U poslednjih deset, petnaest dana ekipe Hitne pomoći Kragujevac na terenu se susreću sa slučajevima pacijenata sa povišenim krvnim pritiskom, kao i sa akutnim koronarnim sindromima – infarktima, koji su posledica povišenog pritiska. Dešavale su se i saobraćajne nezgode, kao i padovi starijih osoba.
Doktorka Lidija Petrović, specijalista Urgentne medicine i šef odeljenja za pružanje usluga na terenu, ističe da se povišen krvni pritisak javlja i kod onih pacijenata koji uzimaju propisanu terapiju, ali na nju slabije reaguju, a da ima i onih pacijenata kod kojih je povišen pritisak uzrokovan preskakanjem redovne terapije.
- Što se tiče povišenog krvnog pritiska, javlja se povećan broj pacijenata mlađeg doba, to je ranije bilo nezamislivo, a ta se granica pomera. Ima dosta osoba koje su mlade, između 20 i 30 godina sa povišenim krvnim pritiskom. Verovatno sedetarni način života, umanjena fizička aktivnost, rad za kompijuterom, način ishrane, brza hrana, doprinose da se možda i nasledna predispozicija javlja u tako mladom životnom dobu, kaže dr Petrović.
O tome da li temperaturne promene utiču na kardiovaskularne bolesti, doktorka kaže da one ima uticaj: „Uvek na promene vremena postoji povećan broj astmatičara, bolesnika koji imaju hronično-opstruktivnu bolest pluća, određenih dana i edemi pluća zbog akutnog popuštanja srca, povećan broj moždanih udara. Svakako da vremenske prilike utiču na pogoršanje postojećih tegoba, ali i na pacijente koji možda ne znaju da imaju povišen pritisak”.
Doktorka Petrović ističe da je njihova preporuka pacijentima pre svega korišćenje propisane terapije, a onda i umerena fizčka aktivnost, lagana ishrana i redovna kontrola kod izabranih lekara. Kako ima i puno kolapsa, doktorka apeluje na starije stanovništvo da bez preke potrebe ne čekaju dugo u redovima.
Doktor Aleksandar Kličković, specijalista Urgentne medicine i šef odeljenja za ambulantne preglede, navodi da u 2024. godini imaju povećan broj pregleda ambulantnih pacijenata u toku dnevne i noćne smene. Taj broj se kreće između 60 i 70 pregleda u proseku za 24 sata. U maju mesecu su imali i više od toga, kaže doktor Kličković, čak 22 ambulantna pregleda u toku dnevne i 62 pregleda u toku noćne smene.
- Najveći broj smo imali u toku praznika gde se u toku 24 sata broj pregleda kretao i preko 110, što je značajno više nego u prethodnom periodu, navodi sagovornik.
Najčešće se javljaju hronični pacijenti, kao i pacijenti zbog nekih akutnih pogoršanja, povreda, naročito u prolećnom periodu kada su dominantni poljoprivredni radovi. Povrede su oštrim predmetima, a javljaju se i zaposleni koji imaju povrede na radu.
Doktor naglašava da se gužve u ambulanti stvaraju i zbog onih pacijenata koji nisu zakazali pregled kod svojih izabranih lekara, pa dolaze u ambulantu Hitne.
- Nažalost, javlja se i jedan broj pacijenta koji imaju dugotrajna hronična oboljenja i nisu možda zakazali preglede kod svojih izabranih lekara, zbog čega se prave gužve u toku noćnih sati, pa vrlo često ovde bude i po dvadeset, trideset pacijenata u toku noći koji čekaju na pregled kod našeg lekara. To na kraju rezultuje dugim čekanjima, nekada po sat, sat i po vremena, pa neretko neki pacijenti koji su došli zbog banalnih problema na kraju uzmu svoje knjižice i odustanu od pregleda, navodi dr Kličković.
Smatra da je situacija takva, jer postoji problem u zakazivanju specijalističkih pregleda, a iz ambulante Zavoda za urgentnu medicinu se lakše dobijaju uputi za Urgentni centar i na taj način se „zaobilaze” izabrani lekari.