OTVORENA IZLOŽBA O VELIKOM ZADUŽBINARU

Društvo Kultura

U Kragujevcu je sinoć otvorena izložba posvećena profesoru Jovanu Đ. Mirkoviću “Ljudi koji su menjali Srbiju”, koji je ostao zaapamćen i po tome što je ličnom hrabrošću na početku Drugog svetskog rata nakon ulaska nemačke vojske u grad spasao knjižni fond Narodne biblioteke u Kragujevcu koji su vojnici Vermahta počeli da uništavaju.

Na izložbi, čiji su autori Gordana Vučković, Jasmina Marković i Nemanja Brkić, predstavljeno je više od 200 originalnih dokumenata, predmeta i fotografija,  među kojima su i nedavno pronađeni dokumenti koji su prvi put publikovani u javnosti.

Tom prilikom predstavljena je i knjiga “Jovan Đ. Mirković – muzički pedagog, bibliotekar, kosmopolita, filantrop i zadužbinar”, autorke Gordane Vučković, koja je prikupljajući materijal za knjigu, u arhivu Muzičkog konzervatorijuma u Pragu pronašla do sada nepoznata dokumenta. 

Jovan Đ. Mirković je rođen 1871. u Beogadu i jedan je od prvih Srba koji je muzičko obrazovanje stekao na čuvenom Konzervatorijum u Pragu krajem 19. veka.

Pronašla sam njegovo svedočanstvo, stranu dnevnika Konzervatorijuma sa imenom studenta Mirkovića, monografiju koja je štampana povodom stogodišnjice te institucije gde se on pominje kao jedan od diplomaca i Protokol Skupštine Konzervatorijuna na kome se pojavljuje njegovo ime kao jednog od autora kompozicije koja je tom prilikom izvedena, rekla je Vučković.

Ona je dodala da ti dokumenti koji su prvi put predstavljeni javnosti na izložbi i u knjizi, „pokazuju da je Mirković već tada imao pred sobom otvorena vrata evropskih muzičkih metropola, ali je odlučio da se posle školovanja vrati u Srbiju“.

Predavao je muziku i nemački jezik u Prvoj kragujevčkoj gimnaziji. Autor je udžbenika “Škola pevanja” koji je doživeo sedam izdanja u knjižarnici Gece Kona u Beogradu.

Profesor Mirković nije bio ni bogati trgovac ni industrijalac, ali  je od svoje profesorske plate, koja ni tada, kao ni danas, nije bila velika, uspeo da formira jednu od najvećih privatnih  biblioteka u tadašnjoj  Jugoslaviji i podigne porodičnu kuću namenski projektovanu za biblioteku, koju je zajedno sa celokupnom svojom  imovinom, knjigama, muzikalijama (štampanim i u rukopisu), umetničkim slikama i nameštajem zaveštao gradu za biblioteku, rekla je Vučković.

U Mirkovićevoj kući-zadužbini danas se nalaze Dečje odeljenje, legati, Britanski kutak i njegova izuzetno vredna lična biblioteka koja broji 4.470 naslova. U radnoj sobi je polukoncertni klavir čuvene bečke fabrike “Anton Pokorni”, a na zidovima desetine umetničkih slika.  

Izložba i publikacija deo su projekta koje je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja.

Umro je  1945.  godine i sahranjen na Varoškom groblju u Kragujevcu.

Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.