Ponoš: Raditi sve što nas vodi ka EU, uvesti jedan nivo sankcija Rusiji

Politika

Zdravko Ponoš, kandidat za predsednika na izborima u aprilu, izjavio je da misli da će pokret koji pokreće uspeti u nameri da „ne bude deo rijalitija“ na opozicionoj sceni.

Govoreći o svojim stavovima u Novom danu, istakao je da treba i da je jedino razumno da „radimo stvari koje nas vode ka tome da budemo deo evropskog ambijenta“, uključujući i to da Srbija uvede jedan deo sankcija Rusiji, u „oblastima koje nama direktno ne prave štetu“. Upitan o odnosu prema kosovskom pitanju, kaže da treba razgovarati o tome kako se tamo živi, ali da status ne treba da bude stolu.

Novinar Nemanja Rujević napisao je nedavno: „Ponoš poziva ljude u Vajber grupi da predlože ime za novu stranku, Ne davimo Beograd i Ćuta se svađaju oko toga ko je nosilac prava za ime liste, Vladeta (Janković) neće da bude odbornik jer „nije dostojanstveno“ sa naprednjacima. Vučić je našao duha iz boce i poželeo ovakvu opoziciju“. Na pitanje da li je on deo opozicije „za poželeti“ za jednu vlast, Ponoš kaže da je to duhovito napisano, konstatujući da je „ova opozicija neko ko ne predstavlja neki veliki problem ovom režimu“. „To je dobra dijagnoza i zato ima razloga i prostora da se tu nešto radi“, navodi gost Novog dana.

Kaže da misli da će (pokret) uspeti u nameri da ne budu deo rijalitija, jer se „nekako opoziciona scena dobrim delom doživljava kao jedan rijaliti program“ koji odvlači pažnju javnosti od nekih suštinskih problema. Mišljenja je da to sigurno ne prija opozicionim biračima, koji su, kako ocenjuje, rezignirani posle rezultata na izborima u aprilu, a da neke sve to verovatno tera u apatiju. To je jedan od razloga da treba da se uradi nešto da se „podigne ta volja da se nešto menja“, kaže, „Nezadovoljstvo postojećim stanjem se nije promenilo, ono je postalo verovatno još veće, ali vera da se nešto može promeniti u dogledno vreme – to je opalo posle izbora, nešto zbog rezultata, nešto zbog odnosa, nešto zbog rasprava koje su usledile posle“, ocenjuje gost Novog dana.

Građanima koji su protiv ovog režima treba dati, kaže Ponoš, mogućnost izbora, dodajući da to može da se uradi novom političkom opcijom, „a ne učešćem u raspravi unutar postojećeg formata i rešavanjem nerešenih odnosa iz vremena kada su lideri bili u istoj stranci“. Ja nisam bio u tome, nemam tu vrstu animoziteta, navodi.

Ponoš kaže da će pokušati da okupe ljude kojima politika nije osnovni zanat, one koji su ostvareni u svojim profesijama i da im je cilj da se okupe oko ideje o tome kakva Srbija treba da bude, a ne da preskoče cenzus, jer tim ljudima nisu potrebne „neke nadnice“, oni imaju svoje profesije.

Upitan o sastanku predsednica SSP Dragana Đilasa i lidera SNS Aleksandra Vučića – da li je to donelo korist ili je doprinelo razdorima u opoziciji, kaže da je još rano da se utvrdi da li ima koristi i da će vreme pokazati da li je ima.

„A da li je to bilo iskorišćeno za dodatne razdore u opoziciji – jeste. Mislim da je bilo nevešto urađeno i na način koji nije pomogao u tom momentu, ali mislim da je pre toga postojalo dovoljno eksplozivne smese da dođe do onoga što se desilo, bilo je tu nezadovoljstva i animoziteta i pre i u toku izborne kampanje, verovatno i ranije i onda je sve to eksplodiralo“, kaže.

On ne smatra da je on bio centar razdora između SSP i Narodne stranke, navodeći da ne bi onda imao ni formalnu ni suštinsku podršku na terenu od obe stranke, već „da su neki problemi postojali očigledno od ranije“.

„Ovaj režim nas nije ni vodio ka EU“

Trebalo bi da se opredelimo i vidimo gde sebe želimo da vidimo za 10 – 15 godina i više, i da radimo samo ono što nas vodi tamo ili uglavnom to da radimo u svakom slučaju ne bi smeli da radimo ono što nas odvlači od tog cilja, kaže Ponoš, govoreći o spoljnopolitičkom kursu.

  • „Mislim da treba da radimo stvari koje nas vode ka tome da budemo deo evropskog ambijenta, bar na nivou Višegradske grupe zemalja ili Hrvatske i Slovenije – da to sebi postavimo kao cilj i da radimo stvari koje nas tamo vode. Formalno posmatrano, to je članstvo u EU. To neće zavisiti samo od nas, zavisi i od apetita Evrope da proguta nove članice – da li će njeni unutrašnji problemi eskalirati, kako će se sukobi sa Rusijom odraziti na unutrašnju dinamiku… Bez obzira na to, mi treba da idemo tim putem, to je jedino što je razumno“, kaže Ponoš.

To što je raspoloženje javnosti na tu temu u ovom trenutku loše, prema mišljenju Ponoša – to je posledica uticaja ovog režima koji nas, kako kaže, „nije ni vodio tamo“.

Bojim se da Evropa ili glavni gradovi i vlade nisu bile previše zainteresovane da nam ubrzaju put ka tamo, čak mislim da i ovo što se Vučić ne pritiska previše oko Rusije, da je jedan od razloga za to što oni u tome vide opravdanje da nas drže po strani, navodi. Konstatuje da je „verovatno za nekog od dobro da motamo kablove“, a da motamo kablove je jeftinije ako ste van EU.

„Raditi sve što nas vodi ka EU – i jedan nivo sankcija Rusiji“

Upitan da li je uvođenje sankcija Rusiji, Ponoš odgovara da misli da treba da radimo sve ono što nas vodi ka cilju (EU).

Spoljna politika može da nam ubrza ili uspori put ka tome, a u ovom trenutku smo zaglavljeni, ne otvara se nijedan klaster, kaže gost N1. On navodi da to odgovara Vučićevom režimu, nekim Evropljanima, a jedino ne odgovara građanima Srbije.

  • „Ako nas tamo vodi viši nivo usaglašenosti sa EU, a mislim da nas vodi, onda i u tom odnosu prema sukobu oko Ukrajine i to treba da usaglasimo, a to onda podrazumeva verovatno jedan nivo sankcija. Mi smo šest koraka iza EU, nisu ni svi u EU uveli svih šest. Sigurno da treba krenuti sa izvesnim zaostatkom (sa sankcijama) i u oblastima koje nama direktno ne prave štetu. A mislim da dobra diplomatija podrazumeva da se o tome razgovara i sa Rusima. Ako stvarno postoji nešto od specijalnih odnosa između Beograda i Moskve, onda Moskva, kojoj naše uvođenje ili neuvođenje sankcija suštinski ništa ne znači, bi trebalo da ima razumevanja da nama itekako znači“, rekao je Ponoš.

„Status Kosova nije na stolu“

Na pitanje kako će se prema Kosovu određivati on i njegov pokret, kaže da se prema tom pitanju sam već odredio u kampanji, a i da ljudi koji prilaze pokretu imaju sličan stav.

  • „Kosovo je na stolu za razgovor o tome kako se tamo živi, koje standarde primenjujemo u komunikaciji te teritorije sa ostatkom Srbije, ali status nije na stolu – to je nešto na šta nijedna demokratski izabrana vlast  u Beogradu nije spremna da razgovara“, kaže.

Na konstataciju da je nemački kancelar Olaf Šolc izričito tražio priznavanje Kosova, Ponoš kaže (šaljivo) da ne veruje da će Šolc dočekati to vreme, dodajući da „nije to stvar koja je iza ćoška“ i da zato „ne treba time da se opterećujemo“. Na podsećanje da je Evropski parlament slično naveo u izveštaju, Ponoš kaže da ta institucija nema izvršnu vlast na tu temu. Ni njima nije to, u ovim momentima, prioritet, njih više brine Severni tok, kaže, dodajući da, ipak, ne treba gurati prst u oko onima koji mogu da nam pokvare stvari.

On podseća da Kipar nema rešene granice, kad je u pitanju EU. Ozbiljna politika nije da kažeš „neću“, što prema njegovom mišljenju, vodi ka tome „hoću i ono što ne tražiš od mene“, već kako kaže – ona koja kaže „ovo za nas nije prihvatljivo, ali hajde da vidimo šta možemo da uradimo, šta je kontrapredlog“.

Neke stvari će rešiti vreme, i tamo stasava neka generacija koja ne pamti devedesete, ali neke stvari, kaže, treba rešavati. Nije rešavanje ono kako se rešavalo sa tablicama, pa sada sa srpskim tablicama ne može da se uđe na tu teritoriju, ističe gost Novog dana. Kaže da je time učinjen korak dalje kada je u pitanju komunikacija.

Ponoš navodi da Albancima koji žive na KiM, u krajnjem, ta percepcija da „imaju svoju državu“ ništa dobro nije donela – da „nema tamo mnogo više demokratije ni ljudskih prava niti izgrađenih institucija, a bolnice su gore nego što su bile“. „Ti ljudi se leče i dalje u Beogradu, ne mogu svi u Švajcarsku da odu da se leče. Razgovori na tu temu mogu da pomere stvari, razgovori o statusu – ako tu zapnemo, ostaćemo još sto godinu“, istakao je.

Stavovi o LGBT i abortusu

Govoreći o stavovima o LGBT, kaže da je tokom kampanje rekao da misli da istopolne zajednice treba da imaju skoro sva prava kao brakovi, ali ne treba da se zovu „brakovi“ zbog onoga što se podrazumeva pod tim u ovom društvu, a da je izneo negativan stav kad je u pitanju usvajanje dece, „jer na to gleda iz ugla prava deteta“, pre svega „zbog stigmatizacije sredine“.

Kaže da je otvoren za to da se u pokretu i o toj temi (LGBT prava) razgovara.

Na pitanje o odnosu prema abortusu, u svetlu dešavanja u Poljskoj, Ponoš je rekao da naše kulturno nasleđe, iz socijalističkog perioda, treba uzeti u obzir i da je za to – da stvari ostanu kakve jesu. „Treba voditi računa i uraditi sve da se obeshrabri prekid trudnoće, u situaciji kada imamo sve više parova koji ne mogu da ostvare roditeljstvo, da se pomogne da to dete dođe na svet, jer ima onih koji to dete žele“, istakao je. Ponoš dodaje da je za uvođenje seksualnog vaspitanja u škole.

Autor: N1 Beograd

Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.