Prema podacima APR-a, u Kragujevcu je početkom marta ove godine bilo registrovano ukupno 38 medija

Društvo

Što više, to bolje je krilatica koja važi i u medijskom sektoru. Kada je više različitih tipova medija koji se nadmeću, a iz njihovog takmičenja nastaje sve više različitih sadržaja u kojima je zastupljeno više različitih gledišta, vrednosti i interesa, tada korist ima cela zajednica.  Ovo medijsko “više” predstavlja medijski pluralizam.

Reč je o konceptu koji može biti shvaćen dvojako, kao prikazivanje različitih političkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih gledišta i interesa u medijima, i kao postojanje više medijskih kuća, različitih vrsta medija (štampa, radio, televizija, internet) i mogućih vlasnika. Medijski pluralizam predstavlja osnovu demokratije, slobodnog i otvorenog društva u kojem građani mogu da suprotstave ideje i mišljenja, donose informisane odluke i samostalno upravljaju svojim životom. U takvoj zajednici mediji deluju kao mehanizmi javne kontrole i informišu i osnažuju građane, pomažu im da razumeju aktuelnu političku i društvenu situaciju i podstiču ih da aktivno učestvuju u demokratskim procesima.

Da li ima medijskog pluralizma, a samim tim i stvarne slobode medija, procenjuje se na osnovu toga da li postoje i da li se primenjuju propisi kojima se štite slobode izražavanja i informisanja, kakvi su status i standardi novinarske profesije, postoji li nezavisno i efikasno regulatorno telo, da li građani imaju pristup tradicionalnim medijima i internetu. U pokazatelje medijskog pluralizma spada i politička nezavisnost medija, odnosno ima li političke kontrole, postoji li urednička samostalnost, kako mediji izveštavaju u vreme izbora, da li su im dostupni državni resursi i fondovi, jesu li javni servisi zaista nezavisni. Važno je i to da mediji budu dostupni manjinama, osobama sa invaliditetom, ženama, da u sredstvima javnog informisanja budu predstavljene lokalne/ regionalne zajednice, da postoje mediji civilnog sektora, a kao bitan indikator uzima se i medijska pismenost. Značajan segment, odnosno pokazatelj medijskog pluralizma je pluralizam na medijskom tržištu. To znači da bi trebalo da se zna ko je (pravi) vlasnik medija, postoje li koncentracija vlasništva i zaštita konkurencije, koliki je komercijalni i uticaj vlasnika na uređivačku politiku i da li su mediji održivi, odnosno da li se sufinansiranjem proizvodnje medijskih sadržaja štiti javni interes u informisanju.  Sa stanovišta srpskog Zakona o javnom informisanju i medijima, pluralizam medija štiti se zabranom monopola i koncentracije upravljačkih i vlasničkih prava, što je veoma usko shvatanje imajući u vidu složenost i značaj medijskog pluralizma.

Na važnost ovog koncepta ukazuje i Rezolucija Evropskog parlamenta iz 2018. u kojoj ova institucija poziva Evropsku komisiju da obezbedi podršku praćenju medijskog pluralizma i procenu rizika medijskog pluralizma u državama članicama. U dokumentu se ističe da bi ovaj mehanizam trebalo primeniti i na zemlje kandidate, a da rezultati praćenja treba da utiču na napredak u procesu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji.

Ovaj tekst objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za sadržinu ove publikacije isključivo je odgovorno udruženje Res Publika i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

Ova publikacija je objavljena u okviru projekta „Fer igra: Кonkurencijom do kvalitetnije medijske ponude”. Projekat je deo programa „Pripremi se za učešće”, koji implementiraju Centar za evropske politike – CEP, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED i Centar savremene politike kroz nezavisni medijski portal – European Western Balkans.

Piše: Res Publica
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.