Zaposleni u visokoškolskim ustanovama pokrenuli su peticiju za odbranu visokoškolskog obrazovanja u Srbiji. Peticija je namenjena svim članovima akademske zajednice, a do sada beleži 2202 potpisnika.
- Izražavamo duboku zabrinutost zbog informacija da se priprema donošenje novog Zakona o visokom obrazovanju, u izuzetno kratkom roku, a koji bi – ukoliko bude usvojen – doveo do trajne i nepovratne erozije javnog visokog obrazovanja. Ovaj Zakon predstavlja fundamentalni napad na autonomiju univerziteta, akademske standarde i javnu funkciju visokoškolskih ustanova. U pitanju nije reforma, već demontaža – radikalno menjanje uloga fakulteta i profesora, njihovo svođenje na „ponuđače usluga“ u sistemu koji se otvara ka potpunoj tržišnoj logici i komercijalizaciji obrazovanja, navode zaposleni u opisu peticije.
Oni ističu da se u insistiranju na nelegalnoj i nelegitimnoj onlajn nastavi, koja nema uporište u zakonima ni podršku studenata u blokadi, vidi poslednji pokušaj vlasti da uruši sistem visokog obrazovanja.
- To urušavanje počelo je sramnom Uredbom 5/35, neisplaćivanjem sredstava za materijalne troškove, nezakonitim umanjenjem plata univerzitetskom nastavnom osoblju i najavama ukidanja finansiranja državnih visokoškolskih ustanova. Fingiranje nastavnog procesa nanosi štetu studentima, nastavnicima i čitavom društvu. Fingirane diplome su nas i dovele do situacije u kojoj je svaki korak opasan po život, istakli su.
Osuđuju i nastojanja vlasti da zastraši i ućutka studente, profesore, aktiviste i građane različitim sredstvima mentalne, fizičke i finansijske prinude.
Ovom peticijom, kako kažu, zahtevaju sledeće stvari:
● hitno ispunjenje svih studentskih zahteva, uključujući i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora;
● hitno oslobađanje zatvorenih profesora, studenata i aktivista;
● stavljanje van snage Uredbe 5/35 (Uredba o izmeni uredbe o normativima i standardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta);
● obustavljanje rada na pripremi zakona koji ukida ili obesmišljava autonomiju univerziteta i ulogu države kao garanta kvaliteta i dostupnosti obrazovanja;
● obustavljanje svih pokušaja komercijalizacije i privatizacije visokog obrazovanja kroz zakonske i organizacione promene koje marginalizuju društvenu i naučnu misiju univerziteta.
Svoje kolege, članovima akademske zajednice, poručuju da se ne vraćaju (onlajn) nastavi dok se zahtevi ne ispune, dok se ne obustavi priprema Zakona i ne obezbede pravne garancije za opstanak javnog obrazovanja.
Spisak potpisnika nalazi se na linku.
Dragi moji,od momenta kad ste ušli na teren politike prestali ste da budete akademska zajednica u klasicnom smislu te reči. O kakvoj autonomiji govorite,bukvalno odrzavate politicke skupove na univerzitetima,pravite izbornu listu. Ne može se biti malo trudan, prestanite da se ponašate kao razmažena deca,ako ste se odlučili za politiku svu sreću vam želim,ali morate da se ponašate u skladu sa tim.
Bilo bi pametno i normalno odvojiti priče o visokom obrazovanju i politici. To što su studenti ušli na teren politike ne znači da su prestali biti studenti, i ne može se reći da su prestali da budu članovi akademske zajednice u bilo kom smislu. To bi značilo da ako si student onda su ti uskraćena neka ljudska (politička) prava kao što je npr. pravo na političko delovanje. To je potpuno neprihvatljiv stav i primeren je više pobornicima totalitarnog režima nego demokratski orijentisanim građanima. Jasno je da u društvu postoji i netrpljevost jednog dela javnosti prema studentskim protestima, ali to ne umanjuje njihov značaj za razvoj demokratije u Srbiji. Studenti su u ovom trenutku jedina politička opcija koja ima dovoljno snage i pameti da sruši Vučićevu diktaturu, jer su svi drugi politički akteri tu pali na ispitu.
Možda sam se nespretno izrazio, mislio sam na to da traže autonomiju i poštovanje iste na Univerzitetu, a prvi je krše svojim političkim delovanjem na njemu. Dalje, mogu nama deca,svojom mladošću i energijom da budu simpatična koliko god hoćemo, ali činjenica je da su oni, trenutno,ipak samo svršeni srednjoškolci, bez mnogo životnog i svakog drugog iskustva. Davati sudbinu države i naroda njima u ruke nije normalno, koliko god ružno zvuči, a svakako nije fer prema njima, na prvom mestu. Sami smo došli dovde, sami treba da se vadimo, baš za njih i da njima ostavimo bolje nego što je. Za kraj, ali ne najmanje bitno, želim da iskažem zahvalnost na komentaru pristojne sadržine, koji kritikuje moj prethodni komentar, ali to radi na način kako priliči odrasloj osobi.