Streljački klub „Čika Mataˮ u Kragujevcu sa tradicijom dugom više od 142 godine iznedrio je brojne strelce, jedan od članova, koji je deo kluba preko 25 godina, reprezentativac Srbije i olimpijac Milutin Stefanović govorio je za naš portal. O klubu, uspesima, streljaštvu kao amaterskom sportu i zainteresovanošću mladih Kragujevčana.
- Streljaštvo je jedan amaterski sport koji dozvoljava duge karijere, pruža veliku satisfakciju, jedno životno iskustvo. To je proces karijernog i ličnog rasta. Streljaštvo kao individualni sport zahteva od sportiste da se stalno edukuje, uči neke nove veštine i da se prilagođava vremenu koje dolazi da bi se sama forma i uspeh mogao dostići, kaže Stefanović.
Iako više puta ističe da je reč o amaterskom sportu i strelcima entuzijastima, ipak naglašava da je to izuzetno profesionalan sport.
- Ja za sebe mogu da kažem sve, sem da sam amater, izuzetan sam profesionalac, i to ne samo ja, već i Streljački klub „Čika Mataˮ. Iz samog pristupa koji imamo i iz sportske politike koju smo postavili, posle par godina takvog rada, klub je doživeo da je danas jedan neprikosnoven streljački klub u Republici Srbiji.
U poslednjih trinaest godina „Čika Mataˮ je sedam puta proglašavan za najbolji klub u Srbiji. Milutin Stefanović smatra da će imati „lepu budućnost i perspektivuˮ ovim načinom rada, zalaganjem i rezultatima koje postižu.
Kao jedan od najiskusnijih takmičara koji i dalje aktivno brani boje streljačkog kluba, ističe da su na poslednjem prvenstvu Srbije pokazali dominaciju. U svakoj disciplini u kojoj su se takmičili osvojili su zlatne medalje, kako u ekipnim, tako i u pojedinačnim konkurencijama.
„Čika Mataˮ ima trenutno dva standardna reprezentativca koji su u borbi za olimpijske kvote, Teodoru Vukojević i Milutina Stefanovića. Pored njih, Marko Ivanović je najuspešniji junior u istoriji srpskog streljaštva koji ima perspektivu da brani boje Srbije na narednim Olimpijskim igrama.
Nedavno su bili i u Azerbejdžanu gde su se okupili najbolji strelci sveta.
- Na Prvenstvu sveta u Bakuu delile su se i olimpijske kvote, četiri kvote po disciplini. Mi smo nastupili u najjačem sastavu što se tiče srpske reprezentacije, Damir Mikec je osvojio srebrnu medalju i bio jedini istaknuti strelac na ovom takičenju.
Stefanović još kaže da je njegov i Teodorin nastup bio zadovoljavajući, ali nedovoljno dobar.
- Mi i dalje radimo jako ozbiljno i predano, mislim da ćemo sigurno doći do olimpijskih kvota koje su nam najveći i primarni cilj u ovoj i narednoj godini kada su Olimpijske igre.
On ističe da Azerbejdžan ima tradicionalnu infrastrukuturu i jedno od najlepših strelišta na svetu, kaže da su im dali na posebnoj važnosti i da su se zbog toga osetili prijatno: „Kao sportisti smo bili počastvovani da budemo u njihovoj zemljiˮ.
Kada je reč o zainteresovanosti mladih za streljaštvo, Stefanović naglašava da je to jedan specifičan sport i da je potrebno da se dete u tome pronađe. Ono što je nezahvalno i što ih prati jeste priča o oružju.
- Svaka veza sa oružjem je u nekom negativnom smislu, te nam se to na neki način obija o glavu i dolazi do nas strelaca. Kao profesor sporta i neko ko je toliko godina u ovome, mogu odgovorno da tvrdim da je streljaštvo jedan lep individualni sport koji razvija karakter i ličnost i zahteva rad na spoznaji samog sebe, rad kako u fizičkom, tako u psihološkom smislu. To je sve, samo ne pucanje.
Dodaje da bi bilo idealno kada bi sva deca školskog uzrasta imala priliku da dođu u streljanu i prođu kroz jedan čas obuke u streljaštvu, tada bi bilo manje vezivanja streljaštva sa negativnim pričama.
- Deca kod nas prvo nauče o bezbednosti i kako se pravilno rukuje oružjem.
Kaže da Kragujevac ima kontinuiranu zainteresovanost za ovaj sport, „u našem gradu postoji kultura bavljenja streljaštvomˮ. Mnoge porodice svoje sinove, unuke dovode u streljanu, jer su se oni nekada bavili streljaštvom.
- „Čika Mataˮ je prošao kroz mnoge istorijske i kulturološke promene zajedno sa građanima. Mi danas imamo jedan korektan odziv dece. Streljaštvo nije masovan sport, imamo dva objekta u Kragujevcu u kome deca mogu da se bave streljaštvom. Pre 30, 40 godina postojala su mnoga streljačka udruženja, neka od istaknutijih su bila u Beloševcu, Grošnici, Erdeču, tako da je rasprostranjenost sporta bila veća i bilo je mnogo lakše doći do kvaliteta. Danas je pravi izazov doći do dece, zaključuje Stefanović.
*Potreba građana južno od Beograda je da imaju svoju nacionalnu mrežu. Ovaj tekst nastao je u okviru te inicijative koju čine medijske kuće Južne vesti, Ozonpress, Glas Šumadije i Bujanovačke.