlasnika, koga je ljubimac povredio po licu, ali su povrede bile samo površinske.
Da broj takvih povreda na godišnjem nivou nije zanemarljiv, potvrđuju izvanični podaci Skupštine grada, gde je nadoknada šteta po izvršnimsudskim presudama za ujede pasa zauzela visoko drugo mesto. Od sedam miliona evra, koliko je grad u 2021. godini platio za sve „penale” po sudskim presudama, prva je eksproprijacija zemljišta (3, 3 miliona evra), a ostalo je otišlo za isplatu odšteta za ujede pasa i mačaka kao i druge povrede nastale na javnom mestu.
Zvanični podaci Hitne pomoći, koje je Kragujevačkim dostavila dr Jelena Tijanić, načelnica službe za urgentnu medicininu, pokazuju da broj povreda nastalih ujedom pasa iz godine u godinu raste i da je za nepunih pet godina evidentirano ukupno 405 povreda ove vrste.
Primera radi, 2017. godine ukazana je medicinska pomoć devet puta zbog ujeda pasa, naredne svega tri, da bi od 2019. broj rapidno rastao. Tako je u 2019. bilo 95 intervencija, naredne 108, a prošle godine taj broj je narastao na čak 135. Od početka ove godine već je evidentirano 55 ujeda.
Ti ujedi ni malo nisu naivni, pogotovo ako je u napadima učestvovalo više životinja.
Zašto psi ujedaju – na to pitanje ni veterinari nemaju precizan odgovor. U velikoj meri, kažu, to zavisi i od ophođenja prema njima, kako su trenirani, koliko su stari, koje su rase... Ispostavilo se da mešanci lutalice najčešće povređuju ljude. A šta izaziva agresivno ponašanje životinja, da li je to zbog nekog nezadovoljstva, zanemarivanja, ili vaspitanja životinje da bude „opasna” dok je živela kod vlasnika, to je za neku drugu priču.
Evidentno je da je držanje kućnih ljubimaca iz godine u godine u stalnom porastu. Ne takmiče se ljudi samo u odabiru retkih, plemenitijih rasa, nego i po broju. Nikakva retkost da se pronađe čovek sa 40 mačaka u stanu od pedesetak kvadrata, poput slučaja iz naselja „Aerodrom”, ali to je ekstremni slučaj. Postoje domaćinstava koja broje i po više od dozvoljenog broja kućnih ljubimaca, u odnosu na gradsku odluku koja definiše koliko je dozvoljeno životinja u kolektivnom smeštaju. Obično se za to sazna tek pošto se neko od komšija pobuni, ili ukoliko se nešto nemilo desi.
Međutim, sve je više napuštenih životinja – izbačenih na ulicu da se same snalaze, zbog čega se neretko mogu sresti čitavi čopori koji krstare gradom, pogotovo u sezoni parenja. Tada, doduše psi neretko napuste vlasnika, pa kreće potera putem društvenih mreža. Preko njih idu upozorenja da neki pas pokazuje poremećaj u ponašanju i da se ljudi pripaze, poput pudlice koja je bila agresivna i nasrtala na decu u centru grada, da bi se preko fejsbuka kasnije saznalo da je postala takva nakon što joj je pre par dana preminula vlasnica.
Preko društvenih mreža takođe ide i apel za bolesne ili povređene pse ili mačke kojima je potrebna hitna medicinska pomoć i udomljavanje, a najčešće preko sajta „Crvena šapica”. Druge nevladine organizacija imaju u svom sastavu prihvatilišta za napuštene životinje i pružaju im utočište, da ne bi završile u rukama šintera.
Pse i mačke koji ostanu na ulici zbrinjavaju u azilu za životinje, koji je u sklopu JKP „Šumadija”, gde čekaju nekoga ko će ih udomiti. Pojedini vlasnici obično nemaju uslove da se i dalje staraju o kućnim ljubimcima, ili je vlasnik preminuo, pa ostatak porodice ne želi da preuzme brigu o njima. Učestala pojava je i da građani uzimaju štence da bi udovoljili deci ili unučićima, pa kad odrastu postaju im tertet i ostavljaju ih na milost i nemilost ulici ili nekoj zabačenoj seoskoj sredini. Često i oni postaju nasrtljivi na javnim mestima.
Ipak, nešto je i do ljudi.
Obeštećenja za ujed psa ili mačke: Sporazumom maksimalno 80.000 dinara
Gradsko veće je jula 2018. godine donelo Pravilnik o postupku i načinu rešavanja zahteva za mirno rešenje sporova za naknadu štete nastale usled ujeda pasa ili mačaka lutalica. Na taj način grad je prvi put uredio ovu oblast u postupku vansudskog poravnanja, štoje efikasnije i ekonomičnije.
Otuda je svako fizičko lice koje je pretrpelo štetu usled ujeda psa ili mačke lutalice, pre pokretanja sudskog postupka zao stvarivanje prava na naknadu nematerijalne štete, kao i u toku sudskog postupka, a pre donošenja pravosnažne odluke, u prilici da podnese pisani zahtev za naknadu štete Gradskom pravobranilaštvu.
U slučaju ujeda psa ili mačke lutalice oštećeno lice je obavezno da u roku od 48 sati podnese pisanu izjavu u JKP „Šumadija” – služba Zoohigijene. Izuzetno, kakoje Pravilnikom predviđeno, taj rok zbog medicinske interevencije može biti produžen najduže do 72 časa. Obavezna dokumentacija podrazumeva – fotokopiju lične karte, kompletnu lekarsku dokumentaciju, službenu belešku od strane Policijske uprave, kao i fotografiju povrede.
Pravobranilaštvo je dužno da zahtev dostavi Komisiji za utvrđivanje osnova i visine naknade štete u roku od pet dana. Komisija o prihvatanju ili odbacivanju zahtevao dlučuje u rokuod 15 dana. Polovinu iznosa, koji se, u zavisnosti od povrede, krećeo d 20.000 do 80.0000 dinara, snosi grad, a drugu polovinu JKP „Šumadija”.