OPERA U KRAGUJEVCU I DRUGE PRIČE

Društvo Kultura

 

Iako su mediji operu „Didona i Enej“ najavljivali kao prvu u istoriji Kragujevca, jedina tačna činjenica jeste da je prvi put za 70 godina postojanja Muzičke škole „dr Miloje Milojević“ dan škole pomeren. Upravo zbog izvođenja opere i slobodnog termina u Knjaževsko srpskom teatru. Dan škole, 15. maj, nije obeležen, a većina profesora nije ni dobila karte za operu.

Događaji koji su prethodili obeležavanju jubileja, 70 godina postojanja Muzičke škole, kao i dani nakon izvođenja opere, koja je ocenjena kao najznačajniji ovogodišnji događaj u kulturi Kragujevca, prete da pomute utiske sa izvođenja opere. Opera kompozitora barokne epohe Henrija Persela najavljena je kao „delo umetnika iz Kragujevca, uz izuzetak gostujućeg reditelja iz Beograda Tadije Miletića“. Mediji su preneli da u operi „ravnopravno učestvuju profesori i učenici Muzičke škole ’dr Miloje Milojević’“, a na plakatima koji su najvaljivali događaj kao organizator se navodi se Muzička škola, u saradnji sa Knjaževsko srpskim teatrom i uz podršku grada.

Što je prva netačna činjenica, jer je organizator događaja, zapravo, Muzička omladina – Kragujevac za koju samo znamo da predstavlja  udruženje građana sa sedištem u Muzičkoj školi, koja je za taj projekat dobila milion dinara na gradskom konkursu za sufinansiranje projekata u kulturi.

Mediji, takođe, navode da su organizatori projekta pomoćnici direktorke Svetlane Stojiljković – Lidija Jevremović i Miljan Beloica, inače blizak članu Gradskog veća za kulturu Miljanu Bjeletiću. Razlog zbog koga škola nije direktno učestvovala na pomenutom konkursu, već je projekat obeležavanja jubileja škole prijavljen preko udruženja građana „Muzička omladina – Kragujevac“, mnogi vide u tome što pomoćnici direktora u tom slučaju ne bi mogli da naplate honorare za poslove za koje redovno primaju platu.

Muzička omladina se ne pominje kao organizator, a zvanično je nosilac projekta. Na plakatima, kojima je izlepljen grad, stoji samo ime Muzičke škole kao organizatora (u saradnji sa Knjaževsko – srpskim Teatrom) pa je zbog opasnosti da se projekat obori i raskine saradnja, došlo do kompromisnog rešenja – u digitalnim verzijama plakata dodat je logo Muzičke omladine, ali je u odštampanim ostalo samo ime Muzičke škole.

REŠENjE_o_finansiranju_i_sufinansiranje_projekata_programa_i_manifestacija_u_kulturi_iz_budžeta_grada_Kragujevca_za_2018_2183102883963

Profesori škole, sa kojima je Glas Šumadije razgovarao, a učestvuju u projektu, iznenađeni su, kažu, činjenicom da opera nije projekat škole već Muzičke omladine – Kragujevac.

Muzička omladina  Kragujevca je postojala devedesetih godina kao organizacija i radila je unutar škole. Organizovala je seminare festivale, ali se posle 2000. godine to Udruženje ugasilo. U školi je grupa profesora osnovala Udruženje ljubitelja umetnosti „Ljubica Marić“, koje je trebalo da organizuje ono što škola kao ustanova ne može – seminare , školska takmičenja, predavanja… Profesori harmonike osnivaju udruženje Orkestar Harmonika Kragujevac.

Negde 2012. Muzička omladina Srbije pokreće inicijativu da se imovina Muzičke omladine Kragujevca popiše, da se evidentira… Tadašnji direktor Muzičke škole inicira osnivanje udruženja Muzička omladina – Kragujevac, kao novo udruženje, da bi se ta imovina sačuvala, poput klavira u Narodnom muzeju, koji je nabavljen preko Muzičke omladine…

Dirketorka Muzičke škole Svtlana Stojiljković, nakon izvođenja opere, medijima je izjavila da „jedno ovakvo barokno delo, monumentalno, mislim da nije bilo izvedeno na ovim prostorima“ (Na YouTube se može videti izvođenje Muzičke škole „Isidor Bajić“ iz 2014.). Reditelj Tadija Miletić je rekao da „Kragujevac ima apsolutno sve moguće kapacitete za jedan ovakav projekat“.

Kako tvrde pojedini profesori, u danima nakon premijere opere, u školi se vode prepirke oko isplate honorara, jer, kao saznajemo, visina i način isplate honorara učesnicima, koje predviđa projekat, razlikuju se od, navodno, usmenih obećanja izvođačima.

Čitava priča oko obeležavanja dana Muzičke škole „dr Miloje Milojević“ i izvođenja opere, nameće određena pitanja: da li škole u Srbiji jubileje, kao i ostale svečanosti i priredbe, moraju da organizuju preko udruženja građana, kako bi na taj način jednostavnije obezbedile potrebna sredstva iz gradske kase; ako je za prvo izvođenje opere „Didona i Enej“ izdvojeno milion dinara iz gradskog budzeta, ko će i na koji način finansirati najavljena redovna izvođenja od septembra u Knjaževsko – srpskom Teatru?

Glas Šumadije je odgovore na ova pitanja pokušao da dobije od člana Gradskog veća (i funkcionera SNS-a) Miljana Bjeletića, koji se u svim razgovorima pominje kao neko ko iz senke upravlja svim događajima. Preko informativne službe Grada Kragujevca poručio je „da je u strašnoj gužvi“ i da nema vremena za razgovor.

Opera,izvedena povodom dana Muzičke škole najavljena je i kao početak stalne operske produkcije u Kragujevcu. Trebalo bi podsetiti da je već bilo sličnih najava posle izvođenja opere „Na uranku“ i još par projekata („Travijata“ „Jevgenije Onjegin“..) i iskoristiti iskustvo kako se i sudbina ranijih ne bi ponovila

Tagovi:

4 komentara

  1. Као један од професора школе, упркос томе што нисам добио карту за премијеру опере, морам да наведем да су утисци колега који су присуствовали били одлични и да треба честитати свим учесницима на обављеном послу и уложеном труду.
    Што се хонорара тиче, претпостављам да би требало једноставно проверити шта је обећано учесницима а шта је стварно предвиђено пројектом.
    Људи су под притиском и с правом негодују али некоме је изгледа у интересу да чланови колектива буду окренути једни против других.
    Честитам на избору теме!

    1. Dobro veče Bojane, hvala na ovako lepim rečima, potrudićemo se da za reprizu opere, za koju naglašavam da će je neminovno biti, budu obezbedjene karte. Ovo je više bio tehnički problem i ograničenost prostora.
      Želim da naglasim da se vodi polemika oko nekih manje bitnih i nekonciznih stvari, ono što je najbitnije da je opera izvedena, uspešnije nego očekivano! To ko je odgovoran ili ne, manje ili više, spomenut ili ne je drugi plan celokupnog cilja ovoga projekta. Lično sam uradio kompletnu scenografiju, kostimografiju, imao solističku ulogu i bio u horskom ansamblu, i ni u jednom trenutku se nisam zapitao, šta dobijam za uzvrat. Mogao bih i ja jedan članak da napišem pa tako redom.
      Uz dužno poštovanje svima, nema mesta negativnim utiscima i pokušajima rušenja kulture. Govorim u svoje ime, a molio bih i druge da malo objektivnije sagledaju stvari.
      Hvala! 🙂

  2. Добро вече, Алекса😊.
    Ево, прочитао сам твој синоћни коментар на мој коментар и морам да кажем да сам искрено дирнут свим обавезама које сте ви ученици и остали чланови ансамбла опере изнели на својим плећима.
    У потпуности се слажем да су полемике које се воде непотребне и споредне.
    Од изузетне важности је да ученици наше школе, нарочито они највреднији и најодговорнији, којима припадаш, не буду злоупотребљени ‘увлачењем’ у њих.
    Желим ти још много успешних извођења ове и других опера а за карте ћемо лако.
    Било би превише да и та обавеза падне на терет наших вредних ученика😊.
    Поздрав!

  3. Opera „Didona i Eneja“ (što je na srpskom jeziku pravilno pisanje imena „Eneja“) izvedena je po prvi put u Srbiji 1996. godine, na VI Festivalu rane muzike u Beogradu, sa Evelin Tab i Džonom Henkornom u glavnim ulogama, horom „Melodi“ i baroknim ansamblom „Sprecatura“ (Sprezzatura) iz Velike Britanije, koji je svirao na istorijskim instrumentima a koga je predvodio britanski čembalista Stiven Divajn. Od tada, u Srbiji je izvedena bar još 4 puta, uklj. gore-spomenuto izvođenje muzičke škole „Isidor Bajić“, ali godinu dana pre toga i izvođenje u Narodnom pozorištu u Beogradu 21. juna 2013., na svetski dan muzike, takođe pod Festivalom rane muzike (mecosopran Dragana Popović kao Didona, te bas Mihailo Šljivić kao Eneja). Operu je tad režirao Saša Gabrić, pripremili su je Marijana Mijanović i Predrag Gosta, orkestar su činili udruženi ansambli „Beogradski barok“ i „Nju triniti barok“ (New Trinity Baroque) iz SAD-a, a sa čembala je dirigovao Predrag Gosta. I on i Mijanovićka slove za naše najpriznatije specijaliste za baroknu operu, te su 2014. osnovali i Novu beogradsku operu, koja je predstavila u Srbiji (znači Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Pirotu…) do sada već 5 naslova: Hendlove opere „Orlando“ i „Akid i Galateja“ (kako se po pravilu na srpskom kaže), te Monteverdijeve opere „Krunisanje Popeje“ i „Orfej“. Ova poslednje-spomenuta dobila je čak i nagradu UMUS-a za najbolji muzički događaj u 2017. godini, snimljena je na CD, a može se i pogledatu na YouTube-u u celosti.

    Čestitke za izvođenje opere „Didona i Eneja“ u Novom Sadu sigurno stoje! To je veliki događaj i za Kragujevac, i region, i celu Republiku Srbiju. Inače, opera je prvi put izvedena daleke 1689. godine (a ne 1668. kako je izvestio RTV Kragujevac, pošto je Henri Persl rođen 1659. pa bi tada imao samo 9 godina), i pravo je remek-delo engleskog baroka. Inicijativa da se barokne opere više izvode više u Kragujevcu i u Srbiji je za sve čestitke!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.