Broj koji se prethodnog četvrtka pojavio na kioscima je 600. ovog gradskog (dvo)nedeljnika. A, ko se seća šta je bilo na naslovnoj strani prvog izdanja „Kragujevačkih” kada su se prvi put pojavile na kioscima tog 14. maja 2009. godine? Naslovna tema „Krivi i nevini” i poruka iz štrajka u „Partizanu”. Kragujevčanin Mirko Marković ne mora da se podseća i priseća. Dovoljno je samo da baci pogled i vidi o čemu se onda pisalo. Razlog je prost, za ovih 12 godina nije propustio ni jedan jednini broj svojih omiljenih novina.
Njegova kolekcija „Kragujevačkih” od prvog do 599. broja podeljena je po stotinama i godinama. I sve to stalo je u četiri velike gajbice koje pokazuje da ih i mi ovekovečimo na fotografiji.
Naš sugrađanin Mirko Marković, profesor računovodstva u penziji koju je stekao predajući u Ekonomskoj školi, poznati je kinolog, odgajivač dugodlakih jazavičara i međunarodni kinološki sudija. O tome je, ne samo naša lokalna štampa, nebrojeno puta pisala. Ali, kao kolekcionar retkih pića „našao” se u svojim omiljenim novinama i to u 10. broju „Kragujevačkih” kada je o njemu izašla reportaža „Kolekcionarski raj”. On to odmah dokumentuje sa primerkom od 16. jula 2009. godine.
Ali, Marković nije samo puki kolekcionar i sakupljač izdanja lokalne štampe. Naprotiv, svaki broj je pročitao od korice do korice. To je počelo još sa „Svetlošću” i „Nezavisnom svetlošću” (plus „Smrklost”) i logično se nastavilo i nadogradilo na „Kragujevačke”
I, evo, dočekao je 600. broj.
„Jednom, negde „oko pola”, oko 300. broja bio sam pozajmio jedne novine i taj čovek mi nije vratio. Nije me mrzelo i otišao sam do redakcije, a oni su pronašli izdanje koje mi je nedostajalo. Tako da je kolekcija sada kompletna, 100 posto Kragujevačke,“ ističe Marković sve primerke uredno sortirane u prostoriji u kojoj drži i svoje brojne trofeje iz kinologije. Dakle, prostor za najdrže uspomene.
Bez obzira na nove tehnologije ne odustaje od štampe. Svaki dan kupuje i čita „Blic”, a vikendom „Danas” i „Novu”. Žali što „Kragujevačke” sada izlaze na 14 dana.
„Gre’ota je što izlaze tek dvonedeljno. Sam grad bi trebalo da pomogne finasijski kako bi ponovo izlazile kao nedeljnik, jer su to prave novine o Kragujevcu i za Kragujevčane“, siguran je on.
Rekli smo da je svaki broj pročitao, ali ima svoj ritual čitanja štampe. Od korica do korica ali otpozadi.
„Novine uvek čitam od poslednje strane. Krenem od sporta, preko feljtona i gradskih dešavanja, a za kraj, kao poslasticu ostavljam uvodnik“, pojašnjava naš sagovornik.
Kupi novine čim stignu, prelista kompletno ali ne čita – onda pomno pročita apsolutno i bukvalno svaki tekst natenane, dva do tri dana.
Žao mu je što u njegovim omiljenim novinama nema više autora poput Lepe Jele i Rajičića, ali su mu sada zanimljivi tekstovi Svetlane Pavlović i Rajice Markovića.
„Drugačije priče i teme, ali podjednako dobre i zanimljive“, ceni on.
Po njemu kao pažljivom čitaocu „Svetlost” je bila kompletnija novina sa više novinara i saradnika i pokrivala čitav naš region, a „Kragujevačke” prate više život u samom gradu.
„One ipak imaju primat u mom čitalaštvu jer su jedina novina gde možeš da pročitaš tačne i proverene, iz prve ruke informacije, ali nezavisne. Iz njih saznam stvarno šta se dešava u gradu i nikada ni jedan tekst u njima nije bio friziran“, tvrdi Marković, a za verovati mu je jer svoju tezu može da argumentuje sa svakim primerkom i brojem „Kragujevačkih”.
O onome što u njima pročita obavezno komentariše po kući sa suprugom i ćerkom koja je trenutno u Arabiji, ali kad se čuju prepriča joj ono što je čitao u „Kragujevačkim”.
„Većinu stvari vidi ona preko društvenih mreža, ali nije to to. Meni je pisana reč i danas mnogo jača i bolji utisak ostavlja od bilo kojeg portala, onlajn izdanja i društvene mreže“, nepokolebljiv je Mirko Marković.
Ne odustaje od „Gutenbergove galaksije” i omiljenih „Kragujevačkih”. Želja mu je ih skuplja barem do 1.000. broja i na bilo koji način bi podržao akciju koja bi omogućila da ponovo budu nedeljnik.
„Ovaj grad ima dosta događaja koji mogu i moraju da se proprate u tom periodu“, zaključuje on.
Kao ekonomista pedantno je izračuno da je prvih 600 borojeva „Kragujevačkih” izašlo za 12 godina.
„Ako nastave ovim, dvonedeljnim tempom za narednih 400 brojeva biće potrebno više od 14 godina i nadam se da ćemo tada postojati i štampano novinarstvo i ja“, duhovit je Marković za kraj.
Nije on čovek iz kamenog doba, prati svakodnevno i sve lokalne i globalne portale, ali novina su novine, pa još njegove „Kragujevačke”.
Autor: Zoran Mišić