Pokret Centar organizuje rasprave o Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, a treća je održana u Kragujevcu. Učesnici rasprave podržali su predložene izmene iz predstvaljenog Nacrta predloga, s tim što su se posebno osvrnuli na dve ugrožene kategorije žena – preduzetnice i žene koje nemaju državljanstvo, a čija su deca državljani Republike Srbije.
Irena S., preduzetnica koja ima firmu registrovanu za obavljanje poslova koji se smatraju starim i umetničkim zanatima, govorila je o tome kako sebi nije mogla da dozvoli luksuz da firmu stavi u status mirovanja kako ne bi ostala bez bilo kakve nadoknade. Iako se odlučila na ovaj hrabar potez, primenom ovog Zakona ona će ipak biti oštećena u periodu odsustva sa posla radi nege deteta i prema proceni Sekretarijata za socijalnu zaštitu primaće samo zmeđu 1.700 i 2.500 dinara mesečno, dok će u isto vreme morati da uplaćuje doprinose.
Sa druge strane, preduzetnica Marija J., vlasnica knjigovodstvene agencije koja posluje 14 meseci, odlučila je da svoju firmu stavi u status mirovanja zbog toga što je prinuđena da koristi trudničko odsustvo. U periodu dok joj se firma nalazi u statusu mirovanja njoj se neće evidentirati radni staž, a nadoknada koju će primati prilikom odsustva sa posla radi nege deteta biće značajno umanjena zbog malog broja meseci koji ulaze u prosek za obračun nadokanda.
Učesnici rasprave su se složili oko toga da se o preduzetnicama koje planiraju proširenje porodice u javnosi jako malo ili nimalo ne govori, da u ovom Zakonu gotovo da nisu prepozante. Obe su se na preduzetništvo odlučile upravo zbog toga što su prilikom traženja zaposlenja, na razgovorima za posao bile diskriminisane i praktično su bile prinuđene na ovaj potez, a sada su u situaciji da ih umesto potencijalnih poslodovaca diskriminiše upravo država.
Marija Dražović, predstavnica nevladine i neprofitne organizacije “Praxis”, osvrnula se na grupu žena koja nije prepoznata, tj. izuzeta je ovim Zakonom.Reč je o ženama koje formalno nisu državljanke Republike Srbije, a koje su decu rodile na teritoriji naše zemlje i koje prema novom Zakonu nemaju pravo na nadoknade tokom porodiljskog odsustva. S obzirom da su nadoknade namenjene za negu deteta postavlja se pitanje zašto je ovakva odredba uopšte uvedena? Navela je kao primer veliki broj majki koje su rodjene na teritoriji Kosova i Metohije, majki čije su matičene knjige izgubljene ili uništene, a koje su na teritoriji Srbije danas, u braku sa našim državljanim i godinama ovde žive. Zakon ovu grupu žena uopšte ne prepoznaje.
Opšte je zapažanje učesnika rasprave je da je Zakon u velikoj meri diskriminatorski, a na šta je u nekoliko navrata upozoravala i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti.
Poslednja otvorena rasprava u organizaciji Pokreta centra održaće se danas u Nišu, u prostorijama MZ Božidar Adžija sa početkom u 17 časova. Konačan Predlog biće predat u skupštinsku proceduru u utorak, 25. septembra u podne.