Po šumama, gorama, tradiciji i vodenicama

Grad

Na najsvetijim i najsvetlijim tradicijama antifašizma i povodom 80. godina od početka oružanog ustanka naroda Srbije u kragujevačkom naselju Grošnica svečano je organizovano (re)otvaranje Petrove vodenice.

U njoj je pre osam decenija otpočeo ustanak naroda Srbije protiv fašizma i osnovan Kragujevački partizanski odred.

Petrova vodenica u Grošnici je zdanje iz 18. veka, a za spomenik kulture proglašena je 1972. godine. Prethodnih decenija je bila potpuno devastirana i spaljena, a sada je zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture Republike Srbije obnovljena.

U njoj je sada stalna postavka i to trojaka – jedan deo posvećen je partizanskim i ustaničkim danima i njen autor je Goran Milosavljević, viši istoričar arhivista iz Istorijskog arhiva Šumadije u Kragujevcu, Jelena Munjić konzervator i etnolog iz kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture koja je uradila segment o zaštiti narodnog graditeljstva i Nataša Nikolić, muzejski savetnik i etnolog čiji je deo posvećen vodenicama potočarama u ovom delu Srbije.

Rekonstrukciju je pomoglo Ministarstvo kulture ali je obnovljeni objekat i novu postavku otvorila ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, što zbog antifašističke borbe a i lepo je, kao neko zajedništvo i bratstvo i jedinstvo naših resornih ministarstava.

Zvanice, goste i putnike namernike dočekuju omladinci u narodnim nošnjama sa tradicionalnom pogačom i solju.

Sad, sa aspekta revizionističke istorije (ili ne) o partizanima može svašta da se kaže – ali da su umeli da odaberu mesto, umeli su (zato su valjda i pobedili), šumica, prijatno, ‘ladovina… A, ne k’o današnje vojskovođe i pseudo voždovi što prave parade na utrini na 40 stepeni pa svi da pocrkamo.

Tu na poljani pored, već spremljen čuveni grošnički vašar a ima i ringišpil.

Na drvenim zidovima vodenice ponovo su izloženi likovi i dela koje smo tokom protekle tri decenije već dobrano zaboravili: Raja Nedeljković, Toza Dragović, Voja Radić, drug Šane… Tu su i partizansko-kompartijske zastave i naoružanje. Rodoljubno.

Manifestaciji prisustvuje i Vlasta Božinović (94) iz obližnjih Lužnica, jedini danas živ partizanski borac iz ovog kraja koji se kao sedamnaestogodišnji učenik kragujevačke Gimnazije priključio Trećem kragujevačkom bataljonu koji će kasnije u Bosni ući u sastav Prve proleterske brigade. Na licu mesta padaju selfiji sa deda Vlastom i naravno fotka sa ministarkom.

Posle himne „Bože pravde“ okupljenima se obrati Željko Zirojević, predsednik kragujevačkog Saveza udruženja boraca narodno oslobodilačkog rata (SUBNOR) koji je skup upriličio. Za njega je ovo „kultno i zavetno mesto“ za Kragujevčane i Šumadince i „izvorište kragujevačkog partizanskog odreda“. On svoje izlaganje završi sa pokličem: „Živela Srbija!“ i sa istim uzvikom će i svi potonji govornici završiti svoje govore.

Gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić se skupu obrati sa „dame i gospodo“ (gaf, prikladnije je – drugovi i drugarice, al’ biće i toga) naglašavajući da ovakve istorijske činjenice svakodnevno moramo da ponavljamo jer je živih učesnika sve manje.

  • Zbog njihove odluke da se suprotstave fašizmu po cenu svog života, mi moramo da negujemo sećanje na te ljude i događaje. To je jedini ispravan put u budućnost. Za nas i za naše potomke. Za našu decu. Oni moraju da znaju ko su i kakvi su im koreni. Koliko je bila skupa sloboda u Drugom svetskom ratu – istakao je Dašić, podsetivši da je naša zemlja više puta bila na meti agresora i gospodara rata.

Da sada precima imamo šta da pokažemo i prikažemo i danas ponosno stojimo pred njima mišljenja je Miloš Jurišić, direktor kragujevačkog Narodnog muzeja, koji je naglasio da je Petrova vodenica više od dve decenije bila uništena i unižena vandalskim delovanjem onih koji su potpali pod „instant ideologije devedesetih godina“ a da njeno sadašnje obnavljanje jasno povlači liniju „između rušitelja i graditelja“. A onda je na red došla da se obrati i lično ministarka Darija Kisić Tepavčević.

  • Drugovi i drugarice (e, zato ona i jeste ministarka – prim. aut) svima koju su položili živote za slobodu dugujemo zahvalnost, jer su nama, njihovim potomcima, utrli put života u miru – rekla je ministarka Kisić Tepavčević, dodavši da je Republika Srbija posvećena i opredeljena principima antifašizma, slobodarstva i rodoljublja, da rata više ne bude.

Predsednik SUBNOR-a Srbije general Vidosav Kovačević, pre uručenja priznanja, jedini pomenu i Josipa Broza Tita i partiju (komunističku, jašta), jer realno ko je taj ustanak izveo i sproveo. Pomenu on Tita jednom al’ Vučića dvaput. Prvi, zato što po njemu, zahvaljujući predsedniku Vučiću, SUBNOR poslednjih godina „lakše nosi barjak slobode i slobodarstva“ a, drugi put povodom ordena kojim je Vučić odlikovao Željka Zirojevića (iz njihovog kragujevačkog ogranka za zasluge u borbi protiv pandemije kovida). Sad SUBNOR V.S. kovid? Pa, valjda – borba je borba. Živela Srbija!

U igrokazu (rodno senzibilisanom „jer su žene barabar vojevale sa muškarcima“) nastupiše glumci kragujevačkog Teatra. Bi sve, od Milunke Savić do Košara, poručnika Tasića iz Kovačevićevog „Georgija“, Rake Ljutovca i „neprijateljskih jeroplana iz pravca Lapova“, partizana, ilegalaca, „braće Rusa“, ratničkih dnevnika, beleški… Bi opet i „Živela Srbija!“ ali i u (ot)pevanoj verziji. Lepo, prigodno.

Narod pohrli u vodenicu. E, da je tada bilo toliko partizana – rat bi osetno kraće trajao. No, buna, ustanaka i ratova je bilo i biće, makar to kod nas ne manjka. Ali poseta ministarke Kisić Tepavčević upriličila nam je nešto što do sada nije bilo (da citiramo „Otpisane“ – „ne šetaju se nama ministri kroz Ralju svaki dan“). Ministarka je herojski i stoički, ne brukajući slavne pretke i potomke odgledala čitav program (dobro, nije bio predug), onda temeljito pogledala izložbenu postavku (i partizanski i vodeničarski deo) i strpljivo se islikala sa poštovaocima svih uzrasta (od najmlađih do najstarijih). Onda se posvetila novinarima, odgovarajući stameno, kano klisurina, na čitav potpuri pitanja kragujevačkih (i, svih ostalih) kolega. A teme, šarene, od novog talasa korone, treće doze vakcine, stanja u domovima za decu i stare do štrajka u „Fijat plastiku“. E, to ranije nije baš bivalo. Pa, ko kaže da su promene nemoguće. Živela Srbija!

Piše: Zoran Mišić, Danas
Tagovi:

1 komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.